Čovek iz Grupe Londonske berze ekskluzivno za "Blic Biznis": Evo šta Hajduković kaže o sledećoj fazi na tržištima kapitala, motivaciji zaposlenih i uspehu

Dr Darko Hajduković, stručnjak sa Londonske berze koji rukovodi timovima raspoređenim na čak četiri kontinenta, retko gostuje na Balkanu, ali kada se to desi, kao što je bilo slučaj 7. maja u Podgorici na konferenciji "HR4Leadership", donosi dragocene uvide u pravce kojima se kreće globalni finansijski svet, ali zadire i u suštinu modernog rukovođenja timom. U ekskluzivnom razgovoru za "Blic Biznis" objašnjava zašto je poverenje najvažniji kapital novog doba i kako zapravo izgleda pravo liderstvo.

Preciznije, Darko Hajduković je rukovodilac infrastrukture digitalnih tržišta u Grupi Londonske berzi (Head of Digital Markets Infrastructure, London Stock Exchange Group), uključujući primenu blokčejn tehnologije na stvarne tržišne transakcije. U njegovom poslovnom okruženju "odluke se ne testiraju na prezentacijama, nego na sistemima koji moraju da funkcionišu", stoji u najavi njegovog gostovanja u Crnoj Gori.

Na marginama konferencije razgovarali smo sa ovim čovekom koji više od 20 godina radi u jednoj od najvećih finansijskih institucija na svetu. Kada se zaposlio, bilo je približno 400 zaposlenih, a danas imaju više od 26.000, što dovoljno govori o rastu Londonske berze, čemu je, u velikoj meri, kroz obavljanje različitih poslova unutar same institucije, doprineo i naš sagovornik.

"Poverenje kao infrastruktura"

Dr Hajduković je na konferenciji održao predavanje nazvano "Poverenje kao infrastruktura: novo doba", na kojem je istakao suštinsku ulogu poverenja kao nevidljive infrastrukture koja omogućava funkcionisanje društvenih, ekonomskih i tehnoloških sistema kroz istoriju. Naveo je slikovite primere od antičkih božanstava i vinčanske kulture do savremenog bankarstva i britanskog zdravstvenog sistema kako bi ilustrovao da svaki poredak opstaje samo dok ljudi kolektivno veruju u njegovu ispravnost i korisnost.

Takođe, naglasio je da tehnološki napredak i uspeh inovacija, kao što je bio slučaj sa prelaskom na papirni novac ili uvođenjem računara i novih softvera u svakodnevni život i rad, direktno zavisi od sposobnosti lidera da izgrade poverenje u nove modele, odnosno kako precizira — da pošalju jasan signal.

Zbog toga su za uspešnu tranziciju u novo digitalno doba presudni pouzdani lideri koji taj proces vode, kao što su u Vinči to bili oni koji najbolje izvrše zadatke. Upravo je trenutni globalni nedostatak poverenja u lidere najveći izazov sa kojim se savremeno poslovanje suočava, navodi Hajduković. Zaključuje da suštinske promene u ljudskoj civilizaciji nisu primarno tehničke prirode, već su duboko ukorenjene u društvenom konsenzusu i kolektivnim uverenjima.

"Pitanje više nije da li će tradicionalno tržište biti digitalizovano, već kada"

Posebno je osvrnuo je svoje uže stručno polje navodeći kripto tržišta kao ključni primer primene poverenja u inovacije. Od svojih početaka 2010. godine i entuzijasta koji su "rudarili" digitalne valute u "podrumima" stiglo je do vrednosti od blizu 4 triliona dolara. Iako su kriptovalute i regulatorno podržani stejblkoini probili led i olakšali bankarske transakcije, prava revolucija koja tek predstoji jeste digitalizacija takozvane opipljive imovine ("Real World Assets" — RWA). Prema Hajdukovićevim rečima, trenutno je u ovom segmentu tek oko 50 do 60 milijardi dolara i to tržište obuhvata digitalizaciju akcija, obveznica, zgrada i drugih nekretnina.

- Pitanje je sve manje da li će tradicionalno tržište biti digitalizovano, već kada, jer dosadašnje tehnologije služe samo kao osnova ("enablers") za ovaj masovni prelazak, rekao je stručnjak sa Londonske berze. Ovu tranziciju ne diktira samo tehnologija, kako kaže Hajduković, već smena generacija.

- U narednoj deceniji kapital prelazi u ruke mlađih investitora koji zahtevaju da sve opcije za ulaganje budu trenutno dostupne u njihovim elektronskim novčanicima, inače u njih neće ulagati. Budućnost donosi "everything everywhere" koncept, gde će investitor/ka uz pomoć veštačke inteligencije moći u sekundi da analizira i finansira kompaniju na drugom kraju sveta koristeći digitalizovane valute.

Međutim, kako objašnjava, za razliku od kriptovaluta, eventualni problemi digitalizovanog RWA sistema značili bi da strukturne finansijske promene. Zbog toga je ključna vrednost novog doba – apsolutno poverenje, a ovu tranziciju mogu uspešno izneti samo lideri, kompanije i finansijske institucije sposobne da garantuju stabilnost.

Tako smo i započeli razgovor za "Blic Biznis".

Šta je budućnost digitalnog sveta?

Zato što, kao što sam rekao na panelu, kada razmišljamo o tehnologiji, početak našeg promišljanja nije: imamo tehnološko rešenje, hajmo da tražimo problem, već gde su problemi koje mi možemo da rešimo? Upravo tako mi pristupamo inovacijama, pitajući se gde su problemi koje efektivno možemo rešiti novom tehnologijom, zatim se prvo zapitamo da li je nova tehnologija uopšte potrebna, pa onda da li je i kakva digitalna tehnologija potrebna za to.

Što se tiče RWA, postoji jako puno problema koje mi možemo rešiti na taj način. Na primer, privatna tržišta su i dalje poprilično opskurna, teško se u njih investira, teško je naći dobre investicije, i zato smo mi već na Londonskoj berzi, prvo napravili rešenje u digitalnim finansijama za privatne investicione fondove.

Nedavno smo imali prijem velike kompanije koja se bavi privatnim fondovima, "Stepstone Group", upravo je bilo otvaranje jutros na Londonskoj berzi. (7. maj). Drugo rešenje je za privatne kompanije, mi imamo i privatni Private Securities Market, PSM. Razgovaramo i bliski smo sa klijentima, rešavamo njihove probleme i onda na taj način možemo da vidimo tu budućnost o kojoj sam govorio.

Ne mogu da dam mišljenje o tome jer moje polje rada nije ovde, ali ja ne vidim da je Balkan po bilo čemu različit od bilo kog drugog regiona i zašto bi bio različit. Ljudi su ljudi, imaju iste potrebe i mislim da oni, kao i svi u svetu, mogu i treba da budu uključeni u te sisteme, i nadam se da hoće. Sreo sam već neke ljude na ovoj konferenciji koji čak imaju neka tehnološka rešenja koja su poprilično impresivna, tako da - zašto da ne i RWA na Balkanu?

Investiranje će da bude mnogo efikasnije, mnogo brže i mnogo otvorenije za razne vidove investiranja, ne samo za klasičnu imovinu, uslovno rečeno. Danas je prevashodno investiranje u fondove, u akcije, u obveznice, a u budućnosti će to biti, možda, privatne kompanije, privatne obveznice i čak nekretnine i tako dalje.

Mi smo na Londonskoj berzi u suštini operateri tržišta i ono što je nama bitno jeste da imamo tržišta koja su stabilna, koja obavljaju funkciju alokacije kapitala, funkciju trgovanja i to se dešava uprkos veoma izazovnim geopolitičkim momentima, ali to funkcioniše i to je ključno za nas. Takođe, to je bitno i zato što kada god mislimo o novoj digitalnoj i finansijskoj infrastrukturi koju razvijamo, moramo voditi računa da šta god da napravimo novo bude stabilno i da izaziva poverenje, odnosno da bude "trustworthy".

Jako teško je o tome govoriti. Ljudi hoće da imaju drugačije pristupe tržištima kapitala, kao što sam rekao, brže, efikasnije i mislim da je to trend koji će se i nastaviti. Mi, koji radimo na berzi, moramo da razmišljamo kako ćemo zadovoljiti potrebe naših klijenata u budućnosti, ne samo danas. Ključno je gledati dugoročno.

"Razumeti ambicije zaposlenih je stavka broj jedan"

Lider, uvek, kao što sam i govorio na panelu, mora da obavlja posao i vodi firmu ili organizaciju kroz druge ljude. To znači da se posveti ljudima oko sebe, da ih razume i da poznaje njihove talente. Razumeti ambicije zaposlenih je stavka broj jedan koju ima svaki lider mora da ostvari. To je najznačajnija uloga lidera, da motiviše druge ljude, da shvati kako funkcionišu i da ih stavi na ispravan kolosek da bi odradili svoj posao na najbolje što mogu.

Smatram da niko ne funkcioniše, odnosno niko ne pristupa poslu da ga uradi loše. Ljudi hoće da budu motivisani i naš zadatak je da ih motivišemo na pravi način. To je u suštini liderstvo, a liderstvo je jako bitno, naročito u vremenima promene. Kada mi hoćemo da promenimo nešto i da uvedemo inovacije, lider ili liderka je glavna osoba koja to mora da uradi.

Prvo ih treba poznavati i to se postiže prvenstveno razgovorom. U velikim organizacijama to je, naravno, teško, naročito ako imate jako veliki tim. Onda se to svodi na to da vi morate imati svoj liderski tim koji će da dalje ima svoje liderske timove i tako dalje. Znači, imati lanac pravim ljudi na pravom mestu. To je pod broj jedan. A drugo, naravno, razumeti potrebe, razumeti da ljudi imaju različite interesovanja, različite momente u svojim životima i da se ti momenti menjaju. Sve to treba usmeriti ka zajedničkom cilju. Treba se baviti ljudima, što nije lako liderima, ali to je ujedno i najlepši deo posla.

Ako ne možete da motivišete ljude, ili ste loš lider, ili su ljudi na pogrešnom mestu.

Kao što sam rekao, poverenje je kvantitet koji se jako teško stiče, a lako gubi. Treba razumeti problem koji rešava i treba onda taj problem rešiti na način koji će biti prepoznat tako da ljudi tome veruju.

Kada govorimo o tehnološkoj promeni, onda definitivno oni moraju da znaju da taj proces ima nešto u šta oni mogu da imaju poverenje i što se ne menja. Ne možete promeniti sve, i proces i sistem i ljude i tako dalje. To mora da se napravi postepeno i mora se napraviti orijentisano na suštinske probleme koje klijenti imaju.

Vodim tim na četiri kontinenta i svi članovi mog tima imaju različite perspektive. Zarada može da bude i jako veliki demotivacioni momenat, ali za motivaciju je potrebno više od plate.

Lider mora da ih motiviše svojim pristupom poslu. Ljudi će i u budućnosti biti jako motivisani ako su deo neke veće priče i to treba uvek jasno predstaviti ljudima. Naravno da su transparentnost, iskrenost i otvorenost uvek na vrhu. Ljudi moraju uvek biti otvoreni sa svojim timom, reći im šta rade dobro rade, a šta loše. Niko ne radi sve dobro i biti otvoren u tom smislu je apsolutno prihvatljivo sa konstruktivne tačke gledišta. Ako je nešto dobro, treba pohvaliti, ako je nešto loše, treba skrenuti pažnju na veoma konstruktivan način, jer isto niko neće verovati ako stalno pričate da je uvek sve dobro.

Poručio bih da ne sanjaju o mojoj ili nečijoj karijeri, već da sanjaju samo o svojoj, da uče i rade na tome. Takođe, ljudi bi trebalo da se bave onim za šta su talentovani. To je prva stvar. Talenat može da bude da je neko jako dobar u analitici ili da je jako dobar u pričanju priče ili da je jako dobar u javnom govorništvu. Treba identifikovati šta je vaš talenat, a tek onda identifikovati šta zaista volite. Šta zaista volite će biti posledica uspeha onoga za šta ste talentovani.

Sada jako lako to reći nakon 25 godina iskustva, ali isto tako ljudi moraju da znaju da to se ne dešava preko noći i da će krenuti mnogim pogrešnim smerovima i to nije strašno. Važno je samo pristupiti pozitivno u tome. Nema razloga za klonuće. Uvek igraš s kartama koje su ti dodeljene. Šta god da imate u tom trenutku, time se poslužite na najbolji mogući način. I ako uspete, to je dobro, a ako ne uspete, i to je dobro. Dobijate neprocenjivu lekciju, zaključuje Darko Hajduković za "Blic Biznis" .