Investiranje više nije rezervisano za bogate: Kako se menja kultura ulaganja u Srbiji

Decenijama je investicioni portfolio prosečnog građanina Srbije bio maltene ograničen na dve opcije: slamaricu (bankarsku štednju) ili "ciglu" (nekretnine). Međutim, konačno, polako dolazi do značajnih promena. Iako su štednja i nekretnine i dalje primarni, globalna tržišta i investicioni fondovi postaju dostupni i onima koji nemaju milione na računima.

Šta se menja: Mladi investitori diktiraju tempo

Dok se procenjuje da štednja u bankama građana Srbije iznosi oko 18 milijardi evra, a takođe veliki deo štednje koja nije u bankama uložen je u nekretnine, na scenu se probija i nova generacija.

Mladi investitori donose promenu kulture, napuštajući tradicionalne modele i okrećući se investicionim fondovima i hartijama od vrednosti.

Za njih investiranje više nije "luksuz za bogate", već način da se kapital zaštiti od potencijalne inflacije i ostvari prinos koji tradicionalne metode više ne garantuju, ili ne bar u tolikoj meri.

Od Epla do ETF-a: Globalna berza na dlanu

Zahvaljujući digitalizaciji i saradnji domaćih brokerskih kuća sa globalnim platformama poput Interactive Brokers, građani Srbije sada mogu da ulažu u akcije svetskih giganata kao što su Apple, Google, Nestlé ili Toyota.

Posebno su popularni ETF fondovi (investicione korpe), koji omogućavaju da se sa relativno malim iznosima uloži u čitave indekse poput S&P 500 ili određene industrijske sektore. Ovakva globalna diversifikacija više nije privilegija velikih institucionalnih igrača, već je dostupna i malim, individualnim ulagačima.

Da li je vreme za promenu strategije?

Iako cene nekretnina u urbanim sredinama poput Beograda beleže stalni rast (indeks cena porastao je za oko 5 do 6 odsto međugodišnje u 2025), ulazak na ovo tržište zahteva ogroman početni kapital.

Diversifikacija: Stručnjaci savetuju kombinaciju „cigle“ i „papira“. Umesto držanja celokupne imovine u jednoj nekretnini, deo kapitala se može usmeriti u likvidne komponente poput akcija ili investicionih jedinica globalnih fondova.

Kako ulagati pravilno?

Angažovanje profesionalaca u brokerskim kućama ne svodi se samo na izvršenje naloga za kupovinu i prodaju hartija od vrednosti, već investitorima pruža i dodatnu operativnu podršku, pomoć u vezi sa dokumentacijom, realizacijom transakcija i poreskim aspektima ulaganja, informisanje o regulatornom okviru i pristup tržišnim informacijama i analizama.

S druge strane, ukoliko investitori žele profesionalno upravljanje portfolijom i veću disciplinu u procesu investiranja, ulaganje u domaće investicione fondove može predstavljati adekvatno rešenje. Portfolio menadžeri upravljaju sredstvima u skladu sa definisanom investicionom strategijom i unapred utvrđenim nivoom rizika, čime se smanjuje uticaj impulsivnih investicionih odluka izazvanih kratkoročnim tržišnim kretanjima i emocijama investitora.

Kriptovalute

Srbija je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, kojim je uspostavljen regulatorni okvir za izdavanje, kupovinu, prodaju i pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Kriptovalute i druga digitalna imovina nisu priznate kao zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji, ali su zakonski definisane i regulisane kao oblik digitalne imovine, što je doprinelo većem interesovanju investitora uprkos izraženoj volatilnosti ovog tržišta.

Alternativni fondovi

Ulaganjem u alternativne investicione fondove, na primer, u fond Vista Rica Origin, investitori ostvaruju i pravo na poresku olakšicu, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana, što ulaganje čini dodatno atraktivnim.

Fond je denominovan u evrima, uz mogućnost kupovine investicionih jedinica i u dinarima i u evrima, što ga čini dostupnim širem krugu domaćih investitora.

- Naknade su transparentne i povoljne za investitore: godišnja naknada za upravljanje iznosi 2,30%, ulazna naknada je 0%, a izlazna 0 - 3%, u zavisnosti od perioda čuvanja - istakao je nedavno Aleksandar Ivanović, portfolio menadžer.