Zbog veličine gazdinstva ne može da koristi sve subvencije, ali koristi IPARD programe i subvencije po hektaru
Iako poseduje diplomu iz stomatologije, odlučio je da se u potpunosti posveti poljoprivredi i investirao je u savremenu mehanizaciju
Tada je dvadesetosmogodišnji poljoprivrednik iz Lokava Adelin Vereš shvatio da bi radije nastavio petodecenijsku porodičnu tradiciju ratarenja nego da se bavi stomatologijom, koju je u to doba studirao u Temišvaru. Tako se po diplomiranju upisao na master studije poljoprivrede, a plan mu je da, kad stekne diplomu, završi i doktorske studije.
- Dok sam bio kod kuće u tom periodu smatrao sam da treba nešto da radim, pa sam uz tatu krenuo da ratarima, pronašao se u tome i zavoleo taj posao – priča nam Adelin, koji je u međuvremenu postao vlasnik Poljoprvrednog gazdinstva „Vereš“. – Ratarimo na oko 230 hektara, s tim da je većina površine uzeta u zakup ili arendu. Sejemo pšenicu, uljanu repicu, nešto sitno ječam i stočni sirak, dok smo soju u poslednje dve godine smanjili zbog suše, a ako se takva klima nastavi, moraćemo da smanjimo i kukuruz.
Premda je mlada osoba, zbog količine zemlje koju obrađuju nema pravo na sve subvencije, te koristi one koje se dobijaju po hektaru.
- Budući da moje gazdinstvo nije sitno, odnosno prelazi 50 hektara, nemam prava na subvencije za mehanizaciju, ali mogu da konkurišem za programe IPARD-a, s tim da ove godine nisam prošao. Dobijam subvencije po hektaru i država ih je već isplatila, tako da sad to treba pravdati, ali ko radi nema problema s tim. Sad sam bio u banci da vidim za subvencionisani poljoprivredni kredit za repromaterijal. U suštini, koristim sve što mogu i hvala državi na tome – napominje mladi stanovnik Lokava, dodajući da je najzahvalniji na stečenom znanju, iskustvu i saradnji sa Udruženjem „Poljoprivrednici nove generacije” na čelu sa Goranom Erorom.
Kako je svršeni stomatolog koji je trenutno na pripravničkom šestomesečnom stažu, te planira da položi i državni ispit, ipak nema nameru da se tim pozivom bavi.
- Iskreno, ne bih poljoprivredu balansirao sa stomatologijom. Iako se neću njome baviti, dobro je da imam znanje i zvanje pri ruci. Svi su mi savetovali da, ukoliko imam imanje a nemam s kim da ga delim, da se posvetim poljoprivredi. Tako da se vodim logikom: na selu je imanje, u gradu je nemanje. U poljoprivredu smo dosta uložili, od para koje smo namenili za otvaranje ordinacije nabavili smo mehanizaciju – kaže Adelin.Mladi koji su na klackalici za šta da se opredele u životu, treba da poslušaju savet koji Vereš ima.
Stići će i dronovi
Klimatske promene velika su prepreka u poljoprivredi, ali sagovornik ne preza od tog problema.
- Mislim da ću uprkos tome moći da se bavim poljoprivredom, jer pratimo trendove i savremenu tehnologiju, tako da mislim da mogu da se snađem u svemu tome. Od najsavremenije opreme trenutno imamo GPS sa tač navigacijom na traktoru sa autopilotom. Za sada nemamo dronove, ali verovatno ćemo ih imati u narednih nekoliko godina. Mali smo proizvođači da bismo mogli sami sebi da priuštimo dron za sada – veli Vereš.
- Ja sam navikao da budem ovde u svom selu, mogu da kažem da sam čovek iz naroda, sa svima sarađujem, ovde mi je porodica, kao i drugari. Lokve su jedno od najbogatijih sela u Vojvodini i dosta mladih je ostalo. Sve to me veže. Mladima koji nisu sigurni za šta da se opredele u životu rekao bih da, ako žele da budu deca sistema, da rade od 9 do 17 časova, neka to i rade. Ali ako žele da ulažu, rizikuju, gledaju neke druge stvari, ali i da imaju mir i slobodu, prirodu i slično, mogu da se priključe poljoprivredi, jer zemlje ima za sve nas – jasan je perspektivni poljoprivrednik Adelin Vereš.
