Vlada Srbije ukinula je podsticaje za tretman posebnog otpada 1. januara, i sada priprema novi sistem subvencija za reciklažnu industriju od 2026. do 2028. godine
Recikleri su nezadovoljni predloženim rešenjima i tvrde da predlog uredbe nije usklađen sa važećom regulativom i ne osigurava fer raspodelu odgovornosti i finansija
Nakon što je 1. januara Vlada uredbom ukinula podsticajna sredstva za tretman posebnih tokova otpada,sada se priprema novi sistem subvencija za kompanije koje se bave ponovnom upotrebom i reciklažom otpada. Pravila za dodelu tih sredstava važiće u periodu od 2026. do 2028.godine, a u ovom dokumentu biće jasno utvrđeno i da će državni novac se dobijati putem javnog poziva, u kome će se precizirati ko može da konkuriše za novac i pod kojim uslovima.
Taj novi dokument, prema saznanjima “Blic Biznisa” predstavljen je reciklerima 10. februara na sastanku u Ministarstvu zaštite životne sredine, kada im je ponuđeno i da budu u radnoj grupi za njegovu izradu, međutim nezadovoljni predloženim početnim rešenjima oni su to odbili i napustili skup. Tako se nastavlja saga o posebnim tokovima otpada, koji zbog nesporazuma dve strane, preti da treća plati ceh, odnosno građani jer blizu 30.000 tona starih guma, dotrajalih akumulatora, starih frižideri i drugog električnog i elektronskog smeća, umesto kod operatera završilo na divljim deponijama.
U ovom dokumentu, koji bi trebalo uskoro da se usvoji, preciziraće se šta je sve u kategoriji otpada koji može biti obuhvaćen sistemom pomoći države. Tu su pre svega otpadne gume sa putničkih vozila, autobusa, kamiona, motocikala, kao i poljoprivrednih i građevinskih mašina. Pored toga, podsticaji će biti dostupni i za tretman otpada od električne i elektronske opreme kao i otpadna ulja i različite industrijske tečnosti i mešavine ulja i vode.
Mesto u ovom novom sistemu imaju i istrošene baterije i akumulatori, koji nakon prestanka upotrebe postaju opasan otpad i zahtevaju poseban tretman i reciklažu kao i za tretman otpadnih vozila.
Novi model pomoći države: Subvencije preko javnog poziva
U radnoj verziji je predloženo i da novčana pomoć ne može da se dodeljuju retroaktivno odnosno za poslove koji su već realizovani pre podnošenja zahteva za subvencije. Novina je i to što operateri, koji konkurišu za podsticaje u režimu male vrednosti, moraju da dostave i pisanu izjavu o svim sredstvima koja su primili u prethodne tri godine.Ono što je važno novac će država dodeljivati putem javnog poziva, a ukupni iznosi biće ograničeni sredstvima predviđenim u budžetu Srbije, sa kojima će Ministarstvo zaštite životne sredine raspolagati i dodeljivati korisnicima do visine utvrđene budžetom.
Isto ministarstvo, najkasnije do 1. decembra, treba da utvrdi i maksimalne iznose podsticaja po jedinici mase otpada, kao i kvote za pojedine vrste koje će biti predmet podrške u narednoj godini. Na taj način će se svake godine unapred određivati količine otpada za koje je moguće dobiti podsticaje i maksimalni iznosi državne podrške.
Radna grupa Ministarstva zaštite životne sredine smatra da ovim dokumentom trebalo bi da se prevaziđu problemi nastali od 1. januara 2026. godine, kada su reciklažne kompanije prestale da preuzimaju stare gume, električni i elektronski otpad, kao i dotrajale akumulatore jer je Vlade obustavila podsticajna sredstva za tretman posebnih tokova otpada.
Recikleri smatraju da problemi nastali od 1. januara ne mogu se ovakvim dokumentom prevazići, jer, prema njihovim navodima, predložen model ima brojne neusklađenosti sa važećom regulativom.
- Uredba nije zasnovana na načelima zagađivač plaća i proširene odgovornosti proizvođača, ne uspostavlja vezu između obima prikupljenih sredstava od obveznika naknade i iznosa naknade za proizvode koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada i sredstava potrebnih za zbrinjavanje ovih tokova otpada (sakupljanje, tretman i finansiranje daljeg tretmana opasnih komponenti i materija). Na ovaj način ne daje se osnov za pravedno opterećenje zagađivača, niti obezbeđuje potrebna sredstva za sakupljanje i tretman otpada, odnosno ne obezbeđuje uslove za veći stepen zaštite životne sredine i nije viđen u svetu zbog čega naši predstavnici su napustili Radnu grupu - stoji u pismu Udruženja reciklera upućenom Ministarstvu ekologije.
Da je to tako za “Blic Biznis” potvrđuje i Dušan Simić,osnivač i vlasnik preduzeća “PLAVA FRAJLA” doo, ogranak EKO-SISTEM.
-U više navrata smo se obraćali resornom Ministarstvu, Vladi RS,a 10.02.2026. smo pozvani na sastanak i zaključili da postoji suštinsko nerazumevanje između operatera i Ministarstva. Nakon toga formirana je radna grupa, za izradu nove uredbe, mi smo odbili da budemo u njoj, a ovim predlogom definitivno se gase svi operateri posebnih tokova otpada. Posledice su već vidljive jer ekosistem koji je razvijan 15 godina i u kom je 17.000 ljudi i 300 privrednih subjekata biće nepovratno uništeni. Dnevni prosek generisanja otpada posebnih tokova je 370 tona, pa okvirno više od 25.000 tona otpada nije preuzeto od strane ovlašćenih operatera za 65 dana - kaže Simić.
Slično mišljenje imaju i iz kompanije Eco-Recycling kompanija, koja se bavi tretmanom guma od 2008. godine.
- Kompanije su zaustavili posao, otpušteni su radnici, a mnogi naši dobavljači su i zatvorili firme. Zbog ovakve situacije procenjuje se da od operatera nije preuzeto 10.000 tona otpadnih guma - kažu za “Blic Biznis” iz PR tima Eco-Recycling kompanija, koji su takođe odbili učešće u Radnoj grupi za izradu Uredbe.
U toj grupi je i E-Reciklaža čiji direktor Ninoslav Milenković to potvrđuje.
-Više puta obraćali smo se Ministarstvu zaštite životne sredine, predsedniku Vlade. Dobili smo zakasneli odgovor i poziv u radnu grupu, u kojoj je izneto nerazumevanje suštine sistema upravljanja posebnim tokovima otpada. E-Reciklaža godišnje tretira oko 20.000 tona električnog i elektronskog otpada a u prvim mesecima 2026. godine nekoliko hiljada tona otpada ostalo nezbrinuto sa aspekta našeg postrojenja. To je veoma zabrinjavajuće jer elektronski otpad sadrži opasne materije, teške metale kao što su olovo, živa, kadmijum i hrom, ali i freone iz rashladnih uređaja koji imaju snažan efekat staklene bašte i oštećuju ozonski omotač. Pri tom procena je da oko 30.000 tona posebnih tokova otpada različitih vrsta trenutno nije preuzeto od proizvođača i drugih vlasnika otpada - navodi Milenković za “Blic Biznis”.
Iz Ministarstva ekologije zvanično nam nije potvrđeno kada će se usvojiti nova Uredba ali nezvanično nam je rečeno da je Radna grupa završila rad na ovom dokumentu.
