Naglašava da su jedinstveno upravljanje i jasne strukture ključni za održivu budućnost esports industrije i zaštitu sportista
Odnosi između tradicionalnog sporta i esporta postaju sve bliži i korisniji za obe strane, kroz razmenu iskustava i inovacija
Vlad Marinesku, predsednik Međunarodne esports federacije (IESF), biće jedan od najvažnijih gostiju i panelista na Montenegro Future Festivalu, koji se održava u Baru od 24. do 27. aprila.
Vlad Marinesku po drugi put na prestižnoj poziciji predsednika IESF-a, a u susret predstojećem međunarodnom skupu gejming industrije govori o značaju esporta I precizira kada se desila prekretnica u poimanju i razvoju ovog fenomena, odnosno kako je sazrevao i šta je, prema njegovom mišljenju, ključ za održivo poslovanje u budućnosti.
Pod vašim vođstvom, Međunarodna esport federacija nastavila je da se globalno širi — šta vidite kao najvažniju prekretnicu na ovom dosadašnjem putu?
Za mene, najvažnija prekretnica nije pojedinačan događaj ili novinski naslov — to je činjenica da je esport nastavio da sazreva kao istinski globalan pokret koji vode njegovi članovi - sada imamo 152 nacionalne federacije, a bilo nas je 54 kada je naš tim počeo. IESF okuplja federacije iz celog sveta i pruža strukturu u kojoj nacije, sportisti i zajednice mogu da učestvuju sa dostojanstvom, pravilima i zajedničkim osećajem svrhe. To je važnije od buke, brendiranja ili kratkoročnih komercijalnih pobeda. Sopstveni javni materijali IESF-a ističu njegov model globalne federacije i Svetsko prvenstvo u esportu kao glavno mesto gde se nacije takmiče pod jednom strukturom.
Prava prekretnica je to što ljudi koji godinama grade ovaj ekosistem — sportisti, nacionalne federacije, organizatori, edukatori i lideri zajednica — više ne deluju u izolaciji. Sada imamo platformu koja može da zaštiti kontinuitet, stvori standarde i pruži esportu dugoročnu institucionalnu budućnost.
Po mom mišljenju, to je pravo dostignuće: pretvaranje strasti u strukturu, i pretvaranje strukture u globalni legitimitet i međusobnu povezanost.
Esport je u ključnoj fazi razvoja — koliko su globalno upravljanje i jedinstvene strukture važni za dugoročnu održivost ove industrije?
Apsolutno je od suštinskog značaja.
Esport ne može izgraditi ozbiljnu dugoročnu budućnost ako ostane trajno fragmentisan, reaktivan i vođen isključivo kratkoročnim PR-om i komercijalnim interesima. Upravljanje nije birokratija radi birokratije. Upravljanje je ono što štiti sportiste, daje stabilnost federacijama, stvara poverenje kod vlada i partnera, i osigurava da ljudi koji su izgradili ovaj prostor ne budu jednostavno istisnuti kada tržište postane atraktivno.
Bez jedinstvenog globalnog upravljanja, dobijate konfuziju. Dobijate preklapanje nadležnosti, slabe standarde, nedosledne okvire integriteta i zajednice koje se iskorišćavaju umesto da se razvijaju. To nije održivo.
Jedinstvena struktura ne znači uniformnost. Ona znači jasne uloge, poštena pravila, demokratsku zastupljenost i poštovanje ekosistema u celini. Esport više nije hobi koji se dešava na marginama. To je globalni kulturni, sportski i tehnološki pokret. Ako želimo da opstane, moramo ga tretirati sa ozbiljnošću koju zaslužuje, od strane esport zajednice, za esport zajednicu.
S obzirom na vaše snažno iskustvo u tradicionalnim sportovima, kako vidite razvoj odnosa između institucija tradicionalnog sporta i ekosistema esporta?
Vidim da taj odnos vremenom postaje dublji, prirodniji i konstruktivniji.
Tradicionalni sport je izgradio decenije iskustva u upravljanju, brizi o sportistima, integritetu, edukaciji, organizaciji događaja i međunarodnom priznanju. Esport ne mora slepo da kopira tradicionalni sport, ali bi bilo glupo ignorisati to institucionalno znanje. Istovremeno, esport donosi nešto što tradicionalni sport hitno mora bolje da razume: urođenu digitalnu kulturu, nove zajednice, nove oblike učešća i nove modele angažovanja mlađih generacija.
Dakle, budućnost nije u tome da jedno zameni drugo. Budućnost je međusobno poštovanje i saradnja.
Institucije tradicionalnog sporta sve više shvataju da esport nije samo komercijalni trend. On je deo načina na koji jedna generacija živi, takmiči se i povezuje. I esport takođe mora da razume da pravi rast dolazi iz discipline, standarda i odgovornosti, a ne iz haosa.
Najzdravija budućnost je ona u kojoj tradicionalni sport i esport rade zajedno — ne da bi oslabili jedno drugo, već da bi ojačali obe strane.
Bili ste gost povratnik na "Montenegro Future Festival" (Crnogorskom festivalu budućnosti) — šta ovu platformu čini relevantnom u širem međunarodnom dijalogu o esportu, tehnologiji i inovacijama?
Ono što "Montenegro Future Festival" čini relevantnim je to što razume ono što mnoge platforme još uvek propuštaju: esport ne postoji u izolaciji. On se nalazi na raskrsnici gejminga, tehnologije, digitalne ekonomije, edukacije, inovacija, kulture mladih i sada, sve više, veštačke inteligencije. Grad Bar je sjajno mesto za održavanje ovakvih diskusija i interakcija.
Festival se pozicionirao kao regionalna platforma sa istinskom međunarodnom ambicijom. Vidim da izdanje za 2026. godinu prelazi na viši nivo! Više od 100 govornika iz preko 60 zemalja, više od 500 međunarodnih gostiju i program koji obuhvata esport, gejming, veštačku inteligenciju, blokčejn, obrazovanje i tehnologiju. Ta veličina i interdisciplinarna ambicija su upravo razlog zašto je ovo važno. Osećam da je tim vođen strašću i napornim radom!
Vraćam se jer je ovo naša porodica. Sa velikom radošću se sećam prvih koraka priznanja esporta u Crnoj Gori, a razvoj od tih prvih sastanaka do onoga što su postali Filip Šoć i SESCG je dokaz napornog rada i strasti.
Gledajući unapred, kakva je vaša vizija budućnosti esporta kao globalnog pokreta, ne samo kao industrije, već kao sile koja povezuje ljude i kulture?
Moja vizija je jasna: esport je jedan od velikih pokreta povezivanja našeg vremena. Kroz esport, milioni mladih ljudi ne samo da se igraju — oni se povezuju. Preko granica, preko kultura, uprkos razlikama.
Da, to jeste industrija. Da, komercijalno raste. Da, veštačka inteligencija, platforme, izdavači i tehnološki lideri će nastaviti da oblikuju način na koji se ovaj prostor razvija. Ali ako esport postane samo tržište, postaće površan. Ako ostane i pokret — ukorenjen u zajednici, učešću, nacionalnom ponosu, jedinstvu, prilikama za mlade i ljudskoj povezanosti — onda može postati nešto mnogo veće.
Verujem da je esport važan most, između zemalja, između generacija, između fizičke i digitalne kulture, između talenta i prilike, između lokalnih zajednica i globalnih platformi.
Zato mi je stalo da podržim ljude koji su uložili svoje vreme, energiju i veru u ovaj ekosistem mnogo pre nego što je to postalo popularno. Budućnost esporta neće diktirati novajlije koje stignu tek kada naziv postane atraktivan. Ta budućnost mora poštovati i štititi zajednice koje su ga dovde dovele, esport porodicu.
Moramo da radimo! I ako ovo izgradimo kako treba, esport neće proizvoditi samo šampione. On će stvoriti snažnije zajednice, povezanija društva i nove načine da mladi širom sveta pronađu identitet, disciplinu i svrhu, gde ćemo videti prijateljstva stvorena bez jezika, poštovanje izgrađeno bez granica i snove koji se dele u digitalnoj areni koja pripada svima.
U svetu koji nas često razdvaja, esport nas zbližava.
