Zbog nedostatka radne snage i izostanka državne podrške, ne planira proširenje proizvodnje
Vesna prerađuje većinu svog prinosa i prodaje ga na lokalnom nivou, uprkos teškoćama i šteti na plastenicima
U Vesninom plasteniku u Usori raste i najskuplja paprika na svetu. Ona uzgaja i različite vrste paradajza koje nisu česte u Bosni i Hercegovini.
Proizvodi za porodicu i prodaju na kućnom pragu u naselju iz kojeg su se mnogi iselili. Vesna iz Usore za sebe kaže da je više kolekcionarka nego klasična poljoprivrednica.
- Sad trenutno skidam zaperke sa najskuplje paprike na svetu - Ahi čarapita (Aji Charapita) - divlja peruanska paprika sa sitnim žutim plodovima. Evo, ova je već zametnula - kaže Vesna Bošnjak, poljoprivrednica iz Usore.
Paprika koja dostiže vrtoglave cene
Spomenuta južnoamerička sorta dostiže neverovatne iznose na svetskom tržištu.
- Po američkom tržištu, kilogram suve Ahi čarapite košta oko 20.000 dolara. Ona se isključivo koristi u dekorativne svrhe. Konzumna je, naravno, ali se po tim elitnim restoranima tako koristi. Nažalost, ja nemam tržište za nju po toj ceni, što mi je jako žao. Inače, ne bih radila ni malinu ni borovnicu - dodaje Vesna Bošnjak.
Više od 230 sorti paradajza i egzotično bilje
U Vesninim plastenicima nalaze se i desetine vrsta paradajza čiji uzgoj nije rasprostranjen u Bosni i Hercegovini. Neke od sorti koje Vesna uzgaja na svom imanju su:
- Marokanska menta
- Medveđa šapa
- Džinovsko volovsko srce
- Babuškina tajna
Sve što proizvede, ona sama i preradi. Šta sve raste na otvorenom i u njenim plastenicima, Vesni nije jednostavno da izbroji.
- Ne znam, ne bih mogla baš sve da nabrojim. Imam 70-80 sorti paprika, paradajza više od 230 sigurno, ne brojim ih više. Volim da imam svašta od egzotičnih sorti, od začinskog bilja do povrća i voća - navodi Vesna.
Radne snage nema, a izostaje i podrška države
Njeno gazdinstvo nalazi se u usorskom naselju Omanjska, koje su mnogi mladi ljudi napustili zbog posla u inostranstvu. Vesna ističe da zbog toga ne razmišlja o širenju proizvodnje.
- Pre je sve ovo bilo pod malinom, četiri duluma su bila pod malinom. Međutim, s obzirom na to da nema radne snage, radim onoliko koliko mogu. Dva plastenika, dulum maline, sto grmova borovnice, uz te sitnice po grmovima i to je to - kaže ova poljoprivrednica.
Ona proizvodi uglavnom za porodicu, a deo prodaje na kućnom pragu, poljoprivrednim sajmovima i putem društvenih mreža.
- Nema seljak nikakvu podršku, ni mi mali ni oni veliki, vrlo malo. Prvo, nismo obeštećeni. Tokom 2024. i 2025. godine dva plastenika su mi uništena. Opština nije proglasila ni elementarnu nepogodu, a kamoli da te neko pita treba li neki vid podrške. Šta imam više da kažem - objašnjava ona.
Bez obzira na sve poteškoće koje prate domaće proizvođače, Vesna se uveliko priprema za preradu novog roda standardnih i retkih poljoprivrednih kultura.
(BHRT)
