Balkan se nalazi na glavnoj migrantskoj ruti, a eventualno pooštravanje politike EU prema migrantima može povećati pritisak na region
Srbija nastavlja politiku balansiranja između Istoka i Zapada, ali dalji razvoj globalnih sukoba i energetske krize može značajno uticati na ekonomske prilike u regionu
Sve izraženiji geopolitički sukobi i ekonomske tenzije na globalnoj sceni mogli bi da imaju posledice i na Balkan, uključujući i Srbiju, upozoravaju sagovornici koji su govorili o ovoj temi u jutarnjem programu "Blic" televizije.
Istraživač sa Institut za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić i profesor Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu Veljko Mijušković ocenjuju da bi pojačane migracije, ali i ekonomski šokovi izazvani globalnim krizama mogli indirektno da utiču na region.
Balkan na migrantskoj ruti
Kako ističu sagovornici, Balkan se već godinama nalazi na jednoj od glavnih migrantskih ruta ka Evropi. Ukoliko Evropska unija dodatno pooštri politiku prijema migranata, zemlje regiona mogle bi da se nađu pod većim pritiskom.
Mitić upozorava da Srbija nema kapacitete da postane trajna tačka zadržavanja migranata ukoliko bi se balkanska ruta praktično završavala na granicama Evropske unije.
On podseća da je Srbija tokom migrantske krize 2015. godine vodila balansiranu politiku između različitih evropskih aktera, ali dodaje da su se okolnosti danas značajno promenile i da je tolerancija evropskih država prema novim talasima migracija znatno manja.
Migracije i ekonomski izazovi za Evropu
Sagovornici ukazuju i na šire posledice migrantskih i geopolitičkih kriza po evropsku ekonomiju.
Prema njihovim ocenama, Evropa je poslednjih godina preuzela nekoliko velikih ekonomskih i političkih tereta, od finansiranja rata u Ukrajini do odricanja od ruskih energenata, što je dodatno opteretilo ekonomiju kontinenta.
Takve odluke, ocenjuju analitičari, menjaju i demografsku i socijalnu strukturu pojedinih evropskih zemalja, posebno onih koje su primile veliki broj migranata.
Energetska kriza i rast cena nafte
Geopolitički sukobi utiču i na tržište energenata. Poslednjih dana u fokusu je situacija oko Ormuski moreuz, jedne od ključnih svetskih ruta za transport nafte.
Analitičari navode da takve krize često izazivaju paniku na tržištima, ali upozoravaju da preterana reakcija može dodatno da destabilizuje ekonomiju.
Kako ističu, tržišta u ovakvim situacijama često reaguju preventivno jer ne postoji jasna procena koliko bi kriza mogla da traje.
Srbija između Istoka i Zapada
U političkom smislu, sagovornici ocenjuju da Srbija nastavlja politiku balansiranja između različitih globalnih aktera.
Prema njihovim rečima, takva pozicija u trenutnim geopolitičkim okolnostima zahteva dodatnu diplomatsku opreznost, jer Srbija održava odnose i sa zapadnim državama i sa drugim međunarodnim partnerima.
Istovremeno, analitičari ocenjuju da trenutno ne postoje direktni ekonomski udari na srpsko tržište, ali da će dalji razvoj globalnih sukoba i energetskih kriza u velikoj meri odrediti i ekonomske tokove u Evropi i regionu.
U takvim okolnostima, zaključuju sagovornici, najteže je predvideti koliko bi globalne tenzije mogle da potraju i kakve bi dugoročne posledice mogle da ostave na evropsku i svetsku ekonomiju.
BONUS VIDEO:
