SVET NIKAD NIJE DOŽIVEO KATASTROFU KAKVA SLEDI Uznemirujuće upozorenje stručnjaka: "Stiže crni april"

Svet se suočava sa trostrukim šokom - naftom, gasom i hranom - upozorava Fatih Birol, generalni direktor Međunarodne agencije za energiju (MAE), u intervjuu za „Figaro“. On vidi jedino pravo rešenje u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza. Pored toga, biće potrebno vreme da zemlje Zaliva obnove proizvodnju i povrate ključnu ulogu na energetskom tržištu, kaže on. Ali postoje i strateška rešenja: ova kriza bi trebalo da ubrza razvoj obnovljivih izvora energije, nuklearne energije i šire upotrebe električnih vozila.

Rat u Iranu je ušao u šestu nedelju. Birol ističe da je veoma pesimističan, jer, kako navodi, rat blokira jednu od ključnih arterija svetske ekonomije.

"Ekonomski zemljotres"

- Ne radi se samo o nafti i gasu, već i o đubrivima, petrohemikalijama, helijumu i nizu drugih proizvoda. Svet nikada nije doživeo poremećaj u snabdevanju energijom ovih razmera. Ako pogledamo tri velike naftne i gasne krize iz prošlosti, sadašnja je ozbiljnija od onih iz 1973, 1979. i 2022. godine zajedno. Suočavamo se sa velikim energetskim šokom koji kombinuje naftni, gasni i prehrambeni šok. To je ozbiljan zemljotres za ekonomiju - objašnjava Birol.

Ko će najviše patiti?

Birol dodaje da će čitava svetska ekonomija trpeti posledice.

- Naravno, evropske zemlje će biti pod pritiskom, kao i Japan, Australija i druge. Ali zemlje u razvoju će najviše biti pogođene visokim cenama nafte, gasa i hrane i ubrzanom inflacijom. Njihov ekonomski rast će biti ozbiljno pogođen. Plašim se da će mnoge zemlje u razvoju značajno povećati svoj spoljni dug. Zato sam danas pesimističan. Sve ovo ne proizilazi iz same energije, već iz geopolitike.

Zemlje članice MEA su najavile oslobađanje strateških rezervi.

- Proces se odvija postepeno. Zemlje Azijsko-pacifičkog regiona počele su da puštaju zalihe u opticaj nekoliko dana nakon objave zajedničke akcije, jer su u početku bile najteže pogođene. Sada se puštanje zaliha nastavlja na organizovan način u Evropi i Severnoj Americi. Ovaj proces će se nastaviti u narednim nedeljama - kaže Fatih.

- Ovo je kombinacija državnih zaliha za vanredne situacije i industrijskih zaliha koje se drže po zakonskim obavezama, kao i sirove nafte i naftnih derivata. Ali pored nafte, prirodni gas je takođe veliki problem za mnoge zemlje. U mnogim evropskim zemljama, na primer, cena električne energije prati cenu gasa.

Na pitanje kada će zemlje moći da obnove zalihe, Fatih smatra da će takav proces potrajati.

- Ovo će potrajati, a cena će zavisiti od toga kada pojedinačne zemlje odluče da obnove svoje zalihe. Ovih 400 miliona barela predstavlja najveće oslobađanje zaliha u istoriji, ali je to samo 20% ukupnih zaliha. Još uvek imamo 80% u rezervi. Koristićemo je ako bude potrebno, ali se nadam da nećemo morati. Radimo na nizu rešenja: oslobađanje zaliha, predlaganje mera za štednju nafte i sprovođenje energetske diplomatije – na primer, u kontaktu sam sa ministrima iz Saudijske Arabije, Brazila, Indije i mnogih drugih zemalja.

- Ali sve ovo samo ublažava posledice. Jedino pravo rešenje leži negde drugde: ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Dokle god ostane zatvoren, svetska ekonomija će se suočavati sa velikim teškoćama.

Zemlje koje su najviše izložene riziku od nestašice su Azijia, Južna Koreja, Japan, ali posebno Indonezija, Filipini, Vijetnam, Pakistan i Bangladeš, navodi Fatih.

- Afričke zemlje će takođe biti teško pogođene jer zemlje u razvoju nemaju mnogo finansijskog prostora za manevrisanje.

Pad proizvodnje nafte u Zalivu je prema Birolu, ogroman.

- Ove zemlje sada proizvode nešto više od polovine nafte nego pre rata. A kada je u pitanju prirodni gas, nema više izvoza. Morate biti svesni da je mart bio veoma težak, ali april će biti još gori. Ako moreuz ostane zatvoren tokom celog aprila, izgubićemo dvostruko više sirove nafte i rafinisanih proizvoda nego u martu. Ulazimo u „crni april“. Na severnoj hemisferi, april obično označava početak proleća, ali sada se plašim da će označiti početak zime.

Koliko brzo bi se situacija u Zalivu mogla stabilizovati i proizvodnja nastaviti?

- Pratimo sve što je vezano za energetsku infrastrukturu u realnom vremenu: naftna i gasna polja, rafinerije, terminale... 75 energetskih objekata je napadnuto i oštećeno, više od trećine njih teško ili veoma teško. Obnova će potrajati. Biće lakše u zemljama poput Saudijske Arabije, koja ima snažne inženjerske kapacitete, potrebna finansijska sredstva i gde su objekti manje oštećeni. Ali drugde, poput Iraka, situacija je mnogo gora. Plate i penzije državnih službenika zavise od prihoda od nafte i gasa za oko 15 miliona ljudi. Zemlja je izgubila dve trećine svojih prihoda od nafte i približava se ekonomskoj paralizi. Biće potrebno mnogo vremena da se Bliski istok, koji je bio pouzdan globalni energetski centar, oporavi.

Iako situaciju u svetskoj ekonomiji opisuje kao katastrofalnu, dodaje da ipak postoje razlozi za optimizam.

- Tokom naftnih kriza sedamdesetih godina prošlog veka, preduzeti su važni strateški odgovori, od kojih su dva posebno važna. Izgrađen je veliki broj nuklearnih elektrana, ukupne snage oko 170 gigavata. Skoro polovina današnjih svetskih nuklearnih kapaciteta izgrađena je kao odgovor na te krize. Drugi odgovor je stigao iz automobilske industrije. U to vreme, automobil je trošio prosečno 20 litara na 100 kilometara, a iz ekonomskih razloga, ta potrošnja je brzo pala na oko 10 litara. Isto će se ponoviti: doći će do snažne reakcije i struktura globalnog energetskog sistema će se promeniti.

Kako će se to desiti?

- Ovo će trajati godinama. Neće rešiti ovu krizu, ali će se geopolitika energetike duboko promeniti. Neke tehnologije će napredovati mnogo brže od drugih. To važi za obnovljive izvore energije, posebno za solarnu i energiju vetra, koje se brzo instaliraju. Njihova upotreba će se brzo proširiti, u roku od nekoliko meseci. Podsetimo se: nakon invazije na Ukrajinu i prekida isporuke ruskog gasa Evropi, tempo primene obnovljivih izvora energije utrostručio se u poređenju sa predratnim periodom. Drugo, produžiće se radni vek postojećih nuklearnih elektrana, čime će se povećati kapacitet. Verujem da će ovo ponovo probuditi interesovanje za nuklearnu energiju u mnogim zemljama, uključujući i male modularne reaktore. Treće, kao i 1970-ih, automobilska industrija će se transformisati, pri čemu će se električni automobili razvijati brže od onih sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, posebno u Aziji, gde je potražnja za naftom najveća.

- Pored toga, u poslednjih pet godina već su se dogodile dve velike gasne krize: jedna sa Rusijom, druga u Kataru. Industrija će morati da uloži dodatne napore kako bi prirodni gas ostao bezbedan, pouzdan i pristupačan energent - dodao je on.

Birol savetuje da zemlje moraju što racionalnije koristiti energiju, štedeti je i povećavati efikasnost. Drugo, potrebno je da "nastave da podržavaju rast obnovljivih izvora i razvijaju uvoz od različitih partnera".

Iran vesti: Napadnuto ostrvo Harg, Amerika krenula u žestoku odmazdu, a sve o tome pratite u našem blogu uživo.

Eksplozije će uskoro odjekivati u Americi? Vreme za dogovor Irana i SAD opasno curi.

Amerika ima novo oružje: Ne zaustavlja ga ni zid, razara ljudsko telo i "čisti" sve okolo.

(Figaro)