Ključni izazovi Evrope su fragmentacija tržišta, zarobljeni kapital i složena regulativa, što sputava konkurentnost u odnosu na američke gigante
Očekuje se da će zakonski predlozi Evropske komisije predstavljati priliku za jačanje evropskog bankarskog sektora i omogućiti snažniju ulogu banaka u finansiranju strateških projekata
Evropska komisija bi u petak trebalo da predstavi izveštaj o konkurentnosti bankarskog sektora, koji će poslužiti kao osnova za zakonske predloge planirane za 2027. godinu.
Brisel razmatra ukidanje dela pravila poznatih kao "Drugi stub", koji omogućavaju nacionalnim regulatorima da zahtevaju od banaka da drže dodatne kapitalne rezerve iznad osnovnog koeficijenta leveridža od tri procenta. Pored toga, nacrt reforme predviđa smanjenje dodatnih slojeva zaštite kapitala, pojednostavljenje regulatornog izveštavanja i dalji razvoj zajedničkog evropskog sistema osiguranja depozita.
Takve promene bi mogle da otvore prostor za dugo očekivanu konsolidaciju evropskog bankarskog sektora, posebno kroz prekogranična spajanja i akvizicije, piše CNBC.
Evropa pokušava da sustigne SAD
Najavljene reforme dolaze u vreme kada i Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo razmatraju ublažavanje određenih bankarskih propisa. U SAD se, na primer, predlaže smanjenje kapitalnih zahteva za najveće banke za skoro pet procenata.
Prema rečima Jakuba Lihve iz kompanije TwentyFour Asset Management, evropski regulatori su svesni da ne žele da svoje banke stave u nepovoljan položaj u odnosu na konkurente sa druge strane Atlantika.
Niži kapitalni zahtevi, smatra Lihva, omogućili bi bankama da ostvare veći prinos na kapital, što bi njihove akcije učinilo atraktivnijim za investitore. Međutim, on upozorava da samo smanjenje regulatornih zahteva neće automatski povećati efikasnost sektora, ali može pomoći evropskim bankama da se lakše takmiče sa najvećim svetskim finansijskim institucijama.
Razlika u rezultatima je već vidljiva. Američke banke poput JPMorgan Chase, Bank of America, Citigroup, Wells Fargo i Goldman Sachs prijavile su snažne rezultate u drugom kvartalu, zahvaljujući rastu prihoda od trgovanja i oporavku na tržištu spajanja i akvizicija.
S druge strane, evropske banke, uključujući Santander, UniCredit, UBS i Deutsche Bank, trebalo bi da objave svoje rezultate u drugoj polovini meseca.
Banke su ključne za finansiranje evropskih prioriteta
Endru Stimpson, šef istraživanja evropskog bankarstva u KBW, smatra da je Brisel konačno shvatio da samo administrativno pojednostavljenje neće biti dovoljno za jačanje konkurentnosti evropskog finansijskog sektora.
On ističe da Evropa sve jasnije prepoznaje sopstvene strateške slabosti, posebno u oblastima odbrane, veštačke inteligencije i energetske infrastrukture. To su projekti koji zahtevaju ogromna ulaganja, a upravo banke treba da igraju ključnu ulogu u njihovom finansiranju.
Kako upozorava, samo smanjenje birokratije neće omogućiti izgradnju novih fabrika, energetskih postrojenja ili centara podataka. To zahteva finansijski sektor sa više kapitala i većim kapacitetom kreditiranja.
Ključ je u stvaranju većih evropskih banaka
Jedan od glavnih ciljeva reforme je podsticanje prekograničnih spajanja banaka, što bi Evropi dalo institucije dovoljno velike da se ravnopravno takmiče sa američkim finansijskim gigantima.
Evropski bankarski sektor se godinama smatra previše fragmentiranim. Mnoge nacionalne banke posluju u okviru sopstvenih tržišta, dok američki konkurenti, zahvaljujući svojoj veličini, postižu veću efikasnost i dominiraju investicionim bankarstvom, tržištima kapitala i trgovinom hartijama od vrednosti.
Evropska centralna banka odavno se zalaže za stvaranje jedinstvenog bankarskog tržišta na kojem bi kapital i likvidnost mogli slobodno da cirkulišu između članica, uz jednaku zaštitu štediša.
Ali praksa pokazuje koliko je to teško postići. Pokušaj italijanske UniKredit banke da preuzme kontrolni udeo u nemačkoj Komercbanci naišao je na politički i pravni otpor u Nemačkoj, gde savezna vlada i dalje drži značajan udeo u banci.
Stimpson upozorava da američke banke već oko petnaest godina postepeno preuzimaju tržišni udeo od evropskih konkurenata, posebno u investicionom bankarstvu i na tržištima kapitala. On smatra da Evropa može smanjiti ovaj jaz, ali samo ako uspe da sprovede velika prekogranična spajanja, što će biti dug proces.
Karolina Lizegang iz Udruženja za finansijska tržišta u Evropi (AFME) upozorava da evropske banke i dalje sputavaju fragmentacija tržišta, zarobljeni kapital i likvidnost i složen regulatorni okvir. Pozvala je Evropsku komisiju da ukloni prepreke koje ometaju efikasniju raspodelu kapitala unutar jedinstvenog evropskog tržišta i omogući bankama da igraju veću ulogu u finansiranju ekonomskog razvoja.
Ona smatra da Evropska komisija sada mora da pređe sa analize na konkretne akcije, a zakonski predlozi koji se očekuju početkom 2027. godine predstavljaju ključnu priliku za povećanje konkurentnosti evropskog bankarskog sektora u poređenju sa njegovim američkim rivalima.
(Izor: CNBC)
