Nemačka uvodi strože mere za bolovanje, pa će zaposleni morati već prvog dana da dobiju lekarsko uverenje
Cilj reforme je smanjenje broja izgubljenih radnih dana i povećanje produktivnosti, jer radnici prosečno izostanu skoro 20 dana godišnje
Nemačka je ovih dana u fokusu javnosti u celom svetu jer, najjača evropska ekonomija, suočava se sa ozbiljnim reformama koje će direktno pogoditi milione zaposlenih. Zbog rekordnog broja dana provedenih na bolovanju, država menja zakon, a glavna novina je to da zaposleni više neće moći da ostanu kod kuće i samo jave da su bolesni bez lekarske potvrde već prvog dana.
Šta se tačno menja i zašto su stara pravila "pala"?
Dosadašnja praksa u Nemačkoj bila je prilično fleksibilna: zaposleni su mogli da odsustvuju sa posla do tri dana bez lekarskog uverenja, osim ako poslodavac ne zahteva drugačije. Takođe, od pandemije koronavirusa postojala je mogućnost dobijanja potvrde o bolovanju putem telefona, što je 2023. godine postalo trajna praksa.
Međutim, nova reforma koju je predstavio kancelar Fridrih Merc predviđa ukidanje ovih olakšica.
Zaposleni će sada morati već prvog dana bolovanja lično da odu kod lekara kako bi dobili potvrdu koja se elektronski prosleđuje poslodavcu.
Cilj ove mere je povećanje produktivnosti i smanjenje „izuzetno velikog“ broja izgubljenih radnih dana.
Alarmantna statistika: Svaki radnik prosečno odsustvuje skoro 20 dana
Razlog za ovako stroge mere leži u brojkama koje brinu vlasti i poslodavce. Prema izveštaju instituta IGES iz Berlina, prosečan zaposleni u Nemačkoj tokom 2025. godine proveo je na bolovanju čak 19,5 dana.
Statistika pokazuje i sledeće:
- Zabeležen je rast od 6,9 odsto odsustava zbog problema sa mentalnim zdravljem.
- Najveći broj bolovanja odnosi se na respiratorne bolesti, psihičke poremećaje i oboljenja mišićno-koštanog sistema.
- Novi elektronski sistem prijavljivanja (eAU) omogućio je preciznije beleženje čak i kratkotrajnih bolovanja koja su ranije prolazila „ispod radara“.
Vlada je zbog ekonomske stagnacije bila prinuđena da prepolovi prognozu privrednog rasta za 2026. godinu na svega 0,5 odsto, pa se ove reforme vide kao ključni alat za konkurentnost privrede.
Lekari i sindikati na nogama: "Ovo je kultura nepoverenja“
Najava novih pravila izazvala je oštre reakcije. Udruženja lekara upozoravaju da će obaveza dolaska prvog dana bolesti izazvati katastrofalne gužve u već preopterećenim ambulantama. Lekari opšte prakse smatraju da će ovo primorati zaista bolesne ljude da ustaju iz kreveta i odlaze u čekaonice umesto da se leče.
Sindikat Verdi ocenio je da odluka pokazuje „kulturu nepoverenja“ prema radnicima, dok stručnjaci za tržište rada smatraju da su fleksibilni modeli rada i prevencija sagorevanja na poslu mnogo efikasnija rešenja od represivnih mera.
Koliko se plaća bolovanje u Nemačkoj?
I pored novih pravila, Nemačka ostaje među zemljama sa najizdašnijim sistemom zaštite radnika:
- Prvih šest nedelja: Radnik prima punu platu koju isplaćuje poslodavac.
- Nakon šest nedelja: Zdravstveno osiguranje preuzima isplatu u visini od oko 70 odsto bruto zarade.
- Trajanje: Ova naknada se može primati do 78 nedelja u periodu od tri godine za isto oboljenje.
Poređenja radi, dok Nemačka, Švajcarska i Norveška imaju visoke stope nadoknada, zemlje poput SAD, Indije i Japana uopšte nemaju savezne zakone koji obavezuju poslodavce da plaćaju bolovanje.
Januar i jul – meseci kada "svi" obole
Istraživanje je pokazalo da postoje jasni sezonski trendovi kada je reč o odsustvovanju sa posla u Srbiji.
Najveći procenat bolovanja u Srbiji zabeležen je u januaru i julu.
