Lekarsko uverenje iz inostranstva mora biti autentično i pravovremeno dostavljeno poslodavcu, kao i osiguravajućoj kompaniji
Putovanje tokom bolovanja nije zabranjeno, ali zaposleni mora da se ponaša tako da ne ugrozi oporavak – u protivnom može dobiti upozorenje ili čak otkaz
Da li zaposleni mogu odmah nakon bolovanja da idu na odmor? Da li gube dane odmora ako se razbole tokom letnjeg odmora? Da li im je dozvoljeno da putuju dok su na bolovanju? To su pitanja koja se često postavljaju tokom sezone godišnjih odmora. Nemački zakon o radu daje jasne odgovore, ali i upozorava na situacije u kojima zaposleni mogu izgubiti određena prava.
Jedna od najčešćih zabluda je da se nakon završetka bolovanja zaposleni mora vratiti na posao najmanje jedan dan pre početka prethodno odobrenog odmora, prema nemačkim medijima. Međutim, takva obaveza ne postoji. Ako je odmor već odobren, zaposleni može da iskoristi svoje dane odmora odmah nakon oporavka, osim u izuzetnim slučajevima kada poslodavac zakonski promeni odluku zbog hitnih poslovnih razloga.
Bolest tokom odmora ne znači gubitak dana odmora
Ako se zaposleni razboli tokom odmora, dani provedeni na bolovanju ne računaju se kao iskorišćeni dani odmora. Da bi ostvario ovo pravo, zaposleni mora bez odlaganja prijaviti bolest poslodavcu i podneti važeće lekarsko uverenje.
U slučaju da se zaposleni razboli dok je u inostranstvu, dužan je da obavesti poslodavca o očekivanom trajanju sprečenosti za rad i adresi na kojoj boravi. Samo obaveštenje o bolesti nije dovoljno – potrebna je i odgovarajuća medicinska dokumentacija.
Međutim, propušteni dani odmora ne mogu se jednostavno dodati na kraj već odobrenog odmora. Nakon isteka planiranog odmora, zaposleni se mora vratiti na posao, dok se novi datum korišćenja neiskorišćenih dana dogovara sa poslodavcem.
Šta ako se razbolite pre planiranog odmora?
Zaposleni koji se razbole neposredno pre planiranog odmora nisu obavezni da putuju ako im zdravlje to ne dozvoljava. U dogovoru sa poslodavcem, moguće je promeniti datum korišćenja odmora.
Putovanje tokom bolovanja nije zabranjeno, ali postoje ograničenja.
Nemačko zakonodavstvo ne zabranjuje putovanje tokom bolovanja. Međutim, zaposleni je dužan da se ponaša na način koji neće usporiti ili ugroziti oporavak.
Na primer, odlazak na skijanje sa slomljenom rukom ili avanturistički odmor tokom teškog slučaja gripa može predstavljati povredu radnih obaveza. U takvim slučajevima, zaposleni može dobiti zvanično upozorenje, a u slučaju ponovljenih prekršaja, vanredni otkaz.
S druge strane, lažiranje bolesti radi odlaska na odmor predstavlja ozbiljno kršenje radnog odnosa i može imati i krivične posledice za prevaru.
Lekarsko uverenje iz inostranstva mora biti autentično
Lekarsko uverenje izdato u inostranstvu je važeće ako ispunjava iste zahteve kao i uverenje izdato u Nemačkoj. Zaposleni ga mora što pre dostaviti poslodavcu, a osobe sa zakonskim zdravstvenim osiguranjem su takođe dužne da obaveste svoju kompaniju za zdravstveno osiguranje o bolovanju, pišu nemački mediji.
Dugotrajna bolest i pravo na godišnji odmor
U slučaju dugotrajnog bolovanja, posebno je važno pitanje redosleda korišćenja godišnjeg odmora. Ako zaposleni ima pravo i na zakonski minimalni godišnji odmor i na dodatne dane predviđene ugovorom ili kolektivnim ugovorom, a poslodavac ne odredi drugačije, smatra se da je prvo iskorišćen zakonski minimalni godišnji odmor, a tek zatim dodatni dani.
Ova naredba štiti zakonom zagarantovani godišnji odmor od mogućeg isteka prava tokom dugotrajne bolesti.
Bolest tokom korišćenja slobodnih dana za prekovremeni rad
Za zaposlene koji koriste slobodne dane kao nadoknadu za prekovremeni rad važe drugačija pravila. Ukoliko se razbole tokom ovog perioda, nemaju pravo da traže povraćaj tih dana jer se ne radi o godišnjem odmoru, već o korišćenju prethodno stečenog slobodnog vremena.
Radni sud upozorava na zloupotrebu lekarskih uverenja
Radni sud je nedavno razmatrao slučaj zaposlenog koji se razboleo tokom odmora u Tunisu i dobio lekarsko uverenje u kojem je navedeno da nije u stanju da radi do kraja septembra. Lekar je preporučio strogo mirovanje i izjavio da nije sposoban za putovanje, javljaju nemački mediji.
Uprkos tome, radnik se vratio u Nemačku dan pre isteka bolovanja. Sud je stoga posumnjao u autentičnost lekarskog uverenja, posebno zato što je radnik prethodnih godina više puta koristio bolovanje tokom godišnjeg odmora.
Radni sud je poništio raniju presudu nižeg suda i zaključio da radnik sada mora da dokaže da je zaista nesposoban za rad kako bi imao pravo na kontinuiranu isplatu svoje plate.
Ova odluka još jednom potvrđuje da lekarska uverenja, posebno ona izdata u inostranstvu, mogu biti predmet provere ako postoje okolnosti koje dovode u pitanje njihovu autentičnost.
(Fenix Magazin)
