Višnja prerodila, ali voćari prete da je neće brati: "Mi nemamo drugi srpski proizvod, šteta bi bila da se uništi"

Iako je ovogodišnji rod oblačinske višnje među najboljima u poslednjih nekoliko godina, proizvođači na jugu Srbije suočeni su sa problemom koji bi mogao da ugrozi berbu. Otkupne cene od 50 do 80 dinara po kilogramu, koje smatraju neprihvatljivo niskim, dovele su do toga da pojedini voćari najavljuju bojkot berbe i prodaje, upozoravajući da sa takvim cenama ne mogu da pokriju ni osnovne troškove proizvodnje.

Ovogodišnji rod oblačinske višnje prema ocenama proizvođača iz Merošine izuzetno je dobar. Voćnjaci su puni plodova, ali među voćarima nema mnogo razloga za zadovoljstvo jer otkupna cena još nije definisana, a deo proizvođača razmatra mogućnost da rod uopšte ne bere.

Jedan od njih je Hranislav Stojanović, koji oblačinsku višnju uzgaja na 15 hektara. Iako su plodovi sazreli, sa berbom još ne planira da počne.

- Kad višnja dobro rodi, to znači da je niska otkupna cena, i sa takvim cenama ne može da se uklopi proizvodnja. Znači, ne mogu proizvođači da se uklope, troškovi proizvodnje ne mogu da pokriju. Evo, konkretno, cena koja se nudi ovih dana, to je neka cena od 50 dinara za kilogram višnje druge klase i 80 dinara za prve klase. Međutim, u Vojvodini gore nije takva situacija. Gore se već višnja bere, plaća se čak i 1 evro, znači, plaća se višnja prve klase. Još niko nije počeo da bere ovde. Da li će da se ubere višnja? Ne znam - kaže Stojanović.

Moguće je da ostane neobrana

Sličan stav ima i proizvođač Zoran Jović, koji višnju uzgaja na šest hektara. On ukazuje da problem nije samo u niskoj ceni, već i u različitim procenama kvaliteta ploda između proizvođača i otkupljivača.

- Cena koja je ponuđena je zaista ekstremno niska, nekih 40 dinara za drugu klasu. Šta je to druga klasa? To je sada, evo, na primer, za ovu višnju procenjuju da je to druga klasa, hladnjačari. Proizvođači misle da je prva i tu još nema nekog jedinstva. Dok smo prošle godine imali cenu i preko 300 dinara, što se niko nije nadao i očekivao, sve je moguće da ove godine i ostane neobrana i da cena ode gore, ali nadam se da neće - navodi Jović.

Troškovi berbe veći od zarade

Prema računici proizvođača, trenutne ponuđene otkupne cene ne ostavljaju prostor za profitabilnu proizvodnju. Samo mašinsko branje košta između 20 i 30 dinara po kilogramu, dok se cena ručnog branja kreće od 50 do 60 dinara.

Kada se na to dodaju troškovi zaštite zasada, održavanja voćnjaka i celogodišnjeg rada, proizvođači tvrde da im gotovo ništa ne ostaje.

Strah za opstanak oblačinske višnje

Voćari upozoravaju da bi dugotrajno nezadovoljstvo cenama moglo dodatno da ugrozi proizvodnju jednog od najprepoznatljivijih domaćih voćarskih brendova.

- I pored ove loše cene, sa tim štetnikom, s tim insektom žilogrizom koji uništava te zasade, mi ćemo ovu višnju načisto da uništimo. Bukvalno, ona potiče odavde, na dva kilometara odavde, iz sela Aleksandrovo potiče ta višnja, sama sebe je priznala svojim kvalitetom. Šteta bi bila da se uništi. Mi nemamo drugi srpski proizvod, nijedan. To je jedini srpski brend, bukvalno - oblačinska višnja - poručuje Stojanović.

Površine pod višnjom višestruko manje

Dodatni problem predstavlja kontinuirano smanjenje površina pod zasadima višnje. Prema procenama proizvođača, nekadašnjih oko 2.000 hektara danas je svedeno na približno 400 hektara ili manje.

- Ona jeste rodila, prerodila na mnogim lokacijama, ali su se površine drastično smanjile. Ekstremna suša doprinela je da su površine sve manje i manje iz godine u godinu, a imamo sve veći broj hladnjača - ističe Jović.

Ishod zavisi od dogovora sa otkupljivačima

Dok pregovori između proizvođača i otkupljivača traju, neizvesno je da li će ovogodišnji izuzetno bogat rod završiti u gajbicama ili ostati na granama.

Voćari poručuju da će odluka o berbi u najvećoj meri zavisiti od otkupne cene koja tek treba da bude definisana. Ukoliko ona ostane na sadašnjem nivou, upozoravaju da bi deo roda mogao da ostane neobran, uprkos jednoj od najboljih sezona u poslednjih nekoliko godina.