U BUDŽETU IMA PARA ZA IZBORE Siniša Mali za "Blic Biznis": "Plata će biti 1.000 evra"! Govorio i o svojoj ulozi u politici
Blokade i društvena kriza, koje su obeležile proteklu godinu, negativno su uticale na privredni rast Srbije, snižavajući očekivanu stopu rasta BDP-a za 2025. godinu
Usprkos izazovima, donete su mere za veće plate i penzije, kao i zakoni za podršku ranjivim grupama
Komentara 35
Slušaj vest
0:00/
0:00
Društveno politička kriza u Srbiji izazvana blokadama, u značajnoj meri je poremetila naše projekcije za 2025. godinu, čija cena nije mala i platiće je svi građani jer umesto planirane stope rasta BDP od 4,2 posto, kako stvari stoje, ona neće biti veća od 2 odnosno 2,1 posto. I prihodi od PDV su smanjeni i ono što je izuzetno važno, strane direktne investicije pale su sa rekordnih 5,2 u 2024. godini, na 3,2 milijarde evra. Iz samo ovih primera vidite koliko je teška godina iza nas, a te teškoće su plod kreatora obojene revolucije u Srbiji, koju nisu uspeli da realizuju.
To u intervjuu za "Blic Biznis" kaže Siniša Mali prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija i dodaje da su i u takvim teškim uslovima povećane plate i penzije, minimalna zarada, donet program za mlade, kao i zakoni čiji je cilj poboljšanje položaja najugroženijih kategorija i podigne životni standard građana.
Blic preporučuje
*Učesnici protesta se ne bi složili da je zbog njih ekonomija “pala”.Da nije istina negde na sredini?
- Istina je da je odstupanje od planiranih parametara apsolutno plod blokada i slike nasilja. Strah se uvukao u ljude, manje su trošili. Bilo je i manje turista i priliva od PDV. Rekao sam i da je smanjen i priliv stranih direktnih investicija, što je logično kada se vide slike nasilja. Kapital je oprezan i u takvim uslovima stranci usporavaju ulaganja. Mi smo 2024. godine bili treća najbrža rastuća ekonomija Evrope. Taj trend trebalo je da nastavimo i u ovoj, što je bila i projekcija MMF. Zbog blokada, stopa rasta BDP se urušila sa projektovanih 4,2 na 2-2,1 posto, što je u izgubljenom novcu 2 milijarde evra, samo od BDP.
*Odakle onda pare za mere za povećanje standarda,da li ste ih našli da bi smanjili intenzitet protest ?
- Te mere pokazuju koliko ova vlast brine o svojim građanima i u uslovima krize, je spremna da proceni šta je prioritet, kao što je program za mlade kada je oko 5.000 došlo do prve nekretnine i proširena garantna šema za dodatnih 200 miliona evra. Tu je i Zakon o Alimentacionom fondu, ograničene trgovinske marže, zbog kojih se stopa inflacije od 4,7 u julu, spustila na 2,8 posto u novembru, kao i promene Zakona o izvršenju kojim se ne može jedina nekretninu do 60 kvadrata, oduzeti. Ta izjava blokadera da smo ovim merama hteli da smanjimo intezitet protesta, je politička manipulacija. Sve te nedaće u godinama pred nama prevazići ćemo i očekujem ubrzanje naše ekonomije u 2026, posebno u 2027. godini, kada smo domaćini EKSPA.
*Koliko to ubrzanje može da se zaustavi zbog politike, kao ove godine, kada zbog ostavke premijera Vučevića, nismo dobili investicioni rejting jedne od kredibilnih agencija ?
- Srbija je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu sa investicionim kreditnim rejtingom, od jedne kredibilne agencije,a ima ih tri. Očekivali smo da nam i druga da investicioni rejting. Onda je Miloš Vučević, dao ostavku.
Svaka neizvesnost utiče i na rezultat rejtinga, ali po potvrdi MMF-a, svih tih agencija, naše javne finansije su stabilne, makroekonomska stabilnost je očuvana, što je najvažniji detalj donošenja odluke o rejtingu, dok je udeo javnog duga 43% u BDP-u, duplo bolji od proseka EU. Videćemo šta i kako dalje, treba biti oprezan.
*Jeste li zbog opreznosti “krojili” budžet za 2026. na pretpostavci da će BDP porasti za tri odsto?
- Najvažniji princip mog tima od 2018, je princip opreznosti. U 2026. godinu, povećanje prihoda u odnosu na inicijalni budžet ove godine je samo 2,9%. Ako projektujete da je inflacija negde oko 3-3,5%, sledeće godine, videćete da smo bili veoma konzervativni jer stvari možda i ne budu onakve kako smo predvideli.
*Zašto ste amandmanom “pokrili” 164 milijarde dinara za “energetsku sigurnosti zemlje”, a ne predlogom budžeta? Da li je to vaš previd ili optimizam da će se problem NIS-a rešiti ?
- Situacija će se sigurno razrešiti do 15. januara. Nismo anticipirali taj rizik u budžetu za 2026. godinu,s obzirom na veliki buffer i rezerve koje imamo u budžetu, na računu je skoro 4 milijarde evra, pa smo uspeli da apsorbujemo prvi udar tih sankcija.
*Ima li drugog nakon što je OFAK produžio rok do 24. marta za pregovore o prodaji ruskog udela, navodno MOL-u. Može li to da znači i da Srbija neće doneti odluku 15. januara?
- Neće biti pomeranje rokova nakon 15. januara, jer u tom trenutku Srbija donosi odluku, kao što je predsednik obećao.
Ako nema dogovora ili nema signala od ruske strane, mi ćemo kao država odraditi svoj deo posla. Imate i amandman koji smo usvojili i koji podrazumeva određena finansijska sredstva koja možemo da iskoristimo i da reagujemo kao država.
*Kupovinom ili nacionalizacijom?
- Sigurno nećemo da otimamo ničiju imovinu, ali razne druge opcije su na stolu. Moja poruka građanima je da će država da se ponaša odgovorno kao do sada, i naći rešenje koje je u njihovom interesu.
*Mogu li da nas zadese i sekundarne sankcije, dok ga nađete?
- Sekundarne sankcije pokušavamo da izbegnemo i nećemo dozvoliti ni na koji način da nam se uruši stabilnost finansijskog sistema, koji onda automatski znači gubljenje kreditnog rejtinga. Pratimo stav američke administracije, a NBS je spremna, ako bude potrebno, da u svakom trenutku reaguje.
*Ima li povezanosti između nedostatka deviza u menjačnicama sa problemima NIS-a, kao što tvrdi opozicija?
- To je jedna velika laž. Imamo preko 29 milijardi evra deviznih rezervi, nikad veći iznos, rezerve zlata u rekordnim količinama, novac na računu.
Više puta sam zamolio i u Skupštini opoziciju da ne izazivaju paniku, ali njima su laži politika. U svakom slučaju deviza ima u menjačnicama, tako da građani ne obraćaju pažnju na manipulacije opozicije.
*Da li se manipulacije opozicije i kod budžeta jer tvrde da su projekcije na prihodnoj i rashodnoj strani nerealne ?
- Ukupni prihodi i primanja predviđeni za 2026. godinu iznose 2.414,7 milijardi dinara, što je za 68,5 milijardi, odnosno 2,9 odsto, više u odnosu na iznos originalnog budžeta za ovu godinu. Budžetom su predviđeni i ukupni rashodi od 2.751,7 milijardi dinara i fiskalni deficit od tri odsto BDP.
Projektovana stopa privrednog rasta za 2026. godinu, iznosi tri odsto BDP, odnosno 94,6 milijardi evra, a udeo javnog duga u BDP-u biće ove godine 45%, što je duplo bolje nego što je prosek EU, a 2026. sa deficitom od 3%, je niži i iznosiće 44,5%.
*Te projekcije su pravljene sa optimističkom vizijom da blokada neće biti u 2026.?
- Rekao sam da taj pokušaj obojene revolucije nije uspeo, a moja optimistična verzija je realna. Realno je i ako pogledate formulu za rast BDP-a, gde su utkana dva osnovna stuba, investicije i podizanje životnog standarda.
Od 1. decembra uvećali smo penzije za 12,2%, od Nove godine povećavamo plate u javnom sektoru za 5,1%, kao i povećanje minimalca sa 500 na 551 evro. U realnim iznosima, to je povećanje daleko iznad inflacije.
*Hoće li smanjene javnih investicija sa 7,1 % BDP -a na 6,7 posto zaustaviti neke kapitalne projekte?
- Smanjenje izdvajanja za 2026. neće zaustaviti velike kapitalne projekte jer njihovo sprovođenje doprinosi daljem rastu BDP-a, privlačenju novih investitora, a posledično i poboljšanju kvaliteta života građana.
Nijedan kapitalni projekat nije zaustavljen, a za njih je opredeljeno 6,7 odsto BDP. Novac planiramo za izgradnju ili rekonstrukciju auto-puteva, pruga, mostova, kliničkih centara, bolnica, ekologiju, za velike sportske objekte i organizaciju EXPO izložbe 2027. godine.
*Sa manjim parama možemo da “skočimo u budućnost”?
- Mi smo 2019. godine predstavili program “Srbija 2025”.Rekli smo da ćemo u decembru 2025. godine imati 1.000 evra prosečnu zaradu. Uverićete se da smo to obećanje ispunili, a smejali su se predsedniku Vučiću kada je rekao da će 2019. godine prosečna plata u Srbiji biti 500 evra.
*Opozicija kaže da to obećanje ispunjavate precenjenim kursom dinara?
-To kažu ljudi koji se očigledno ne sećaju 90-ih,i ne čitaju izveštaje MMF, rejting agencija, niti slušaju šta govore privrednici u Srbiji. Najvažnije sidro stabilnosti jedne ekonomije, posebno male, kao što je srpska, je devizni kurs, sa kojim se ne igra.
Kada bi ga pustili da divlja, kao od 2008. do 2012. godine, kada je sa 70-i nešto dinara otišao na 102, onda bi posledice bile velike poput gubljenja tada 500.000 radnih mesta. Podsetiću vas da je do 2012. glavna vest bila na zadnjim stranama novina, zbog kursa.
*Sada su na prvim naduvane cene izgradnje Nacionalnog stadiona. Zašto je njegova vrednost i drugih projekta EXSPA uvećana,sa 912 na 1,24 milijarde evra, što vam zamera Fiskalni savet i opozicija?
- Nijedna cena nije naduvana ni pogrešno procenjena. U ugovorima sa izvođačima uvek imate kliznu skalu. Od 2022. godine, zbog energetske krize,poskupeo je gas, struja, čelik, plate otišle gore. Otišli su i troškovi gradnje po FIDIC pravilima, koja važe u svetu. Što se tiče EKSPA imate laži iz opozicije da on košta 18 milijardi evra.
Taj novac ulažemo u ceo program “Srbija 2027”, koji ima 323 projekta širom Srbije, uključujući Fruškogorski koridor, Dunavski i Moravski, brzu prugu do granice sa Mađarskom, koje svi pominju. I u ovom slučaju, njihova politika obmanjivanja se koristi jer nemaju svoj program, a kompleks EKSPA, koji ostaje generacijama, neće koštati više od 1,2-1,3 milijarde, što je malo ulaganje za ono što dobijamo.
*Šta dobijamo, novac ili prestiž?
-I jedno i drugo. U ovom trenutku 130 su potvrdile svoje učešće. To će biti najuspešniji EXPO po broju učesnika. Onaj poslednji, koji je 2017. bio u Astani, okupio je 115 država. Ogromna je razvojna šansa da sve te zemlje dođu, i kroz bilateralne odnose unapredimo političku i ekonomsku saradnju, kulturnu, sportsku i drugu.
Kada sve to završimo, sa infrastrukturom koja ostaje, sa promenjenim imidžom Srbije, otvara se potpuno nova stranicu daljeg ubrzanog rasta i razvoja naše ekonomije.
*Može li to sve da se završi, jer su ove godine radovi kasnili ?
-Bilo je kašnjenja početkom godine, pre svega zbog promena u Ministarstvu građevine, koje izdaje dozvole. Sve se ubrzalo, tako da ćemo na leto završiti projekte EXPA. Naredne godine, 1. decembra, formalno treba da predamo i ključeve paviljona učesnicima, a na proleće 2027. da završimo Nacionalni stadion.
*Fiskalni savet kritikuje vas i za netransparentnost budžeta, posebno trošenje novca iz budžetskih rezervi?
- Od 2015. godine imamo takozvani građanski vodič, gde građani mogu da se upoznaju sa budžetom. Ove godine pokrenuli smo i interaktivni portal na našem sajtu, gde imate i saradnika kroz veštačku inteligenciju, pa građani mogu da daju sugestije na budžet, a odgovor dobiju za nekoliko dana. To je urađeno da bi povećali transparentnost. Pri tom imamo pozitivnu ocenu MMF-a, rejting agencija, koje najobjektivnije sagledavaju budžet, da bi doneli svoju odluku.
Zato imam osećaj da je element politike u izveštajima Fiskalnog saveta vidljiv jer samo oni ne mogu stvari da sagledaju ekonomski već politički. Što se tiče tekućih budžetskih rezervi, ona se troši shodno odlukama Vlade,po prioritetima ili vanrednim okolnostima. Neka nam kaže Fiskalni savet kako da unapred isplaniramo novac za štetu od požara, poplava. Uostalom, u završnom računu se sve to vidi, ali je ta čarobna reč transparentnost popularna, pa im je pomutila vid i ne vide gde trošimo pare.
*Ima li para za izbore, koje je Predsednik Srbije najavio za 2026. godinu?
-Para za izbore uvek ima jer smo mi uvek spremni za njih. Novac za izbore izdvojićemo nakon odluke nadležnog organa, a to je predsednik, koji tu odluku može da donese.
*Vi ste i potpredsednik SNS, možete li vi biti kandidat za funkciju predsednika države?
- Ja sam timski igrač i važno mi je da sam u timu predsednika Vučića i uz stranku. Stranka će odlučiti koja je moja uloga u narednom periodu, a ja ću tu odluku ispoštovati.
*Znači li to da niste više tako mladi, što vam je bila mana kod Vučića?
- Daleko od toga da sam mlad, pre bih u penziju ako me pitate.
*Rano vam je za penziju, a nije kasno za novinara ako propadnete u politici jer ste bili odlični u intervjuu sa Džefrijem Saksom. Šta je bilo teže, da pripremite budžet ili pitanja za Saksa ?
- Teže je bilo pripremiti budžet, a intervju sa gospodinom Saksom bila je velika privilegija i čast i drago mi je da su građani Srbije imali priliku da čuju njegove stavove oko globalnih dešavanja i svih izazova sa kojima se ekonomija suočava.
Sa njima se suočava i naša i kroz njih mogu da razumeju i ispravnost naše ekonomije i politike, koju sprovodimo poslednjih 12 ili 13 godina.