Administracija Donalda Trampa podržava usvajanje zakona kojim se uvode carine od 500% na uvoz ruske nafte i gasa
Cilj zakona je da se ograniči finansiranje ruskog rata u Ukrajini kroz visoke carine za zemlje koje kupuju rusku energiju
Administracija predsednika Donalda Trampa podržaće zakon kojim bi se državama koje uvoze rusku naftu i gas uvela carina od čak 500 odsto. Posledice bi mogla da ima i Srbija.
Cilj je da se ograniči jedan od glavnih izvora finansiranja dugotrajnog rata između Rusije i Ukrajine, saopštila je u petak grupa američkih senatora.
Predlog zakona, koji je prošle godine predstavio (sada pokojni) senator Lindzi Grejem, već je dobio podršku više od 80 senatora, ali je mesecima bio u zastoju u Kongresu, dok je predsednik Tramp u više navrata pokušavao da pregovorima okonča rat koji traje već četiri godine.
"Ponosni smo što možemo da objavimo da smo postigli dogovor sa Trampovom administracijom kako bismo nastavili proceduru usvajanja našeg ažuriranog zakona o sankcijama Rusiji“, naveli su u zajedničkom saopštenju senatori Džin Šahin, Ričard Blumental, Rodžer Viker i Lindzi Grejem.
"Veoma smo zadovoljni ovim značajnim napretkom i očekujemo da ćemo uskoro predstaviti konačnu verziju zakona", dodali su senatori.
"Kako Rusija pojačava ubijanje civila, od presudnog je značaja da zakonodavna i izvršna vlast zajednički stvore mehanizme kojima će se nametnuti visoka cena onima koji kupuju rusku naftu i prirodni gas, čime finansiraju Putinovu ratnu mašineriju".
Za sada nije poznato koje su izmene zakonodavci i Trampova administracija dogovorili kako bi omogućili nastavak usvajanja zakona.
Grejem, koji se ranije u petak u Kijevu sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, izjavio je da "nikada nije bio veći optimista" kada je reč o mogućnosti okončanja sukoba.
"Nikada nisam bio optimističniji nego danas da imamo formulu za okončanje ovog rata: da pomognemo Ukrajini da postane još sposobnija u borbi, da onima koji podržavaju Rusiju stavimo do znanja da će platiti cenu ako nastave da to čine, i da pokušamo da pronađemo izlaz koji neće imati za cilj poniženje Putina, već okončanje rata kako bi Ukrajina mogla da opstane i napreduje“, rekao je Grejem, preneli su ukrajinski mediji.
Dogovor sa Belom kućom o tekstu zakona o sankcijama "znači da će on postati zakon", poručio je Grejem.
Senator je takođe nagovestio da je zakon osmišljen tako da podstakne zemlje koje nastoje da pronađu alternativne izvore energije.
Kako će se to odraziti na svet, ali i na Srbiju?
Podsetimo, Donald Tramp je odobrio zakon o uvođenju carina od 500 % na kupovinu jeftine ruske nafte, u čijem predlogu stoje i nafta i gas.
Za Srbiju je najvažnije da se carina od 500 odsto ne bi neposredno obračunavala na ruski gas koji stiže do srpskih potrošače, međutim, nastavak kupovine ruskog gasa mogao bi da dovede do toga da srpska roba prilikom ulaska na američko tržište bude opterećena carinom od najmanje 500 odsto. Takva stopa bi u praksi gotovo potpuno zatvorila američko tržište za proizvode iz pogođene zemlje.
Novi američki zakon, sam po sebi ne zatvara gasovod kojim ruski gas preko Turske i Bugarske stiže u Srbiju. Mnogo veći rizik predstavljale bi sekundarne sankcije bankama, platnim posrednicima, osiguravajućim kućama i kompanijama koje posluju sa ruskim energetskim sektorom.
Prvobitni zakon predviđao je sankcije „Gasprombanci”, drugim ruskim finansijskim institucijama, ali i stranim bankama koje sa njima obavljaju transakcije. Ukoliko takve odredbe budu zadržane u konačnoj verziji, Srbija bi mogla da se suoči sa teškoćama prilikom plaćanja gasa, čak i ako fizički transport kroz gasovod ostane nesmetan.
Najveći rizik pred početak grejne sezone
Dodatnu neizvesnost predstavlja činjenica da sadašnji aranžman Srbije i „Gasproma” ističe krajem septembra, neposredno pred početak nove grejne sezone.
Ekonomista Milan Beslać rekao je ranije zaa "Blic Biznis" da su najavljene carine prvenstveno usmerene na naftu i ciljaju zemlje koje su najveći kupci ruske lake nafte - Kinu i Indiju. Ukoliko iz Venecuele prestane dotok nafte u Kinu najrealnije je da će ona taj nedostatak od 6% potrošnje nadomestiti od Rusije. Međutim, ukoliko se se lista carina proširi i na gas, što je za očekivati shodno prethodnim potezima SAD, Srbija će biti osuđena da kupuje gas po tržišnim cenama na svetskom tržištu koje su veće od cena po kojima kupuje iz Rusije.
Najveći pritisak na zemlje koje najviše uvoze rusku naftu
- Rusija je trenutno najveći izvoznik lake nafte, koja je i najjeftinija i tehnološki najlakša za preradu. Najveće količine ruskog izvoza završavaju upravo u Kini i Indiji, koje su i najveći potrošači ruskih naftnih derivata. Zbog toga bi eventualne carine, čak i da budu 300 umesto 500 odsto, imale karakter zabrane uvoza ili veoma velikog otežavanja uvoza, jer bi pogođene kompanije veoma teško podnele tako visoke cene i velika verovatnoća je da ih ne bi mogle izdržati - objašnjava Beslać za "Blic Biznis".
Srbija i gas - da li ćemo morati da tražimo LNG
Kada je reč o Srbiji, Beslać ukazuje da, ukoliko se ovako visoke carine ili trgovinske mere prošire i na gas, Srbija bi bila u velikom problemu.
- Mi bismo zaista bili zaista u velikom problemu ako bi se to odnosilo i na gas, jer nas SAD sigurno ne bi izuzele iz tih carina. Već imamo sankcije NIS-u, i dalje su na snazi carine za druge proizvode od 35 odsto, a najnovije je i zabrana uvoza guma iz Linglonga - navodi on.
