Samo ovo mleko se sme zvati sveže: Od 14. juna se uvode 3 drastične promene za mlečne proizvode u ovim marketima

Svi oni koji u supermarketima obraćaju pažnju na natpise poput „sveže” ili „bez laktoze” na mlečnim proizvodima, do sada su morali slepo verovati da su te informacije tačne. Obavezujuća zakonska definicija na nivou tržišta jednostavno je nedostajala. To je godinama stvaralo probleme, uprkos tome što su milioni ljudi direktno zavisni od tih podataka zbog intolerancije ili alergija.

Međutim, toj praksi sada je konačno došao kraj. U nedelju, 14. juna 2026. godine, na snagu stupa nova opsežna Uredba o kvalitetu mlečnih proizvoda (MilchPQV). Ovaj dokument u potpunosti menja pravila igre jer objedinjuje četiri dosadašnja odvojena propisa – o konzumom mleku, mlečnim prerađevinama, siru i puteru – u jedan jedinstveni zakon koji po prvi put postavlja jasne i obavezujuće okvire za označavanje hrane.

Ključni podaci:

• Fiksna granica za laktozu: Pojam „bez laktoze” može se koristiti samo ako proizvod sadrži manje od 0,1 grama laktoze na 100 grama, a taj podatak mora biti tačno ispisan na pakovanju.
• Strogi uslovi za „sveže”: Mleko može biti „sveže” samo ako mu je rok trajanja maksimalno tri nedelje na temperaturi do 8 °C. Puter i mleko u prahu više ne smeju imati taj natpis.
• Kraj skrivenim zamenama: Ako se mešaju mleka različitih životinja (npr. kravlje i kozje), na ambalaži se mora navesti njihov tačan procentualni udeo, a obavezno je i deklarisanje biljnih zamenskih masti.
• „Bez laktoze” konačno dobija jasnu zakonsku definiciju

Za osobe koje pate od intolerancije na laktazu, nova uredba donosi ogromno olakšanje. Do sada nije postojala nikakva zakonska smernica koja bi propisivala kada se neki proizvod može nazvati „laktosefrei”, što je omogućavalo proizvođačima da taj pojam tumače vrlo kreativno i slobodno, a to je za osetljive osobe često završavalo zdravstvenim tegobama.

Član 58. nove uredbe sada unosi potpunu jasnoću:

Proizvod može nositi oznaku „bez laktoze” isključivo ako sadrži manje od 0,1 grama laktoze na 100 grama proizvoda.

Ova vrednost mora biti obavezno i transparentno istaknuta na pakovanju u obliku formule: „Sadržaj laktoze: ispod 0,1 g / 100 g”.

Za proizvode u prahu, poput mleka u prahu, važi posebno pravilo – navedena granična vrednost odnosi se na već pripremljeni, gotov napitak, ali se na kesici mora dodatno navesti i tačan udeo laktoze u samom prahu.

Kada se mlečni proizvodi mogu nazvati „svežim”?

Pojam „sveže” takođe je bio zakonski potpuno nedefinisan, pa su ga mlekare stavljale čak i na proizvode koji su prošli agresivne termičke obrade i imali višemesečni rok trajanja. Član 59. nove uredbe tome staje na kraj i vezuje pojam uz strogo definisane uslove:

Svi proizvodi koji ne zadovoljavaju ove rokove gube pravo na reč „sveže”. Proizvodi poput putera, kondenzovanog mleka i mleka u prahu od sada se zakonski uopšte ne smeju oglašavati kao sveži. Takođe, postupci obrade poput pasterizacije, sterilizacije ili ultra-visoke toplotne obrade (UHT) moraju biti jasno i tačno navedeni na deklaraciji, bez ikakvog manipulisanja terminima.

Kraj „skrivenim” zamenama: Obavezan procenat za mešano mleko

Nove izmene donose i veliku transparentnost za sve popularnije mešavine mlečnih proizvoda. Ako neki sir ili napitak sadrži sirovo mleko više od jedne životinjske vrste – na primer kombinaciju kravljeg i kozjeg mleka – proizvođač je prema članu 56. dužan na pakovanju navesti sve korišćene vrste mleka, kao i njihove tačne procentualne udele. Jedini izuzetak je ako udeo mleka određene životinje iznosi manje od 5 procenata; tada je dovoljno napisati „sa malim udelom” uz navođenje naziva životinje.

Isto važi i za sve češću upotrebu biljnih sastojaka koji služe kao jeftinija zamena za mlečne komponente. Takva „fejk” pakovanja, koja izgledom kopiraju klasične mlečne proizvode, a u sastavu skrivaju biljne masti, moraće to imati jasno istaknuto na prednjoj strani ambalaže, čime se staje na kraj obmanjivanju potrošača.

(Izvor: Feniks magazin)