Budžetski deficit raste, ali vlada planira da ga zadrži ispod 3% BDP-a, dok se očekuje stabilizacija javnog duga na srednji rok
Očekuje se usporavanje ekonomskog rasta na 2,7% do 2027. godine, ali će i dalje biti iznad proseka evrozone i zemalja sa sličnim rejtingom
Agencija "Fič" je u petak potvrdila Hrvatskoj ocenu „A-“, sa stabilnim izgledima, ističući snažan ekonomski rast i fiskalnu disciplinu, ali i malu ekonomiju, ranjivu na šokove, i slabiju cenovnu konkurentnost.
Ocena "A" signalizira kupcima dužničkih hartija od vrednosti da "Fič" očekuje nizak rizik da dugovi neće biti servisirani i da je kapacitet za njihovu otplatu jak, iako i dalje mogu biti ranjiviji na nepovoljne poslovne i ekonomske uslove nego zemlje sa višim ocenama.
Sa stabilnim izgledima, "Fič" je naznačio da će zadržati ocenu Hrvatske na "A-" u doglednoj budućnosti, napominjući da očekuje da će se javni dug izražen kao udeo BDP-a stabilizovati na srednji rok, uprkos prognoziranom povećanju budžetskog deficita.
Ocena Hrvatske odražava "kredibilan" pravni okvir zasnovan na članstvu u EU i evrozoni, snažan ekonomski rast i potvrđenu fiskalnu disciplinu koja je podržala značajno smanjenje javnog duga izraženog kao udeo BDP-a poslednjih godina, navodi se u izveštaju agencije.
Snažan ekonomski rast će podržati kontinuirano približavanje Hrvatske grupi razvijenih zemalja, iako je spoljna cenovna konkurentnost u poslednje vreme oslabila, napominje agencija.
Slabe tačke uključuju niži BDP po glavi stanovnika i slabiji institucionalni kapacitet i sistem upravljanja nego kod zemalja sa ocenom „A“ i malom ekonomijom, što je čini ranjivom na spoljne šokove.
Smanjena cenovna konkurentnost
Hrvatski ekonomski rast usporio se na 3,1 odsto u 2025. godini, ali je i dalje bio znatno veći od proseka evrozone, gde je aktivnost porasla za 1,5 odsto, napominje Fič.
Rast Hrvatske je takođe premašio medijanu zemalja sa ocenom "A", koja je iznosila 2,5 odsto, napominje se.
Lična potrošnja je usporila prošle godine, a izvoz usluga je opao, dok su investicije i izvoz robe ponovo bili snažni.
Očekuje se da će se 2027. godine ekonomska aktivnost usporiti na 2,7 odsto, ponovo premašivši prognozirani prosek evrozone i medijanu zemalja sa ocenom duga „A“, uz umereniju domaću potražnju i poboljšani neto izvoz.
Spoljna cenovna konkurentnost Hrvatske je oslabila, posebno u turizmu, delimično zato što se cene smeštaja i restorana približavaju proseku EU, a izvoz usluga opada, ističu oni.
Podsticaj spoljnoj potražnji za hrvatskom robom i uslugama trebalo bi da bude „fiskalno olakšanje“ širom EU zbog veće potrošnje na odbranu i infrastrukturu, procenjuje Fič.
Hrvatska vlada namerava da poveća potrošnju za odbranu na tri procenta BDP-a do 2030. godine, sa procenjenih dva procenta u 2025. godini, ali će „efekti prelivanja“ na ekonomiju biti ograničeni zbog skromnog sektora vojne opreme.
Novac EU će podržati ekonomski rast do 2030. godine, napominju oni.
Stabilizacija duga
Budžetski deficit Hrvatske je porastao na 2,5 procenta BDP-a u 2025. godini, prema proceni Fiča, što odražava troškove zakona o platama u javnom sektoru, veće kapitalne potrošnje i veće socijalne davanja.
U 2027. godini, deficit bi trebalo da poraste na 2,8 odsto, prognoziraju oni, i da bude niži od projektovanog medijana u grupi zemalja sa ocenom "A", jer će se socijalna davanja i rashodi za odbranu dodatno povećati, dok bi rast plata u javnom sektoru trebalo da se uspori.
Vlada se obavezala da će budžetski deficit zadržati ispod tri odsto BDP-a, ali „kruta“ struktura troškova i nivo prihoda u skladu sa prosekom EU mogli bi da iskomplikuju potencijalno „prilagođavanje“, napominje Fič.
Javni dug je pao na 56,3 odsto BDP-a u 2025. godini, a trebalo bi da se stabilizuje 2026. godine usred „normalizacije“ nominalnog rasta BDP-a i „tvrdoglavog“ primarnog budžetskog deficita.
Do sada je agencija očekivala da će se trend smanjenja duga nastaviti.
Kamata na dug opšte države trebalo bi da se blago poveća na 3,3 procenta budžetskih prihoda u 2026. i 2027. godini, sa 3,2 procenta u 2025. godini, ali će i dalje biti ispod prognozirane medijane u grupi zemalja sa ocenom „A“.
Rizik od neravnoteže
Oni napominju da bi mogli da snize trenutnu ocenu Hrvatske ako ekonomija bude znatno slabija na srednji rok nego što pokazuju njihove trenutne procene, na primer, zbog „strukturnih šokova u ključnim sektorima“ ili narušene konkurentnosti.
Ocena bi takođe mogla biti snižena ako se odnos javnog duga prema BDP-u značajno poveća na srednji rok zbog, na primer, dužeg perioda labavije fiskalne politike ili slabijih ekonomskih prognoza.
Agencija će, međutim, podići ocenu ako se odnos javnog duga prema BDP-u značajno smanji na srednji rok, posebno ako ovaj trend bude podržan "strukturnim poboljšanjima u javnim finansijama".
Takođe su pozitivno ocenili konvergenciju "strukturnih" indikatora, uključujući kvalitet sistema upravljanja i nivo prihoda, ka medijani zemalja sa ocenom "A", zahvaljujući, na primer, produženom periodu snažnog ekonomskog rasta koji ne bi doveo do „akumulacije“ makroekonomskih, budžetskih ili spoljnih neravnoteža.
(Izvor: Poslovni dnevnik)
