Na Kopaoniku je svečano otvoren 33. po redu Biznis forum
Forum okuplja oko 1.500 ključnih predstavnika srpske privrede, a centralna tema su industrijska politika i dugoročni privredni rast Srbije
Kopaonik biznis forum, 33. po redu, je otvoren, a predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović se obratio učesnicima. Ovogodišnji Forum održava se u okolnostima kontinuirano složene geopolitičke i geoekonomske situacije. Produžena polikriza, koju smo identifikovali još pre nekoliko godina, danas dolazi iz još većeg broja izvora i obuhvata širok spektar ekonomskih i društvenih oblasti, rekao je Vlahović.
- Upravo zato, više nego ikada, potrebni su nam dijalog, strateško promišljanje i jasne razvojne politike koje će obezbediti otpornost i konkurentnost domaće ekonomije-
Centralna tema 33. Kopaonik biznis foruma jeste industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije.
Gas poskupeo 25 odsto u jednom danu! Siniša Mali: Promenio se svet
Ministar finansija Siniša Mali započeo je svoje izlaganje na Kopaonik biznis forumu pitanjem upućenim publici, želeći da ilustruje nivo globalne neizvesnosti.
- Razmišljao sam ovih dana kako da predstavim rezultate Vlade Srbije i sledeće korake. I za razliku od prethodnih govornika, imam jedno pitanje za sve vas – da li znate koliko je cena prirodnog gasa jutros porasla u Evropi? Povećala se za 25 odsto, i to u jednom danu, kao posledica sukoba u Iranu - rekao je Siniša Mali.
"Kad vas pas laje na Vas, neko drugi ga hrani"
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas, na otvaranu 33. Kopaonik biznis foruma, da je Srbija sačuvala stabilnost uprkos velikoj neizvesnosti u svetu "Radimo u uslovima čiji je zajednički imenilac neizvesnost. Takozvani indeksi neizvesnosti na globalnom nivou zabeležili su ekstremne vrednosti prošle godine, a beležili su rast i sredinom februara ove godine.
Svedočimo sankcijama koje se uvode u oblasti energetike i finansija, što dovoljno govori o njihovom značaju za nacionalnu bezbednost i suverenitet svake zemlje. U neredima, odnosno odsustvu reda, samo onaj ko ih je kreirao možda zna, a možda i ne zna ko će da nastrada a ko će da preživi", rekla je Tabakovićeva.
Ona je istakla da je dobra vest to da smo u Srbiji i u takvim uslovima sačuvali stabilnost.
Novo ratno žarište komplikuje ekonomske tokove
Govoreći o globalnom kontekstu, naglasio je da svet i dalje funkcioniše u uslovima takozvane polikrize.
„Suočavamo se sa sporim rastom, ratnim tenzijama, inflacijom, prekidima lanaca snabdevanja, fragmentacijom svetske trgovine, padom realnih prihoda i rastućom nejednakošću. Novo ratno žarište na Bliskom istoku dodatno komplikuje globalne ekonomske tokove i povećava neizvesnost.“
Prema njegovim rečima, u takvom okruženju industrijska politika ponovo postaje ključni instrument ekonomskog razvoja.
„Industrijska politika danas je alat kojim države pokušavaju da ubrzaju rast produktivnosti, povećaju izvoz i otpornost privrede, obezbede energetsku i tehnološku sigurnost i usmere investicije ka sektorima sa višom dodatom vrednošću. Za Srbiju je to strateško pitanje.“
Istaknuto je da je dosadašnji model rasta Srbije dao značajne rezultate, ali da su njegovi dometi ograničeni.
„Naš model rasta doprineo je stabilizaciji ekonomije, pokretanju investicionog ciklusa i smanjenju nezaposlenosti. Međutim, ekstenzivni izvori rasta zasnovani na radu i kapitalu vremenom su iscrpljeni. Sada je fokus neophodno usmeriti na produktivnost i konkurentnost u međunarodnim okvirima.“
Govoreći o globalnim projekcijama, ukazao je na to da je svetska ekonomija pokazala otpornost uprkos snažnim šokovima.
„Teški poremećaji na tržištima energije, hrane i sirovina, kao i monetarna zaoštravanja, usporili su rast, ali nije došlo do globalne recesije. Prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, rast se stabilizuje na oko 3 odsto godišnje, odnosno 3,1 odsto ove godine, što je znatno ispod proseka pre 2019. godine.“
Posebno je naglasio da su prognoze opterećene velikom dozom neizvesnosti.
„Sve projekcije danas moramo uzimati sa rezervom, jer je teško predvideti razvoj geopolitičkih sukoba i njihov uticaj na ekonomiju.“
Osvrćući se na Evropu, poručio je da se kontinent suočava sa dvostrukim izazovom.
„Evropa mora istovremeno da savlada inflatorne pritiske i obezbedi snažan i održiv dugoročni rast, uz upravljanje efektima geoekonomske fragmentacije i energetske tranzicije. Promene u energetskim tokovima i globalnim lancima vrednosti narušile su konkurentnost evropske privrede.“
Kao primer naveo je položaj industrijski snažnih zemalja.
„Zemlje sa izraženim industrijskim i energetski intenzivnim sektorima, poput Nemačke, suočavaju se sa sporijim oporavkom i slabijom spoljnom tražnjom.“
Istakao je i da Evropska unija snažno odgovara aktivnom industrijskom politikom.
„EU ubrzava dekarbonizaciju, podstiče razvoj zelenih tehnologija, jača digitalnu infrastrukturu i ulaže u ključne tehnologije. Za Srbiju i Zapadni Balkan to znači da će pristup evropskom tržištu sve više zavisiti od standarda, kvaliteta institucija, energetske efikasnosti i sposobnosti uključivanja u nove lance vrednosti.“
Govoreći o regionu, naglasio je da Zapadni Balkan beleži umeren rast, ali uz strukturne slabosti.
„Prema procenama Svetske banke, rast regiona mogao bi da iznosi oko 3,2 odsto ove godine i do 3,5 odsto naredne. Region se u prethodnom periodu oslanjao na domaće izvore rasta, potrošnju i investicije, uz podršku ekspanzivne fiskalne politike.“
Ipak, upozorio je da bez reformi nema dugoročne stabilnosti.
„Bez strukturnih reformi i jasne industrijske politike usmerene na produktivnost, inovacije i veću dodatu vrednost, dugoročno održiv rast ostaje izazov.“
Vlahović je ranije podsetio da se uvek u vreme KBF desi nešto krupno ili u svetu ili kod nas, da je 2020. godine, dva dana nakon održavanja foruma izbio Kovid, 2022. je počeo rat u Ukrajini, a sada je samo dva dana pred skup izvršen napad na Iran izazvavši najnoviju geopolitičku krizu.
Već tradicionalno, Hotel Grand Kopaonik je domaćin manifestacije, prestižnog skupa koji okuplja 1.500 učesnika koji su ključni stek holderi, srpske privrede.
Tokom četiri dana foruma, čija je centralna tema "Industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije" biće održano 35 panela, tri plenarne sesije i šest specijalnih događaja, a uz učešće više od 1.500 predstavnika poslovne zajednice, akademskog sektora, državnih institucija i međunarodnih organizacija, među kojima je oko 210 panelista.
Među istaknutim gostima očekuje učešće premijera Srbije Đura Macuta, ministra finansija Siniše Malog, guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković i stranih stručnjaci među kojima su Sangit Pol Čaudari i Dejvid Repštajn.
