U Kikindi je domaća sorta belog luka dala rekordan prinos uz primenu "kap po kap" sistema navodnjavanja
Sav rod belog luka prodat je po ceni od 700 dinara po kilogramu, a kvalitet je ocenjen kao izuzetno visok
Dok Srbija oko 70 odsto potreba za belim lukom podmiruje iz uvoza, vojvođanski povrtari sve češće biraju ovu kulturu zbog visoke isplativosti. U Kikindi je uspešno završeno vađenje domaće sorte koja je, uz primenu sistema "kap po kap", ostvarila rekordne prinose i nadprosečan kvalitet, piše RTS.
Godišnje se u Srbiji proizvede oko 3.700 tona belog luka, dok se čak 70 odsto potreba domaćeg tržišta podmiruje iz uvoza, najviše iz Kine i Španije.
Ipak, bela povrtarska kultura jedna je od najtraženijih i najisplativijih, zbog čega se sve više vojvođanskih poljoprivrednika odlučuje za njenu setvu. U Kikindi je nedavno završeno vađenje semenskog belog luka.
"Kvalitetan je i krupan. Nije sitan. Ovakvog luka još nisam videla. Od kada radim, a imam 75 godina, ovo još nisam videla", kaže Zora Petrov, nadničarka iz Kikinde.
Region severnog Banata oduvek je bio poznat po proizvodnji belog luka. Sada već davnih sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, sela poput Vrbice i Crne Bare živela su od ove proizvodnje. Možda zahvaljujući ovim entuzijastima, beli luk ponovo bude na stazama stare slave.
Kikinđanin Goran Lazić jesenas je beli luk zasejao na nešto više od pola hektara. Uz sistem "kap po kap" i genetiku domaće sorte "bosut", koju godinama umnožava, ostvario je vanserijski kvalitet i rekordan prinos.
Sav rod već je prodat na zeleno kupcima širom regiona, a cena od 700 dinara po kilogramu opravdava uloženi trud, piše RTS.
"Kvalitet je nadprosečan, iako je proleće bilo bez kiše. Kvalitet je takoreći fantastičan, ne može biti bolji. Tajna je u dobrom semenu, u dobroj genetici, kada posadite krupnu glavicu, da dobijete krupan luk, ali je isto važno znati sa biljkom", rekao je Goran Lazić.
Nedostatak prerađivačkih kapaciteta
Beli luk uspeva na različitim tipovima zemljišta i relativno je otporan na bolesti. Ipak, iako je domaći sortiment više nego dobar, stručnjaci upozoravaju da dalji razvoj ove proizvodnje koči nedostatak prerađivačkih kapaciteta.
"To što se proizvede belog luka u Srbiji, to se sveže i konzumira, vrlo male su količine koje dospevaju u preradu. To je možda i najograničavajući faktor što se tiče širenja ove biljne vrste", rekao je Robert Nemeš iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
Proizvođači su dokazali da kvalitetom mogu da pariraju svetskom tržištu, ali za pravi korak napred – domaći luk mora pronaći put od njive do domaćih prerađivačkih pogona.
(Izvor: RTS)
