PRONAĐENO ZLATO I SREBRO U SRBIJI! Stranci otkrili ogromno bogatstvo na Bobiji, šta sledi dalje (VIDEO)

Vest da je australijska kompanija na planini Bobiji kod Ljubovije pronašla bogatu mineralizaciju zlata, srebra i obojenih metala izazvala je veliko interesovanje javnosti i otvorila pitanje da li Srbija dobija novo veliko rudno bogatstvo. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je između prvih rezultata istraživanja i eventualne eksploatacije dug put koji može da traje i više od decenije, uz ulaganja od nekoliko stotina miliona dolara i bez garancije da će rudnik ikada biti otvoren. Istovremeno, ističu da Srbija raspolaže značajnim rudnim potencijalima koje još uvek ne koristi dovoljno, ali da razvoj ovog sektora mora da prati stroga kontrola države i zaštita životne sredine.

Generalni sekretar Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije Predrag Mijatović kaže da samo otkriće nije iznenađenje za stručnu javnost jer je zapadna Srbija decenijama poznata kao područje bogato različitim mineralnim sirovinama.

- Ja se već četrdeset i više godina bavim mineralnim sirovinama Srbije. To mi je uža struka i uža specijalnost. Ovo nije ništa novo. Zapadna Srbija je vrlo potencijalan prostor po pitanju različitih mineralnih sirovina. Godinama, negde do devedesetih, bila je intenzivna eksploatacija antimona u deset rudnika, u okolini Loznice i Krupnja. Blizu Ljubovije i danas postoji rudnik olova i cinka. Taj prostor je vrlo potencijalan za pronalaženje novih ležišta mineralnih sirovina i uglavnom znamo šta se na tom prostoru nalazi.

On ističe da je najveći problem način na koji je informacija predstavljena javnosti, jer se otkrivena mineralizacija ne može poistovetiti sa potvrđenim nalazištem.

- Ova vest je dosta nespretno napisana u našim novinama. Ovako kako je rečeno, osim toga da je tamo otkrivena mineralizacija zlata, ništa više ne možemo da kažemo. Da bi to bilo ležište, moraju da se završe obimna geološka istraživanja, tehnološka istraživanja, da se sagleda sa rudarskog aspekta, pa da se tek onda govori o pravoj vrednosti tog prostora. U neposrednoj blizini već postoji rudnik barita, olova i cinka koji godinama nije u eksploataciji. Sa geološkog aspekta ovo jeste značajan podatak i ima potencijala da se istraživanja nastave i da se dokaže ležište.

Od prvog otkrića do rudnika prolaze godine - ovo je tek početak

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Čedomir Beljić naglašava da građani često očekuju brze rezultate čim se objavi vest o pronalasku rude, ali da je stvarnost potpuno drugačija.

- Proces otvaranja rudnika, odnosno valorizacija korisnih minerala i drugih materijala, podrazumeva dugogodišnja istraživanja i velika investiranja. Ako se potvrde rezerve, potrebno je veliko ulaganje u rudnik, pa tek onda, posle dugog niza godina, možemo da očekujemo i rezultate. Ovo jeste vest interesantna široj publici, ali i ranije se znalo za određene mineralizacije zlata na Bobiji. Rađena su istraživanja i kao posledica tih istraživanja došlo se do ovih rezultata, ali do otvaranja rudnika, verujte, dug je period.

Na pitanje koliko bi moglo da prođe od objavljivanja rezultata do eventualnog otvaranja rudnika, Beljić odgovara da se ne može govoriti o kratkom roku.

- Ako uzmemo nekakav prosek, bez deset godina istraživanja i rada na pripremnim poslovima za otvaranje rudnika teško da možemo da govorimo. To je dugotrajan proces koji podrazumeva obimna geološka istraživanja, velike pripremne radove za otvaranje rudnika i velika investiranja. Informacija jeste zanimljiva, ali zaključak koliko to vredi i kada će to biti ostavio bih za neki kasniji period. Ovo je tek početak.

Mijatović dodaje da ni podatak o površini od 80.000 kvadratnih metara, koji je objavila kompanija, ne znači mnogo bez dodatnih istraživanja.

- Taj podatak od osamdeset hiljada kvadratnih metara je malo nespretno plasiran. To je negde osam hektara, nivo nekog kamenoloma, a pretpostavlja se da je taj prostor daleko veći. Kao što je profesor rekao, ne deset, nego možda između deset i petnaest godina, ali deset godina je neki minimum. Plus rudarski deo otvaranja rudnika.

Kako izgleda put od prvog bušenja do eksploatacije?

Pre nego što uopšte može da se razmišlja o rudniku, sledi višegodišnji niz istraživanja kojima se utvrđuje da li je eksploatacija ekonomski isplativa.

- Prvo se rade obimna geološka istraživanja. Kreće se od prospekcijskih radova, zatim se radi geohemija tla ili stena, geofizika, a na osnovu svih tih rezultata rade se istražna bušenja. Prati se mineralizacija po dubini i stvara slika prostornog položaja rudnih tela. Završetak tih istraživanja je elaborat o rezervama koji kasnije služi da bi rudnik mogao da se otvori. Tek onda nastupaju rudari. Od ovih početnih istraživanja do početka otvaranja rudnika bez petnaest godina ne može ništa da se uradi - rekao je Mijatović.

Zašto istraživanja rade strane kompanije?

Jedno od pitanja koje se najčešće postavlja kada se govori o novim rudnim nalazištima jeste zašto istraživanja u Srbiji uglavnom sprovode strane kompanije. Prema rečima profesora Čedomira Beljića, odgovor je jednostavan - reč je o izuzetno skupom i rizičnom poslu u kojem godinama ulažete novac, a nemate nikakvu garanciju da će ulaganje biti isplativo.

- Iz ovog prethodnog dela lako je zaključiti da su ekonomska geologija i rudarstvo vrlo skupe delatnosti. Kad kažem skupe, mislim na prethodna ulaganja koja moraju da prethode korišćenju rudnika. Vi dugo morate da ulažete da biste na kraju imali često i neizvestan rezultat. Kaže se otprilike da od deset ulaganja jedno bude pozitivno. Moraju da postoje razvijeni fondovi koji će to da podrže. Moraju da postoje kompanije koje se time ozbiljno bave i to nije sport za amatere. To je delatnost koju moraju da rade visoko profesionalne organizacije.

Na pitanje zašto u Srbiji nema kompanija koje bi mogle da finansiraju takva istraživanja, profesor Beljić kaže da je razvoj domaće rudarske industrije usporen još od devedesetih godina i da je za formiranje ozbiljne istraživačke kompanije potrebno mnogo kapitala.

- Mi imamo potencijal, ali šta znači bogato, to je promenljiva kategorija. Sa tog stanovišta mi jesmo interesantan prostor, ali formirati jednu rudarsku kompaniju koja će da radi u tržišnim uslovima je vrlo složen proces - objasnio je.

Sagovornici objašnjavaju da Srbija jeste geološki interesantno područje, ali da razvoj domaće rudarske kompanije koja bi mogla samostalno da finansira i sprovodi velika istraživanja zahteva ogromna ulaganja i dugoročan kapital. Ističu da su gotovo svi rudnici u Srbiji danas u privatnom vlasništvu, dok država vlasnički udeo zadržava u pojedinim velikim sistemima poput EPS-a, RTB Bora i NIS-a. Kako navode, rudarstvo je jedna od najskupljih privrednih delatnosti jer podrazumeva višegodišnja ulaganja bez garancije da će istraživanja dovesti do ekonomski isplativog nalazišta, zbog čega u Srbiji trenutno ne postoji domaća kompanija spremna da preuzme takav finansijski rizik.

Hoće li Srbija postati bogatija?

Prva reakcija javnosti nakon objavljivanja informacije o zlatu bila je da bi Srbija mogla značajno da profitira od novog nalazišta. Međutim, Mijatović upozorava da rudnici zlata sami po sebi ne znače automatski i bogatiju državu.

- Imate rudnike zlata, pa kažete bićete bogati. To uopšte nije tako. U Africi postoje veliki rudnici i rezerve zlata, a afričke zemlje skoro da nemaju zlatne rezerve. S druge strane, Mađarska više od sto godina nema nijedan rudnik zlata, a ima zlatne rezerve duplo veće nego Srbija.

Sagovornici ističu da je mnogo važnije koliko država uspeva da razvije čitavu industriju oko rudnika nego kolika je sama naknada koju naplaćuje za eksploataciju mineralnih sirovina.

"Očekivati da će rudna renta značajno povećati prihode države nije realno"

Beljić smatra da se u javnosti često pogrešno govori o rudnoj renti, ali i da se njen značaj precenjuje.

- Pod broj jedan, to nije renta. To je naknada za nešto što koristite. U strategiji razvoja rudarstva data je komparativna analiza koliko se naplaćuje u desetak evropskih država u poređenju sa našom. Ko to zaista interesuje može da pogleda i da vidi da nije tačno da je kod nas najniža.

Dodaje da mnogo veći značaj za ekonomiju ima razvoj rudarske industrije nego sama naknada.

- Očekivati da će "rudna renta" značajno povećati prihode države nije realno. Razvoj industrije na bazi mineralnih sirovina može da doprinese značajno. Rudarstvo na jedno svoje radno mesto generiše još četiri do pet radnih mesta. To je doprinos rudarstva. Nominalno ono učestvuje sa oko tri odsto u bruto domaćem proizvodu Srbije, ali je njegov stvarni doprinos mnogo veći,mnogo značajniji - zaključio je profesor.

Beljić ističe da značaj rudarstva ne treba posmatrati samo kroz iskopavanje rude, već kroz njegov širi doprinos privredi. Kako objašnjava, reč je o delatnosti koja pokreće čitav niz drugih industrija i doprinosi izvozu konkurentnih proizvoda na svetsko tržište. Dodaje da Srbija ima značajan rudni potencijal, ali da njegov razvoj mora biti praćen odgovornim odnosom prema životnoj sredini, jer svaka rudarska aktivnost neminovno nosi određeni uticaj na ekologiju