Hrvatski turizam se suočava sa prekretnicom zbog novih poreza i rasta troškova održavanja
Tradicionalni model izdavanja apartmana sve je manje isplativ zbog brojnih nameta i ulaganja
Hrvatski turizam, biznis vredan više od tri milijarde evra godišnje koji nosi oko 40 odsto ukupnih noćenja, nalazi se na prekretnici.
Decenijama je "apartmanizacija" bila siguran put do zarade, ali najnovije promene u poreskom tretmanu i drastičan rast troškova održavanja primoravaju mnoge da stave ključ u bravu ili pređu na dugoročno izdavanje stanova.
Računica koja više "ne pije vodu"
Dok se u javnosti često barata ciframa o hiljadama evra čistog prihoda, realnost na terenu je znatno drugačija. Iznajmljivači sa Jadrana upozoravaju da se zarada sve brže "topi" u režijama, porezima i stalnim ulaganjima.
Prema podacima stručnjaka, troškovi za apartman sa šest kreveta i 70 dana popunjenosti mogu dostići čak 5.505 evra godišnje, i to bez uračunate amortizacije. Ako je prosečan prihod oko 12.600 evra, čista zarada pre obnove nameštaja i sanacije kvarova iznosi tek nešto više od 7.000 evra.
Tri primera koja pokazuju novu realnost:
- Luksuzne vile u Istri: Vlasnica kuće sa bazenom u Istri ostvari godišnji prihod od 27.000 evra. Međutim, nakon plaćanja režija, poreza, održavanja i minimalnog ulaganja od 2.000 evra godišnje, ostane joj oko 20.000 evra. Ključ uspeha je u tome što porodica sve radi sama – od čišćenja i pranja veša do komunikacije sa gostima.
- Gradski apartmani u Rijeci: Situacija u gradovima je mnogo teža. Vlasnik manjeg apartmana u Rijeci godišnje zaradi između 6.000 i 7.000 evra. Kada se plate paušalni porez (oko 120 evra po krevetu), turistička taksa i novi porez na nekretnine, on ističe da "opstaje samo zato što sam čisti i popravlja".
- Ostrvska logistika: Na ostrvima, poput Dugog otoka, troškovi su još veći zbog skuplje vode, odvoza smeća i zavisnosti od trajekata. Iako lokacije blizu mora garantuju popunjenost, vlasnici ističu da iz prihoda od 18.000 evra moraju stalno obnavljati kuću i ulagati u detalje kako bi zadržali goste.
Udari na džep: Šta sve plaćaju iznajmljivači?
Spisak nameta koji opterećuju vlasnike nekretnina na moru je sve duži:
- Paušalni porez: Najavljeno je novo povećanje minimalnog praga sa 100 na 150 evra po krevetu u najrazvijenijim turističkim mestima.
- Porez na nekretnine: U zavisnosti od kvadrature, ovaj namet može iznositi od 150 do 500 evra godišnje.
- PDV na provizije platformi: Vlasnici koji nisu u sistemu PDV-a moraju državi da plaćaju ovaj porez na proviziju koju im uzmu Booking ili Airbnb.
- Skriveni troškovi: Komunalna naknada (kao za poslovni prostor), veća cena odvoza otpada, RTV pretplata i dvostruka stambena pričuva za objekte u zgradama.
Beg u dugoročni najam
Država smatra da ove mere deluju i da su neophodne za održivost lokalnih ekonomija i dostupnost stanovanja.
Podaci pokazuju da je dugogodišnji rast broja kreveta u privatnom smeštaju prvi put zaustavljen – u 2025. godini zabeležen je pad broja iznajmljivača, dok je dugoročni najam porastao za čak 21,3 odsto.
Privatni smeštaj više nije "sporedna delatnost" kojom se svako može baviti usput.
Najviše će profitirati oni sa vrhunskim objektima i visokim cenama koji mogu da apsorbuju nove poreze, dok će mali iznajmljivači sa kratkom sezonom i niskim cenama biti primorani da ugase posao.
