Reciklažni sektor u Srbiji suočava se sa promenama u finansiranju od 1. januara
Zbog novonastale situacije, do sada je neadekvatno zbrinuto oko 30.000 tona otpada, a sektor zapošljava oko 15.000 ljudi, od kojih su neki već ostali bez posla
Od 1. januara ove godine reciklažni sektor u Srbiji suočava se sa značajnim promenama u sistemu finansiranja, što je dovelo do privremenog zastoja u preuzimanju određenih vrsta otpada. Dok nadležno Ministarstvo radi na novom modelu podrške, predstavnici industrije apeluju na rešenja koja bi osigurala dugoročnu stabilnost poslovanja i očuvanje radnih mesta.
Gde je nastao zastoj?
Ukidanjem prethodne Uredbe o podsticajnim sredstvima, reciklažni centri su ostali bez dosadašnjeg modela finansiranja tretmana posebnih tokova otpada, poput starih guma, akumulatora i električnih uređaja.
Prema procenama koje je objavio NIN, u prva dva i po meseca oko 30.000 tona otpada nije adekvatno zbrinuto, a dnevno se generiše dodatnih 380 tona koje bi mogle završiti na neadekvatnim mestima ukoliko se ne pronađe zajednički jezik.
Situacija nije laka ni za radnu snagu. Procenjuje se da ovaj sektor direktno i indirektno zapošljava oko 15.000 ljudi, a pojedine kompanije su, zbog nemogućnosti da pokriju operativne troškove, već počele sa smanjenjem broja zaposlenih.
Šta predviđa novi model Ministarstva?
Radna grupa Ministarstva zaštite životne sredine pripremila je novi sistem subvencija koji uvodi nekoliko novina:
- Sistem aukcija: Sredstva bi se dodeljivala putem javnog nadmetanja, u okviru budžeta predviđenog za te namene.
- Godišnje kvote: Ministarstvo bi do 1. decembra tekuće godine određivalo maksimalne iznose podsticaja i količine otpada za narednu godinu.
- Bez retroaktivne isplate: Pomoć se ne bi mogla dodeljivati za poslove koji su već realizovani pre podnošenja zahteva.
Zašto privreda traži dodatne konsultacije?
Iako je cilj nove uredbe usklađivanje sa evropskim pravilima o državnoj pomoći, recikleri smatraju da predloženi model aukcija unosi neizvesnost u njihovo poslovanje.
Ninoslav Milenković, direktor kompanije „E-Reciklaža“, ističe za NIN da je tretman otpada kontinuiran proces koji zahteva stabilno finansiranje. Prema njegovim rečima, dnevni trošak sistema na nivou Srbije iznosi oko 150.000 evra, što je teško uklopiti u limite predviđene opštim pravilima o državnoj pomoći.
Sličnog su stava i u kompaniji „Eko-Sistem“ iz Petrovaradina. Oni naglašavaju da reciklažna industrija zahteva velike investicije u tehnologiju i opremu, te da je predvidljivost prihoda ključna za opstanak fabrika. Model aukcija, prema njihovom mišljenju, otežava dugoročno planiranje jer operateri ne znaju unapred da li će i pod kojim uslovima dobiti sredstva.
Potreban kompromis za čistu Srbiju
Stručnjaci, poput Kristine Cvejanov, upozoravaju da bi produžena neizvesnost mogla dovesti do ponovne pojave starih frižidera i guma u rekama, jer bez ekonomske računice niko neće imati interes da taj otpad prikuplja i reciklira.
Navodno, Radna grupa je završila svoj deo posla, a industrija se nada da će konačni dokument ipak uvažiti specifičnosti ovog sektora. Cilj je - uspostaviti sistem koji je u skladu sa EU standardima, ali koji istovremeno omogućava domaćim kompanijama da nastave sa radom i čuvaju životnu sredinu Srbije.
(NIN)
