Azija je najviše pogođena prekidima u snabdevanju energentima sa Bliskog istoka, a i Evropa bi mogla uskoro osetiti nestašice dizela i mlaznog goriva.
Aktuelna energetska kriza ocenjuje se kao ozbiljnija od istorijskih naftnih šokova iz 1973. i 1979. godine, te nestašice gasa 2022. povezane sa ratom u Ukrajini.
Azija je do sada najviše pogođena poremećajima u snabdevanju energentima sa Bliskog istoka, a Evropa bi najkasnije u maju mogla da se suoči sa nestašicom dizela i mlaznog goriva, upozorio je direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol.
Iran je na američko-izraelske napade na energetsku infrastrukturu odgovorio napadima na energetska postrojenja u drugim zemljama regiona Persijskog zaliva koje su "ugostile" američke vojne baze.
Teheran je takođe preuzeo kontrolu nad Ormuskim moreuzom, zabranivši tranzit brodovima povezanim sa SAD-om, Izraelom i njihovim saveznicima. Brodovi "prijateljskih"' zemalja moraju koordinisati tranzit sa iranskom mornaricom.
Kriza ozbiljnija od naftnih šokova iz 1973. i 1979.
- Trenutna globalna energetska kriza ozbiljnija je od naftnih šokova iz 1973. i 1979. godine, kao i od nestašice gasa iz 2022. povezane sa ruskim ratom protiv Ukrajine - rekao je Birol u podkastu sa direktorom norveškog penzionog fonda Nikolajem Tangenom.
- Iranski napadi na energetska postrojenja i ograničenja plovidbe kroz Ormuski moreuz smanjili su isporuke nafte iz regiona za više od 12 miliona barela dnevno - izjavio je Birol.
- U naftnim krizama 1973. i 1979. godine gubilo se oko pet miliona barela dnevno, napomenuo je direktor IEA.
"Problem neće biti rešen"
Globalno snabdevanje gasom palo je za oko 75 milijardi kubnih metara u 2022. godini, ali trenutni manjak je još veći, dodao je.
- April će biti mnogo gori od marta - upozorio je Birol, napominjući da su u martu nafta i tečni gas još stizali na tržište.
- U aprilu nema ničega - naglasio je, prema izveštaju turske novinske agencije Anadolu.
Članice IEA su sredinom marta odlučile da na tržište plasiraju rekordnih 400 miliona barela nafte iz zaliha, najviše u istoriji, podsetio je direktor agencije.
- Ali moram biti vrlo iskren, to samo ublažava problem i neće ga rešiti, upozorio je i dodao: "Ključno rešenje je otvaranje Ormuskog moreuza".
Proračuni pokazuju da je ukupni gubitak isporuka iz regiona Persijskog zaliva u martu dostigao nešto više od 370 miliona barela nafte.
Najveći problem, prema Birolu, je manjak mlaznog goriva i dizela.
- Vidimo (manjak) u Aziji, ali će ga uskoro, mislim u aprilu ili maju, osetiti i Evropa, dodao je.
"Najveći poremećaj u istoriji"
Evropa planira da od kraja marta plasira na tržište 73 miliona barela naftnih derivata i oko 35 miliona barela sirove nafte, pokazali su podaci IEA objavljeni 15. marta.
Birol je takođe upozorio da je od početka rata oštećeno oko 40 ključnih energetskih objekata na Bliskom istoku i da će biti potrebno vreme da se ponovo stave u funkciju.
- Preti nam veoma veliki poremećaj, najveći u istoriji - zaključuje Birol.
