Mladi do 35 godina u Litvaniji zarađuju oko 20% više od starijih, pre svega zbog digitalne pismenosti i znanja jezika
Za srednju klasu Litvanci smatraju da su potrebna mesečna primanja između 1.500 i 2.000 evra neto, dok OECD postavlja granicu od 1.060 do 2.520 evra
Više od polovine stanovnika Litvanije smatra da pripada srednjoj klasi, pokazuju najnoviji podaci banke Swedbank. Međutim, jaz između željenih i stvarnih prihoda i dalje je veliki. Kolika primanja građani smatraju prosečnim i koje trendove uočavaju ekonomisti?
Banka je sprovela istraživanje „Srednja klasa u Litvaniji 2026“, koje je pokazalo koliko stanovnika sebe svrstava u srednju klasu. Istovremeno je odgovoreno na pitanje koje mnoge zanima – kolika primanja su potrebna da bi neko pripadao srednjoj klasi.
Iako se 57 odsto ispitanika izjasnilo da pripada srednjoj klasi, što je dva procentna poena više nego prošle godine, rezultati istraživanja pokazuju da bi pripadnici srednje klase želeli da zarađuju 50 odsto više nego što trenutno zarađuju. Takođe su manje zadovoljni svojim prihodima.
„Većina pripadnika srednje klase bez većih problema zadovoljava svakodnevne potrebe. Međutim, to ne znači da se osećaju finansijski sigurno. Ljudi žele ne samo da zadrže sadašnji životni standard, već i da brže ostvare svoje finansijske ciljeve, stvore veću finansijsku rezervu ili više investiraju“, rekla je direktorka Instituta za finansije banke Swedbank Jurate Cvilikene.
Ona je istakla da je snažna srednja klasa važna iz više razloga. Pre svega, to je najveća grupa poreskih obveznika. Jačanje srednje klase znači manje nejednakosti i siromaštva. Ljudi iz ove grupe razmišljaju dugoročno i bolje su pripremljeni za nepredviđene životne situacije.
Očekivanja zavise od toga kako ispitanici vide svoj društveni položaj. Oni koji smatraju da su ispod srednje klase želeli bi da zarađuju 71 odsto više, oni koji sebe smatraju elitom žele 34 odsto veće prihode, dok bi ispitanici sa najnižim primanjima želeli čak 91 odsto veću zaradu.
Cvilikene je naglasila da se sopstveni stan ili kuća i ušteđevina smatraju najvažnijim obeležjima srednje klase. Prema mišljenju građana, visina prihoda nije jedini kriterijum koji određuje pripadnost srednjoj klasi.
Čak 62 odsto ispitanika smatra da je posedovanje sopstvenog doma najvažniji pokazatelj pripadnosti srednjoj klasi. Gotovo polovina (47 odsto) veruje da pripadnik srednje klase treba da može u potpunosti da podmiri potrebe porodice i da pritom odvaja novac za štednju. Više od trećine (38 odsto) kao važnu odliku navodi život bez dugova, dok više od četvrtine (27 odsto) smatra da je neophodno imati finansijsku rezervu dovoljnu za tri do šest meseci života.
„Mogućnost posedovanja sopstvenog doma i dalje je veoma važna. Značajan broj ispitanika (27 odsto) rekao je da bi, kada bi iznenada dobio 10.000 evra, taj novac uložio u renoviranje stana ili kuće. Istovremeno raste broj ljudi koji bi taj novac investirali – sada ih je 26 odsto. To pokazuje da se finansijski prioriteti menjaju. Sve više ljudi želi ne samo bolji kvalitet života i veću imovinu, već i stabilnije lične finansije“, rekla je Cvilikene.
Prema podacima Swedbanke, većina učesnika istraživanja smatra da srednju klasu čine ljudi koji mesečno zarađuju između 1.500 i 2.000 evra neto. Kada je isto istraživanje prvi put sprovedeno 2018. godine, ispitanici su smatrali da su za srednju klasu dovoljna mesečna primanja od 1.000 do 1.900 evra neto.
Građani smatraju da ljudi sa takvim prihodima žive bez finansijskog pritiska, ali ocenjuju da bi za dostojanstven život zarade ipak trebalo da nastave da rastu.
„Podaci Swedbanke pokazuju da su plate mladih u Litvaniji, uzrasta od 25 do 35 godina, oko 20 odsto više od plata ljudi starih između 51 i 64 godine“, rekla je ekonomistkinja Greta Ilekite.
„Veći prihodi nisu rezultat samo bolje digitalne pismenosti, već i boljeg poznavanja engleskog jezika, kao i većeg samopouzdanja. Osim toga, mladi češće rade u kompanijama koje brzo rastu i stvaraju visoku dodatnu vrednost za privredu.“
Prema mišljenju učesnika istraživanja, osobe koje mesečno zarađuju više od 3.000 evra neto već pripadaju višoj klasi.
Međutim, percepcija građana ne poklapa se uvek sa zvaničnom statistikom. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u srednju klasu svrstava ljude čiji prihodi iznose između 75 i 200 odsto medijalne zarade u zemlji. To znači da u Litvaniji srednju klasu čine osobe koje mesečno zarađuju između 1.060 i 2.520 evra neto.
„Prema definiciji OECD-a, srednja klasa u Litvaniji stabilno raste i, prema podacima državnog fonda socijalnog osiguranja Sodra, ove godine dostigla je rekordan udeo od 57 odsto. Međutim, taj pokazatelj odnosi se samo na zaposlene i ne obuhvata nezaposlene i samozaposlene, čiji prihodi rastu sporije nego kod ljudi zaposlenih po ugovoru o radu“, zaključila je Ilekite.
(Delfi)
