Otplata dugova zavisi od niza kompanija, a svaka nestabilnost može uticati na celokupni lanac finansiranja.
Obveznice koje finansiraju ovakve projekte mogu završiti u investicionim i penzionim fondovima bez znanja građana
Ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju sve češće se predstavljaju kao tehnološka revolucija budućnosti, ali iza milijardi dolara uloženih u nove data centre krije se i manje poznata priča - deo tog rizika mogao bi završiti u penzionim fondovima običnih građana.
Pažnju je privukao novi projekat u američkoj saveznoj državi Mičigen, gde se gradi veliki kampus za veštačku inteligenciju namenjen aplikacijama kompanije OpenAI, dok će glavni zakupac biti Oracle. Troškovi projekta skočili su sa 10 na čak 16 milijardi dolara, a veliki deo finansiranja mogao bi da obezbedi investicioni gigant PIMCO.
Kako bi dug za veštačku inteligenciju mogao završiti u štednji građana
Stručnjaci upozoravaju da bi obveznice kojima se finansiraju ovakvi projekti mogle završiti u fondovima koje milioni Amerikanaca koriste za penzionu štednju, često bez ikakve svesti o tome.
Naime, veliki investicioni fondovi kupuju specijalne vrste korporativnog duga koje pojedinačni mali investitori ne mogu direktno da kupe, ali se one nalaze unutar investicionih i penzionih fondova koje građani smatraju sigurnim delom svoje štednje.
To znači da bi deo novca namenjenog za "bezbedna ulaganja" mogao indirektno finansirati veoma skupe projekte povezane sa veštačkom inteligencijom.
Sve zavisi od jednog lanca plaćanja
Model finansiranja funkcioniše tako što kompanija OpenAI plaća Oracle za računarsku snagu, Oracle potom plaća zakup data centra, a od tog novca otplaćuje se dug investitorima.
Problem nastaje ako bilo koja karika u tom lancu oslabi. Ako OpenAI smanji potrošnju ili naiđe na finansijske probleme, prihodi Oracle-a mogu pasti, što bi moglo ugroziti otplatu milijardi dolara kredita.
Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da se deo ovih dugova vodi van zvaničnih bilansa kompanija, zbog čega je teško proceniti stvarni nivo zaduženosti.
Veliki rizik ili nova prilika?
Analitičari ističu da ovakav model može uspeti samo ako se istovremeno ispuni više optimističnih pretpostavki - da potražnja za veštačkom inteligencijom nastavi snažno da raste, da kompanije nastave da plaćaju ogromne račune i da tehnologija ne zastari pre nego što dugovi budu vraćeni.
U suprotnom, upozoravaju, deo rizika mogao bi da se prelije upravo na fondove koje ljudi biraju jer veruju da predstavljaju najsigurniji deo njihove štednje.
(Blic biznis/qz)
