Zalihe sirove nafte i intervencije iz rezervi do sada su ublažile posledice, ali te zaštite postepeno nestaju i očekuje se rast cena u junu i julu
Trenutni pad cena nafte posledica je nade u sporazum između SAD i Irana, ali stručnjaci upozoravaju da tržište još nije osetilo pun uticaj sukoba
Rat na Bliskom istoku je sa tržišta uklonio između 12 i 13 miliona barela nafte dnevno. Iako su cene nafte poslednjih dana oslabile zbog očekivanja mogućeg sporazuma između Sjedinjenih Država i Irana, lideri energetske industrije upozoravaju da tržište još uvek nije osetilo puni uticaj tromesečnog sukoba koji je poremetio globalne tokove snabdevanja energijom.
Generalni direktor kompanije Ševron, Majk Virt, procenjuje da će pritisak na rast cena nafte biti izraženiji u junu i julu, kako se globalne zalihe postepeno smanjuju, prema pisanju Fajnenšel tajmsa. Prema njegovim rečima, tržište je do sada uspelo da apsorbuje poremećaje zahvaljujući relativno visokim zalihama sirove nafte, intervencijama iz strateških rezervi SAD i kontinuiranom snabdevanju iz zemalja pod sankcijama, poput Irana, Rusije i Venecuele. Ali ove zaštite slabe.
Nafta pala za 10 odsto
„Amortizeri na tržištu postepeno nestaju“, upozorio je Virt na investicionoj konferenciji koju je prošle nedelje organizovala Bernštajn banka, napominjući da je sposobnost tržišta da izdrži neravnotežu između ponude i potražnje danas mnogo manja nego na početku krize.
„Tokom narednih nekoliko nedelja, verovatno ćemo videti kako se ovi pritisci direktno prelivaju na fizičke cene, i očekujem dodatni pritisak naviše kako ulazimo u jun, a svakako i jul“, rekao je Virt.
Njegovi komentari dolaze nakon što je cena sirove nafte marke Brent pala za oko deset odsto u protekloj nedelji, uglavnom zbog optimizma da bi Vašington i Teheran mogli postići dogovor o okončanju sukoba i omogućiti ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. To je jedan od najvažnijih energetskih koridora na svetu, kroz koji prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte.
Uprkos optimizmu na finansijskim tržištima, sve veći broj analitičara i rukovodilaca energetskih kompanija veruje da bi posledice sukoba mogle biti trajnije. Rat je sa tržišta uklonio između 12 i 13 miliona barela nafte dnevno, a povratak na prethodni nivo ponude mogao bi da potraje mesecima.
Slične procene izneo je i šef državne naftne kompanije Adnoc u Abu Dabiju, Sultan el Džaber, koji smatra da čak i u slučaju brzog političkog rešenja, normalizacija saobraćaja kroz Ormuski moreuz neće biti brza. Prema njegovoj proceni, biće potrebno najmanje četiri meseca da se vrati na 80 odsto predratnog saobraćaja, dok bi do potpune normalizacije moglo doći tek 2027. godine.
Oštećena infrastruktura
Dodatni problem je velika šteta na energetskoj infrastrukturi na Bliskom istoku. Troškovi obnove naftnih i gasnih postrojenja mogli bi da dostignu desetine milijardi dolara, što će dodatno povećati troškove proizvodnje i transporta energije.
Virt očekuje da će trenutna kriza promeniti način na koji vlade pristupaju energetskoj bezbednosti. On veruje da će mnoge zemlje, nakon iskustava pandemije, rata u Ukrajini i sukoba sa Iranom, nastojati da povećaju strateške rezerve nafte kako bi bile otpornije na buduće poremećaje. Takva politika bi značila dodatnu potražnju na tržištu i novi pritisak na cene.
Međutim, on upozorava da postoji i suprotan rizik. Ako visoke cene energije traju predugo, mogle bi usporiti ekonomsku aktivnost ili čak gurnuti neke ekonomije u recesiju. U tom slučaju, slabljenje potražnje moglo bi delimično ublažiti rast cena nafte.
(Poslovni dnevnik)
