GODINA KOJU SU NAM POJELI GLADNI RATA "Srbija razapeta između Amerike i Kine"
Srbija trpi posledice globalnih promena
Trgovinski konflikti između vodećih svetskih sila negativno utiču na našu privredu, ali i poslovanje stranih kompanija
Komentara 3
Slušaj vest
0:00/
0:00
Ni na Istok ni na Zapad...Neutralnost je danas postala privilegija, a pojam slobodne trgovine, onakav kakav ga do sada znamo, više ne postoji. Ovako je Bojan Stanić, ekonomista i direktor Sektora za strateške analize PKS, približio realnost i položaj Srbije tokom minule godine. Zemlje koja je razapeta između dve, odnosno, tri najveće sile.
Otprilike u ovo vreme prošle godine, povratak Donalda Trampa u Belu kuću otvorio je čitav niz pitanja. Velikodušan u obećanjima, ali tanak sprovođenju, novi/stari predsednik je nameravao da drastično promeni tok globalne trgovine i, godinu dana kasnije, cifre pokazuju da je ovu ideju sproveo u delo.
Blic preporučuje
Pri tome, trgovinski rat i dalje bukti. Dok su se tražile alternative za izvoz, u Srbiji smo se pitali zašto nam je zarezao carine od 35 odsto, skoro najveće.
Tako je zaokret u ekonomskoj politici SAD, Srbiju, stešnjenu između čekića i nakovnja, pretvorio u jednog od najvećih gubitnika.
Celu godinu pratile su pretnje energetskom snabdevanju Srbije, što se obistinilo 9. oktobra kada su zvanično uvedene sankcije NIS-u. Negde u isto vreme, stiže i vest o zabrani uvoza ruskog gasa na tlu Evrope, što će se takođe odraziti na nas. I nije tu kraj, već krajem godine, pažnju privlači i čudan izveštaj o poslovnoj politici velike kineske kompanije Linglong.
Pa, gde smo uopšte trenutno? Gde je Srbija između Amerike i Kine?
- Mi smo trenutno zemlja, kao jedna od mnogih u svetu, koja se nalazi u nepovoljnom položaju, usled fragmentacije globalne privrede, ograničavanja slobodne trgovini i kretanja kapitala, žrtva protekcionizma, carinskog rata, necarinskih barijera i međusobnog nerazumevanja velikih sila i ignorisanja činjenica.
Upravo za takvo stanje svetske privrede danas, koju karakteriše neizvesnost i porast rizika, odgovorne su vodeće privrede sveta, koje se, razume se, vode sopstvenim interesima, ne hajući za interese onih koji ne učestvuju aktivno u njihovim nadmetanjima, koje sve više postaje političko, a sve manje ekonomsko. Neko će reći, da oni koji na to upozoravaju su naivni, a kontra pitanje bi bilo onima koji su u isticanju te navodne naivnosti drugih najglasniji, da ali su svesni potrebe odgovornosti, solidarnosti i konkurentske utakmice, jer svetska scena nije igra sa nultom sumom, u kojoj da bi se dobilo, neko mora da izgubi, već igra sa plus sumom u kojoj mogu svi da dobiju ukoliko se poštuju pravila? - kaže Stanić za "Blic Biznis".
Na pitanje da li se Srbija u ovom trenutku nalazi u poziciji kolateralne štete sukoba velikih sila, Stanić odmah odgovara: Apsolutno.
- Kako to narod kaže, „niz luk jela, nit luk mirisala“, a opet će da plati najveću cenu i plaća. Sada tu idu različita tumačenja, da li se pritiska na Srbiju da bi se istisnuo ruski kapital i uticaj sa ovih prostora, ili se pritiska na Rusiju na svakom koraku, pa i ovom slučaju za manjih od minimalnog značaja, kako bi se postigao simboličan efekat, bez obzira na vrlo materijalan negativan efekat koji Srbija trpi - navodi Stanić
On ukazuje da nije to slučaj samo Srbije, ali se kod nas taj slučaj najbolje primećuje, ne zbog neznanja na koju stranu da se Srbija prikloni, već zbog objektivno specifične situacije u kojoj se naša država i privreda nalaze.
Nešto što je dozvoljeno pojedinim članicama EU, nije dozvoljeno Srbiji, bez obzira na njenu jasnu opredeljenost za „evropski put“ - ukazuje on.
Da li će Srbija morati da se opredeli
Da li ovakvi slučajevi znače da ekonomska neutralnost postaje sve teže održiva i da će Srbija u narednom periodu morati jasnije da se opredeljuje u odnosima sa ključnim ekonomskim partnerima?
- Neutralnost postaje privilegija. Međutim, neutralnost ne znači i ravnodušnost, jer je srpska država nebrojano puta pokazala da saoseća sa žrtvama rata, da se trudi da doprinese smanjenju njihovih patnji, da poziva na mir, a ne da u svojoj neutralnosti čeka navodnog pobednika, kada ga očigledno neće ni biti, već manje ili više poraženih.
Naravno da je sve teže, Srbija razumno popušta, tamo gde se to može, pregovara i trguje po pitanju brojnih stvari, svesna da postoji nešto sa čim se ne može trgovati, jer je u temelju njene vekovne državnosti. Ali treba istaći, da su i država i privreda svesne da je naša izloženost saradnji sa EU, prema potencijalnim sekundarnim sankcijama i prema mogućnošću tranzita preko susednih teritorija, bilo robe, energenata, daleko veća nego izloženost prema Rusiji. U tom pogledu, Srbija se mora zaštititi od velikih rizika koji u svom potencijalu mogu imati razoran udar na našu ekonomiju - objašnjava Stanić.
"Rob koji stupi na tlo Srbije je slobodan"
Na konstataciju da pojedini američku zabranu uvoza guma iz Linglonga vide kao presedan koji menja pravila igre za kineske investicije u Srbiji, Stanić odgovara da "kazna" koju Srbija danas oseća je danak koji plaćamo skuplje nego i bombardovanje.
- Presedani su razni, počevši od presedana Kosova, od kojeg se osećaju posledice kako u Srbiji tako i u svetskoj diplomatiji do danas. Međutim, danas osećamo posledice rata u Ukrajini više nego posledice NATO intervencije 1999. godine. Osećamo i posledice ekonomskog rata koji sa različitim periodima intenzivnosti traje između SAD i Kine. Jedna od posledica su kvote na izvoz čelika u EU, carine koje smo dobili od SAD, ali i najnoviji tretman kineskih firmi na na američkom tržištu - navodi on.
Ova poslednja odluka Amerike, u vezi Linglonga budi sumnju da je zaista reč o zaštiti radnih prava, već, kako se tumači, reč je o nastavku trgovinskog i geopolitičkog sukoba između SAD i Kine, koji se pak opet prelama i preko Srbije.
- Podsetiću vas na jedan od najslavnijih citata iz naše ustavne istorije, koji kaže: „rob koji stupi na tlo Srbije je slobodan“. Ova rečenica izaziva praktično strahopoštovanje prema razboritom mišlju tadašnjih mislilaca, ali nosi i obavezu, te se Srbija danas mora zalagati za prava radnika, kako bi se poboljšao standard života. Naravno, tu treba da i radnici budu svesni svojih prava, da svoj položaj ne bi zloupotrebljavali - podseća naš sagovornik.
Ističe da sve strane firme koje dođu da posluju u Srbiju treba da poštuju zakone ove zemlje, koji su univerzalni i u skladu sa univerzalnim pravom svakog čoveka, koji ima neotuđivo pravo na život i rad u bezbednim uslovima.
- Ukoliko dok mi pišemo ove reči u našoj zemlji postoje ljudi koji su ropski tretirani, to je uvreda za sve nas i obaveza da se takve stvari ispitaju, iznesu na svetlost dana, odgovorni upozore, kazne, a žrtve takvog tretmana dobiju satisfakciju. Međutim, svakako da se u okviru ovih geopolitičkih sukoba dešavaju razne zloupotrebe. Znamo i sami koliko se puta čulo da je politika Zapada, predvođenog SAD-om, obuzdavanje Kine, koja „preti“ da postane prva privreda sveta. U stvari, Kina se samo vraća praktično svom istorijskom mestu, koje je imala tokom većine svog postojanja, a a to je mesto najveće privrede sveta - ističe Stanić.
Da li onda Srbija treba da se pripremi na scenario u kojem bi se slični potezi SAD mogli odnositi i na druge kineske kompanije koje proizvode u Srbiji za izvoz na zapadna tržišta?
- Moguće je, ali to ne bi smelo da se desi, jer i cela EU privreda zavisi od saradnje sa Kinom mnogo više nego što je zavisila od uvoza energenata iz Rusije, na primer.
Uzmite kao primer reči francuskog predsednika od pre par nedelja, koji je rekao da ili će EU morati da reši problem rastućeg deficita sa Kinom, ili će morati da uvede zaštitne carine. Da li bi se i tu Srbija našla kao kolateralna šteta, verovatno da - navodi on.
Podseća da je i EU osam godina pregovarala sporazum o slobodnoj trgovini i investicijama sa Kinom, kao i da su bili pred potpisivanjem i da se odustalo iznenada pred početak prvog carinskog rata na relaciji Vašington-Peking, sada već davne (s obzirom šta se sve u svetu u međuvremenu izdešavalo), 2019. godine.
Ovo naravno, šalje i poruku stranim investitorima u Srbiji. A da li je poslovno okruženje stabilno ili da geopolitički faktori postaju važniji od ekonomskih?
Stanić misli da je je jasno da se sada ekonomija prilagođava politici, da se zbog toga ograničava slobodna trgovina, investicije iz određenih zemlja se proglašavaju za nepoželjne itd.
- Upravo iz toga izvire ta nepredvidljivost, neizvesnost na svetskom tržištu što smanjuje potencijal rasta i razvoja, posebno zemalja u razvoju, ali i tržišta koja su u međuprostoru, sa većom verovatnoćom da uđu u grupu razvijenih (tu pripada i Srbija) - kaže Stanić.
Paralelu vidi u 2025. godini kada su kineske investicije opale, ruske su presahle, ali kao glavni problem vidi pad investicija iz EU, s obzirom da kod njih postoji problem stagnacije ili bolje rečeno, anemičnih stopa rasta, pa samim tim ima manje sredstava za investiranje van EU, što uključuje i Srbiju.
Šta Srbija može realno da uradi?
Na pitanje da li ima nešto što naša država može da uradi kako bi umanjila bar štetu, naš sagovornik upućuje na jačanje pre svega diplomatske aktivnosti, kako bi poboljšala svoju ekonomsku poziciju na domaćem i međunarodnom tržištu.
Srbiji ne odgovara fragmentacija globalne privrede, dodaje, jer je njen model orijentisana na izvoz i na privlačenje stranih direktnih investicija, jednom rečju, orijentisana je na porast ekonomskih odnosa sa celim svetom.
- Međutim, uvek mora da postoji plan B, a on kaže, da ako svetsko tržište postaje teže dostupno, Srbija treba da se što bolje integriše u evropski ekonomski sistem, konkretno, da se uključi u Jedinstveno evropsko tržište, koje čini EU plus Švajcarska, Norveška, Island, Lihtenštajn, a zašto ne Zapadni Balkan (posebno one države koje nisu dobile vetar u leđa u smislu skorijeg članstva u EU, tu pored Srbije, mislimo na Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju).
Koji su konkretni mehanizmi kojima Srbija može da zaštiti sopstvene ekonomske interese, a da pritom ne naruši strateške odnose ni sa SAD ni sa Kinom?
- Kao što smo rekli, veća ekonomska integracija u evropski ekonomski sistem, ali i orijentacija na ona tržišta na kojima nema jasno sukobljenih geopolitičkih interesa. Tu pre svega mislimo na tržište Afrike.
Izvori globalnog rasta su odavno van Evrope, upravo iz tog razloga najveća tražnja je u Aziji, a sve više raste tražnja u Africi, na Bliskom Istoku itd. Međutim, pomenuli smo da je kompleksno doći i na ta tržišta.
Novi sporazumi koji su stupili na snagu ove godine: Egipat, Emirati.
Delegacije koje odlaze u Afriku i korišćenje starijih iskustava o političkom, bezbednosnom povezivanju sa tim zemljama, a onda po sistemu objedinjavanja doimaće ponude (Genex) biti konkurentniji na tom tržištu, koje je praktično „gladno svega“.
Kao poslednje, ne i najmanje važno ostaje pitanje - Koja je ključna poruka domaćim kompanijama i stranim investitorima da li je poslovanje u Srbiji od sada nemoguće posmatrati bez šire geopolitičke slike?
- Geopolitika je glavni faktor koji će oblikovati ekonomske odnose u Evropi u godinama pred nama. Međutim, nije samo pitanje geopolitike, pitanje je i konkurentnosti privrede, radne snage, tehnološkog progresa, retkih metala, energetike. Sve to čini Evropu manje konkurentnom i to je ključni problem za njih i za nas.
Glavna poruka je da Srbija u narednu godinu, 2026, ulazi sa opreznim optimizmom. Bez obzirom na izazove po pitanju NIS-a, energetike i političkih rizika, naša makroekonmska stabilnost je očuvana kao osnova kreditnog rejtinga. Javne finansije su stabilne, bankarski sektor je dobro kapitalizovan, inflacija je pod kontrolom, imali smo rast izvoza, industrijske proizvodnje, realnih zarada, pad nezaposlenosti.
Sve to čini Srbiju ubedljivo najatraktivnijom investicionom destinacijom u regionu Zapadnog Balkana i to će tako i ostati.
Srbija mora da privlači investicije iz inostranstva, a i možda i bitnije da podrži sopstvene, domaće investitore, koji su vezaniji za ovu zemlju i čiji je kapital manje mobilan u potencijalnim kriznim okolnostima - zaključuje Stanić.