Priliv stranih direktnih investicija u 2024. bio je niži nego rekordne godine, ali je i dalje diversifikovan i usmeren na razmenljive sektore
Izvoz robe povećan je za 8,7% u 2025, posebno zahvaljujući prerađivačkoj i automobilskoj industriji, dok je izvoz ICT usluga zadržao dvocifren rast, rekla je Jorgovanka Tabaković na otvaranju 33. Kopaonik biznis foruma
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas, na otvaranju 33. Kopaonik biznis foruma, da je zbog sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) izostalo značajnije ubrzanje rasta u Srbiji krajem godine.
"Takođe, sankcije koje su uvedene našoj Naftnoj industriji Srbije uticale su da krajem godine izostane značajnije ubrzanje rasta. Svi znate koliki je direktni i indirektni uticaj obustavljanja i neizvesnosti u vezi sa NIS-om i nemojte da to potcenjujemo", rekla je Tabakovićeva.
Ona je istakla da su, ipak, ključni izvori rasta - investicije i potrošnja ostali na visokom nivou.
"U pogledu izvora investicija zadržano je visoko učešće kapitalnih rashoda države od oko sedam odsto BDP-a. Nastavljeno je i finansiranje sopstvenih izvora, kao i putem kreditne aktivnosti. Iako niži, nastavljeni su i prilivi stranih direktnih investicija. U pogledu izvora potrošnje, njihovom rastu doprineli su očuvana formalna zaposlenost privatnog sektora i dalji realni rast zarada i penzija", rekla je Tabakovićeva.
Navela je da je kao i za zlato iznenade izjave da "svako malo imamo rast zarada koji onda pojede inflacija". Kako je istakla, da je to tako, ne bismo imali visok i realni rast zarada.
Prema njenim rečima, u delu eksterne pozicije zemlje, priliv stranih direktnih investicija bio je niži u odnosu na rekordnu 2024. godinu, ali je ostao diversifikovan i pretežno usmeren u razmenljive sektore.
"Prema izveštaju FDI Inteligence 'Gradovi i regioni budućnosti' iz 2025. godine, nekoliko gradova Srbije rangirano je među najatraktivnijim destinacijama za strana ulaganja", rekla je ona.
Kada je reč o trgovinskoj razmeni, izvoz robe u 2025. godini povećan je za 8,7 odsto i vođen je prerađivačkom industrijom i uz najveći doprinos od grana povezanih sa automobilskom industrijom.
Navela je da je u delu usluga, izvoz informaciono-komunikacionih usluga zadržao dvocifrenu stopu rasta, uz učešće u ukupnom izvozu usluga od 30 odsto.
"Zbog predloga da se izvoz podrži puštanjem dinara da deprecira i da se time poveća pokrivenost uvoza izvozom, daću samo nekoliko podataka, a svako neka izvede svoje zaključke. U periodu od 2017. do kraja 2025. godine Narodna banka Srbije je bila neto kupac deviza u iznosu od 11,3 milijarde evra. Ponoviću, neto kupac deviza u značajnom iznosu. To znači da smo sprečavali prekomerno jačanje dinara u odnosu na evro. Time bi predlog da dopustimo da dinar deprecira značio da to bude veštački urađeno", istakla je ona.
(Izvor: Blic Biznis/Tanjug)
