"Veštačka inteligencija bi mogla da pobedi čovečanstvo!" Nikola na Harvardu radi na sigurnosti AI: Ljudska rasa uskoro ide u penziju
Glavni fokus njegovog rada je osiguranje da AI služi čovečanstvu, a ne predstavlja pretnju
Jurković ističe potrebu za globalnom pripremom za značajne promene izazvane AI tehnologijama
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Iz malog grada na jugu Hrvatske do samog vrha globalne tehnološke scene. Putovanje Nikole Jurkovića zvuči kao priča koja se retko dešava u stvarnosti. Odrastao je u Metkoviću, u okruženju koje retko vodi do globalnih akademskih adresa, ali Jurković se nije zamarao granicama. Njegov put ga je doveo do Univerziteta Harvard, jedne od najprestižnijih obrazovnih institucija na svetu.
Danas, u Sjedinjenim Državama, radi u jednoj od najvažnijih oblasti moderne nauke. Bavi se bezbednošću veštačke inteligencije (VI), temom koja sve više određuje pravac čovečanstva. U eri kada veštačka inteligencija sve više donosi odluke umesto ljudi, Jurković istražuje kako da osigura da veštačka inteligencija ostane alat u službi čovečanstva, a ne pretnja.
Blic preporučuje
Od doline Neretve do Harvarda: "Promenilo mi je život"
Još u srednjoj školi razmišljao je o tome kako da svet učini boljim mestom. Na svom putovanju, kaže nam, uvek je imao jasan cilj koji je uključivao veštačku inteligenciju. Harvard mu je, dodaje, otvorio mnoga vrata na tom putu.
„Odavno sam razmišljao da bi mi bilo korisno da studiram na najboljem mogućem fakultetu jer sam želeo da imam najveći mogući pozitivan uticaj na svet. Kao i kod svake druge velike životne odluke, pre nego što sam započeo proces prijave, razmišljao sam o očekivanoj vrednosti pokušaja“, kaže nam Jurković.
„Postojala je izvesna verovatnoća da ću ući, a profit, u slučaju da jesam, bio je veoma veliki. Ako bih pomnožio ta dva broja, rezultat bi bio znatno veći od troškova prijavljivanja na te fakultete. Zato sam odlučio da pokušam. Ako neko uradi taj proračun i očekivana vrednost se ispostavi kao veća od troškova, preporučujem mu da se prijavi.
Mislim da je Harvard značajno promenio moj životni put, najviše tako što mi je otvorio mnogo više životnih i karijernih mogućnosti. Čak i pre studija, planirao sam da radim u oblasti bezbednosti veštačke inteligencije, ali boravak na Harvardu i u Americi značajno je poboljšao moje karijerne mogućnosti“, rekao nam je Jurković.
Upisom na Harvard, mladi Hrvat se našao rame uz rame sa najpoznatijim alumnistima, poput Baraka Obame i Džona F. Kenedija. Izvrsnost ga nije napuštala ni tokom studija, kada je osvojio nagradu za najuspešnijeg studenta i dobio poziv u prestižno društvo Fi Beta Kapa.
„Za nekoliko decenija, ljudska rasa će ući u trajnu penziju.“
Nakon što je diplomirao veštačku inteligenciju i društvo, zaposlio se kao istraživač bezbednosti veštačke inteligencije u San Francisku. Trenutno, kaže, radi na procenama rizika različitih sistema veštačke inteligencije.
„Na primer, tri nedelje pre nego što je OpenAI objavio GPT-5, dali su nam pristup sistemu da ga istražimo. Napisali smo naučni rad u kojem smo izmerili mogućnosti GPT-5 i na osnovu toga procenili da li postoji rizik da izmakne ljudskoj kontroli. Pre toga, radio sam na razvoju mera mogućnosti veštačke inteligencije i na merenju tih mogućnosti“, rekao je.
On smatra da bi veštačka inteligencija lako mogla postati najveća globalna pretnja ako postane sposobnija od bilo kog čoveka i ne bude usklađena sa ljudskim interesima. Međutim, sve je verovatnije da će veštačka inteligencija automatizovati skoro svaki posao koji danas postoji.
„Očekujem da će se to dogoditi u narednih 20 godina, ali je takođe moguće da će trebati duže. Mislim da će intelektualni poslovi i oni koji se obavljaju za računarom prvo nestati jer su veštačke inteligencije trenutno najsposobnije da koriste računare i manipulišu tekstom.
Moguće je da će opstati veoma mali broj današnjih poslova, poput verskih sveštenika, i da će se pojaviti novi ljudski poslovi koje danas ne možemo ni da zamislimo. Međutim, mislim da je najverovatniji scenario da će u roku od nekoliko decenija cela ljudska rasa ući u trajnu penziju, osim ako se nadljudska veštačka inteligencija ne okrene protiv nas“, smatra Jurković.
"Veštačka inteligencija bi mogla da pobedi čovečanstvo"
Trenutno smo, dodaje, na početku procesa automatizacije jer veštačke inteligencije još nisu dovoljno sposobne da obavljaju autonomne zadatke koji traju nedeljama ili mesecima. Međutim, pravi izazov, kaže Jurković, je već pred njima.
„U roku od nekoliko decenija, verovatno ćemo stvoriti veštačku inteligenciju sposobniju od celog čovečanstva. Ako ova veštačka inteligencija ima ciljeve koji nisu potpuno u skladu sa ljudskim, moguće je da će doći do sukoba u kojem bi čovečanstvo moglo biti poraženo.
Stoga moramo biti izuzetno oprezni i osigurati da je takva veštačka inteligencija bezbedna. Postoji mogućnost da bude stvorena u narednih deset godina, tako da hitno moramo pronaći načine da osiguramo ovu tranziciju“, kaže Nikola.
Jedan od najvećih rizika veštačke inteligencije leži u mogućnosti da se ona koristi za stvaranje novog oružja za masovno uništenje. Jurković smatra da veštačka inteligencija još uvek nije dovoljno sposobna za takve zadatke, ali naglašava da se ona veoma brzo razvija i postaje sve opasnija.
Međutim, neizbežno je da će veštačka inteligencija promeniti budućnost čovečanstva. Tu smo zaspali, upozorava Jurković, dodajući da najveći problem vidi u nedostatku pripremljenosti za nadljudsku veštačku inteligenciju.
„Glavni savet koji dajem vezan je za karijeru. Ljudi bi trebalo da razmisle da li mogu da pronađu poslove gde mogu da pomognu u usmeravanju veštačke inteligencije u pravom smeru.
Onima koji nemaju priliku da doprinesu kroz karijeru, preporučujem da čitaju, razmišljaju i razgovaraju o veštačkoj inteligenciji i budućnosti čovečanstva. Budućnost veštačke inteligencije treba da služi celom čovečanstvu, a ne samo maloj grupi istraživača“, dodao je.
Život u Berkliju: "Mogli bi malo da nauče od Evrope"
Život u Berkliju blizu San Franciska značajno se razlikuje od onog u Metkoviću, ali Jurković kaže da mu prilagođavanje nije bilo teško. Berkli je živahan i pun aktivnosti, a morao se naviknuti na kraće rituale ispijanja kafe nego u svom rodnom gradu. Otkrio nam je i šta ga je najviše iznenadilo u Americi.
„Radim većinu dana, a odmaram se uveče ili vikendom. Uglavnom se družim na poslovnim događajima ili zabavama kod prijatelja. U Hrvatskoj postoji veoma aktivna kultura druženja u kafićima – to su mesta gde se ljudi okupljaju i mogu da razgovaraju satima. Nikada nisam video takvu kafu nigde van Hrvatske“, kaže naš sagovornik.
„Iznenadilo me je i kako funkcioniše mehanizam za toplu i hladnu vodu u tuševima. Navikao sam da levo i desno određuju toplotu, a gore i dole određuju pritisak. U Americi većina tuševa ima samo jednu kontrolu koja menja i temperaturu i pritisak. Počinje sa hladnom vodom i slabim pritiskom, a završava se sa toplom i jakim pritiskom. Nema tople vode sa slabim pritiskom. Mogli bi malo da nauče od Evrope“, našalio se Jurković i poslao poruku mladima.
„I sam često koristim veštačku inteligenciju kada programiram ili kada odgovaram na svakodnevna pitanja. Ali čuvajte se zavisnosti. Dobro je koristiti veštačku inteligenciju, ali sa veštačkom inteligencijom i društvenim mrežama postoji rizik da postanete zavisni i da izgubite mnogo dragocenog vremena“, zaključio je Jurković.
(Index.hr)