Analiza kompanije Game Oracle pokazuje da upotreba generativne veštačke inteligencije u razvoju video-igara negativno utiče na njihovu prodaju na Steamu.
Igrači izražavaju otpor prema igrama koje koriste ovu tehnologiju, iako je njenoj primeni sve više sklona industrija velikih studija.
Analiza koju je sproveo Ros Barton iz kompanije Game Oracle pokazuje da korišćenje generativne veštačke inteligencije u razvoju video-igara može negativno da utiče na njihovu prodaju na platformi Steam.
Sve je primetnije da igrači imaju otpor prema naslovima u čijem je razvoju korišćena generativna AI tehnologija. Iako se sve više velikih studija odlučuje za ovakav pristup, čini se da to ne nailazi na odobravanje gejmerske zajednice.
Pošto Steam ne objavljuje zvanične podatke o broju prodatih primeraka, Barton je u svojoj analizi koristio broj korisničkih recenzija kao pokazatelj uspešnosti pojedinih igara.
Rezultati pokazuju da su igre koje otvoreno navode da je generativna veštačka inteligencija korišćena tokom razvoja dobile u proseku oko 53 odsto manje recenzija u odnosu na naslove koji nisu koristili AI.
Osim toga, takve igre imale su i nešto slabije ocene korisnika. Medijana pozitivnih ocena iznosila je 84,6 odsto, dok je kod igara razvijanih bez generativne veštačke inteligencije bila 88,3 odsto.
Prema Bartonovoj proceni, manji broj recenzija i slabije ocene mogu direktno da utiču i na slabiju prodaju ovih naslova.
Zanimljivo je da igrači najviše zameraju upotrebu veštačke inteligencije kada je reč o igrama velikih izdavača i razvojnih studija. Sa druge strane, prema manjim, nezavisnim timovima koji koriste AI u razvoju, gejmerska zajednica pokazuje znatno više razumevanja.
