Više od 80% pripadnika Generacije Z svakodnevno koristi veštačku inteligenciju, ali joj pristupa oprezno i ne veruje potpuno
Generacija Z na AI gleda kao na praktičan alat za ubrzanje i efikasnost posla, a ne kao revoluciju ili pretnju, za razliku od starijih generacija
Više od 80 odsto pripadnika Generacije Z svakodnevno koristi veštačku inteligenciju, ali joj istovremeno ne veruje bezrezervno. Gotovo 90 odsto mladih smatra da bi moglo da funkcioniše i bez nje, pokazalo je prvo regionalno istraživanje "Alat, igračka ili trojanski konj?", sprovedeno među 3.300 ispitanika uzrasta od 16 do 29 godina u zemljama regiona.
Za poslovni svet možda je još važniji podatak da generacija koja ulazi na tržište rada ne doživljava veštačku inteligenciju kao spektakularnu tehnološku revoluciju, već kao alat koji treba da pomogne da se posao uradi brže, efikasnije i sa manje utrošenog vremena.
AI nije trend, već alat za posao
Za razliku od starijih generacija koje o veštačkoj inteligenciji često govore kao o pretnji ili velikoj promeni, pripadnici Generacije Z smatraju je sastavnim delom svakodnevice.
Katarina Pribićević, regionalna izvršna direktorka strateškog planiranja u McCann-u, kaže da upravo tu leži jedna od najvećih razlika između mladih i starijih korisnika tehnologije.
- Veštačka inteligencija je za njih samo deo tehnologije koju oni naprosto koriste. Dakle, ona za njih nije neki "hype" kao za nas. Ona je njima alat da određene stvari rade na jedan lakši, elegantniji, možda manje frustrirajući način i tu je najveća snaga i značaj u njihovom životu. I apsolutno ne postoji nigde prostor da ono što je pravi ljudski kontakt, dodir, odnos i tako dalje bude ikada zamenjeno time. To za njih čak nije ni tema.
Istraživanje pokazuje da mladi AI koriste intenzivno, ali uz izraženu dozu opreza, posebno kada su u pitanju važne životne i poslovne odluke.
Jedan čovek danas može da pokrene biznis
Jedna od tema koja se posebno izdvojila tokom razgovora odnosila se na uticaj veštačke inteligencije na preduzetništvo.
Prema rečima stručnjaka za AI Aleksandra Nikolića, alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji značajno smanjuju troškove pokretanja poslovanja i omogućavaju pojedincima da rade poslove za koje su ranije bili potrebni čitavi timovi.
- Ranije, da biste osnovali neku kompaniju, ako je bilo potrebno pedeset hiljada evra, sada za petsto evra i jedan čovek, "one-man company" uz pomoć više AI agenata može započeti veoma uspešan biznis i u kratkom vremenskom roku ostvariti neke fantastične rezultate.
Kako objašnjava, sve veći broj mladih koristi AI za istraživanje tržišta, marketing, kreiranje sadržaja, obradu podataka i organizaciju poslovanja.
AI agenti postaju novi saradnici
Posebnu pažnju privlači sve veća upotreba AI agenata - sistema koji samostalno izvršavaju zadatke bez potrebe da korisnik stalno daje nova uputstva.
- Kreiraš AI agenta i kažeš: "Ti si stručnjak za marketing za moju kompaniju. Evo ti moj sajt. Prouči ko sam, šta sam, ko mi je ciljna grupa, šta mi je proizvod, prouči moju konkurenciju, prati šta ona objavljuje svakog dana, šta se radi u Srbiji, šta se radi u Americi, šta se radi u Engleskoj. Prilagodi to mom tržištu i donosi odluke. Pitaj me samo u slučaju da se dešava to, to i to". Dakle, pričamo o tim autonomnim AI rešenjima.
Nikolić ocenjuje da upravo ovakvi sistemi predstavljaju sledeću fazu razvoja poslovnih AI alata, daleko iznad jednostavnog dopisivanja sa čet-botovima.
Finansije među najpopularnijim oblastima
Iako se veštačka inteligencija često povezuje sa obrazovanjem ili zabavom, mladi je sve više koriste i za finansijska pitanja.
- Finansijska pitanja su veoma popularna u ovoj generaciji. Sada je veoma popularno da mladi prave AI agente za investiranje na berzama i to su autonomni AI agenti koji prate algoritam berze, šta se dešava na tržištu - kaže Nikolić.
To pokazuje da Generacija Z AI ne koristi samo kao pomoć pri učenju ili pretraživanju informacija, već i kao podršku u donošenju poslovnih i finansijskih odluka.
Menjaju pravila na tržištu rada
Istraživanje pokazuje da Generacija Z ne odbija rad, ali drugačije definiše odnos prema poslu. Za njih su fleksibilnost, mentalno zdravlje i kvalitet života podjednako važni kao plata ili pozicija.
- Oni su jedna generacija koja vrlo jasno postavlja granice. To nije samo poštovanje sopstvenog slobodnog vremena. To je briga o sebi. Oni su inače mnogo osvešćeniji kada je u pitanju generalno i mentalno i fizičko zdravlje, pa na kraju zdravlje i planete na kojoj žive. Ono što mi od njih vidimo kao nove sile u radnim odnosima jeste nešto iz čega možemo da učimo, jer oni ne kažu da ne žele da rade. To nije poruka. Oni samo žele pod drugačijim uslovima da rade - rekla je Pribićević.
Sagovornici smatraju da upravo zbog toga poslodavci sve više moraju da prilagođavaju organizaciju rada očekivanjima novih generacija zaposlenih.
Produktivnost važnija od prekovremenog rada
Jedna od najzanimljivijih karakteristika Generacije Z jeste odnos prema vremenu. Za razliku od ranijih generacija koje su uspeh često povezivale sa velikim brojem radnih sati, mladi danas koriste tehnologiju kako bi automatizovali zadatke i oslobodili vreme za druge aktivnosti.
- Ova generacija i te kako prvo ceni sebe, to životno vreme. Zna da koliko god da se posvetite nekom poslu, ipak ništa ne može da bude ispred toga i da se izmeri sa tim kao da ste dan proveli sa porodicom, na moru ili na nekoj planini. Ništa ne može da vam nadoknadi vreme kada viđate ili ne viđate svoje dete i zato je ta automatizacija kod njih veoma popularna - kaže Nikolić.
Upravo zbog toga AI vide kao sredstvo za povećanje efikasnosti, a ne kao zamenu za ljude.
Kompanije već menjaju proizvode zbog novih navika mladih
Uticaj Generacije Z ne vidi se samo na tržištu rada, već i u potrošačkim navikama.
Prema rečima Nikolića, pojedine industrije već prilagođavaju proizvode novim generacijama kupaca.
- Prvi put u istoriji, kompanije koje su poznate i brendirale sebe u kategoriji alkoholnih pića, izbacuju verzije proizvoda koje su bez alkohola. Ova generacija nema kulturu ispijanja alkohola kao prethodne generacije i uopšte nema iste navike kupovine. Njihove izjave su da ih alkohol usporava u ostvarivanju drugih ciljeva, kao što su finansijski ciljevi, karijera ili produktivnost. Zbog toga najveći brendovi razvijaju nove kategorije proizvoda koje jesu u duhu te industrije, ali su bez alkohola - objasnio je Nikolić.
"Tehnologija treba da bude naš sluga, a ne gospodar"
Uprkos svakodnevnoj upotrebi AI alata, istraživanje pokazuje da mladi ne žele da tehnologija preuzme glavnu ulogu u njihovim životima.
Naprotiv, očekuju da im pomogne da budu efikasniji, produktivniji i da imaju više vremena za ono što smatraju važnim.
- Ova generacija ima smelost da stvarnosti gleda u oči i da kaže: "mi ljudi smo važniji od bilo kakve tehnologije, od bilo kakvog zadatka i ovo ćemo da koristimo da bismo ove vrednosti pojačali i da one dođu do izražaja". Tehnologija treba da bude naš sluga, a ne naš gospodar - zaključio je Nikolić.
Za kompanije, poslodavce i preduzetnike upravo bi to mogla da bude najvažnija poruka istraživanja - generacija koja preuzima tržište rada ne odbacuje tehnologiju, već od nje očekuje konkretnu korist, veću produktivnost i više prostora za kvalitetniji život.
