Zbog ukidanja podsticaja, raste rizik da opasni i kabasti otpad završi na divljim deponijama
Iako se i dalje plaća eko taksa, recikleri navode da novac ne stiže do sistema zbrinjavanja otpada
Od 1. januara 2026. godine mnoge reciklažne kompanije prestale su da preuzimaju stare gume, električni i elektronski otpad, kao i dotrajale akumulatore ali i ulja jer je Vlade Srbije obustavila podsticajna sredstva za tretman posebnih tokova otpada. Bez tih sredstava, ovaj izuzetno složen i skup proces, je neisplativ, zbog čega preti opasnost ne samo od zatvaranja ovih kompanija i gubljenja posla bar 15.000 zaposlenih, već i ugrožavanja životne sredine.
Stop za stare gume i elektronski otpad
Drugim rečima, ukidanjem uredbe reciklažna industrija se našla u situaciji da posluje bez finansijske osnove za tretman najskupljih kategorija otpada, što je suprotno evropskim standardima, koji podrazumevaju ovakvu pomoć države. Ta pomoć u nekim državama EU iznosi i do 60 posto troškova jer je reč o javnom interesu.
Taj interes je ovakvom odlukom u Srbiji ugrožen, tvrdi grupa reciklera koja se obratila redakciji “Blic Biznisa”. To bi moglo da dovede da ova vrsta otpada završi u rekama, na ulicama, divljim deponijama, što ne samo što bi zagadilo životnu sredinu već i uticalo na zdravlje stanovništva.
Naime, reč je o otpadu koji u najvećoj meri je svrstan u kategoriju opasni, poput električni i elektronski ali i ulja. U praksi, to znači da je finansijski mehanizam koji je godinama omogućavao isplativu reciklažu ove specifične vrste otpada, zaustavljen, a sa njim i veliki deo delatnosti u reciklažnom sektoru.
- Kompanije koje se godinama bave preradom otpada direktno su ukidanjem podsticaja pogođene i svakodnevno imamo konsultacije, kako izaći iz ovog problema jer ukidanjem finansijskog mehanizma, koji je godinama omogućavao isplativu reciklažu ove specifične vrste otpada, je zaustavljen,a sa njim i veliki deo operacija u reciklažnom sektoru. U ovakvoj situaciji je pitanje kako da se nastavi, posebno kada je reč o malim firmama, jer bi se ušlo u gubitke. Ako se nešto ne izmeni biće ugrožen ceo sistem koji direktno zapošljava oko 15.000 radnika, a indirektno još 13.000. I ne samo to, ovakvim postupkom Vlade biće ugrožena i životna sredina jer je reč o nekim kategorijama opasnog otpada-navodi grupa reciklera u pismu redakciji “Blic Biznisa”.
Plaća se i do 2 miliona dinara, a novac ne stiže do reciklera?
Dodaju i da svi koji imaju firme, uključujući i reciklere, i dalje plaćaju eko taksu, koja je uvedena 2019. godine.
-Ova naknada je obavezna na godišnjem nivou za sva pravna lica, preduzetnike, uključujući paušalce i udruženja u Srbiji, a uvedena je po principu „zagađivač plaća“. Visina ide od 5.000 dinara do dva miliona, u zavisnosti od delatnosti i prihoda firme. Pitanje je, gde ide taj novac, koji bi trebalo da se iskoristi za odlaganje opasnog i elektronskog otpada i da li ukidanje uredbe znači da ta sredstva više ne završavaju u sistemu koji omogućava praktično zbrinjavanje otpada nastalog iz proizvoda koje stavljaju na tržište. Time se prekida veza između finansiranja i realnog tretmana otpada. Pri tom ugrožen je rad i dobrog dela industrije, jer brojni proizvođači guma, električnih i elektronskih proizvoda, ali i vulkanizeri, auto-servisi i servisi bele tehnike od 1. januara nemaju kome da predaju svoj otpad - objašnjavaju oni.
Ako je tako, to je onda problem jer procenjuje se da, primera radi, na srpsko tržište se plasira u proseku 160.000 tona vozila godišnje, a da se generiše oko 40.000 t otpadnih. Međutim, po podacima Agencije za zaštitu životne sredine, prijavljena količina generisanih otpadnih vozila poslednjih godina bila je oko 22.000 t, uključujući otpad od demontaže i održavanja vozila, dok tretirane količine uključuju samo 2.391 tone iz ove kategorije.
Ulja, antifriz, gorivo i ostale tečnosti trebalo bi da se iz otpadnih vozila istaču i smeštaju u specijalne rezervoare predviđene za otpadne tečnosti. Skidaju se točkovi, odvaja se guma i sabijaju felne.
Svako kršenje ovakvog procesa, posebno u delu koji se odnosi na korišćena motorna ulja, ozbiljno može da naruši životnu sredinu jer samo jedan litar može da zagadi čak 1.000.000 litara vode za piće, što ga svrstava među najveće zagađivače životne sredine. Ako se zna da je i sa ovim podsticajima bilo problema, primera radi u 2022. godini plasirano je 36.793 tona motornih ulja ,a tretirano samo 2.178, onda ukidanje ove mere, može značajno da ugrozi ne samo položaj reciklera, već i životne sredine.
Ovo tim pre što su nedavno usvojenim Zakonom o upravljanju otpadom, jasno definisani evropski standardi, koji ovakvim postupanjem mogu da budu narušeni. Pored toga, može da se naruši i status kompanija koje se bave reciklažom jer je odluka doneta bez prelaznog perioda i obrazloženja kako dalje - navodi se u pismu koje je dostavljeno “Blic Biznisu”.
Povratak veš-mašina u reke
-Ako se finansijski model ne uspostavi kroz novu uredbu ili zakon, reciklažni sektor bi mogao da se suoči sa potpunim gašenjem pojedinih postrojenja, dok bi građani i kompanije ostali bez organizovanog sistema za odlaganje specifičnog otpada. U takvom slučaju raste rizik nelegalnog odlaganja, od kabastih elektronskih uređaja do guma, jer za njih više ne bi postojao održiv kanal zbrinjavanja. Treba da se zna da je deo kompanija već obustavio rad, dok su druge ograničile preuzimanje otpada - objašnjavaju ljudi iz reciklažnih firmi.
Stručnjaci smatraju da bi Vlada trebalo da se oglasi jer produžena neizvesnost može dovesti do trajnih promena u industriji.
- Reciklažne kompanije će morati da redefinišu poslovne modele ili da značajno smanje obim rada, dok će teret prilagođavanja pasti i na krajnje korisnike koji se oslanjaju na postojeći sistem preuzimanja otpada.
Ne bi bilo iznenađujuće da ako se ništa ne promeni, uskoro ponovo počnemo da viđamo veš-mašine, bojlere i druge električne i elektronske uređaje ili gume u vodotokovima i u prirodi, jer ljudi neće imati mogućnost da ih zbrinu na odgovarajući način, s obzirom na to da niko neće imati računicu da dođe da preuzme ovaj otpad od njih i preda ga na reciklažu -navela je za medije Kristina Cvejanov, ekspertkinja za upravljanje otpadom i reciklažu.
Da li će se nešto promeniti za sada ne znamo, jer nismo dobili odgovor na to i još neka pitanja, koja smo uputili Ministarstvu zaštite životne sredine.
