Srbija je tokom 2025. povukla skoro 500 miliona evra sredstava EIB-a, što je više od polovine ukupnog iznosa namenjenog Zapadnom Balkanu
Investicije EIB-a doprinose otvaranju novih radnih mesta, posebno kroz podršku malim i srednjim preduzećima
Srbija je tokom 2025. godine potvrdila status vodećeg ekonomskog partnera Evropske investicione banke (EIB) na Zapadnom Balkanu, povlačeći gotovo 500 miliona evra od ukupno 822 miliona namenjenih celom regionu. U ekskluzivnom razgovoru za "Blic Biznis", Damjan Sorel (Damien Sorrell), šef Regionalnog centra EIB za Zapadni Balkan, objašnjava da su ovi rekordni iznosi rezultat višegodišnjih priprema i sposobnosti naše zemlje da realizuje projekte usklađene sa prioritetima EU.
Od modernizacije pruge Beograd–Niš, koja bi trebalo znatno da skrati vreme putovanja, do obimne rekonstrukcije četiri klinička centra koja će doneti 1.900 novih radnih mesta, Sorel otkriva detalje kredita i bespovratnih grantova koja bi trebalo da transformišu domaću infrastrukturu.
Prvi čovek EIB govori za naš portal i o tome kakvi su planovi za "zelenu" budućnost Srbije, investicije u pametna brojila i kako svaki milion evra uložen u mala preduzeća otvara 15 novih radnih mesta u privatnom sektoru.
Prema najnovijim podacima, EIB je 2025. godine uložila 822 miliona evra na Zapadnom Balkanu, od čega se gotovo 500 miliona odnosi direktno na Srbiju. Kako komentarišete činjenicu da Srbija povlači više od polovine ukupnih sredstava namenjenih regionu i šta to govori o našoj poziciji?
- Kao banka Evropske unije u vlasništvu svojih država članica, Evropska investiciona banka (EIB Global) više od 45 godina predstavlja jednog od najvećih i najpouzdanijih investitora u regionu.
Razvoj novih projekata spremnih za finansiranje obično traje nekoliko godina i zahteva solidne tehničke pripreme, uključujući studije izvodljivosti, kao i procene uticaja na životnu sredinu i lokalnu zajednicu. Stoga obezbeđujemo tehničku pomoć kako bismo partnerima pomogli da pripreme kvalitetne investicije, zbog čega potpisivanje ugovora tokom jedne godine zapravo predstavlja rezultat višegodišnjih priprema.
Srbija povlači više od polovine ukupnih sredstava namenjenih regionu
Takođe, Srbija je jedna od najvećih ekonomija u regionu i ima institucionalne kapacitete da apsorbuje velike investicije. Zbog toga tradicionalno dobija značajan deo našeg finansiranja. Međutim, u narednim godinama očekujemo uravnoteženiju raspodelu sredstava širom Zapadnog Balkana, kako druge zemlje budu napredovale na putu pristupanja EU, jačale kapacitete za pripremu projekata i mogućnost pristupa i korišćenja dostupnih fondova.
Srbija je ostvarila stabilan napredak u pripremi projekata usklađenih sa prioritetima EU, uključujući povezanost, zelenu tranziciju i modernizaciju javnog sektora. Snažno podržavamo razvoj glavnih železničkih koridora u Srbiji i prepoznajemo njenu ključnu ulogu kao važnog čvorišta između EU i regiona.
Veliki ugovori potpisani 2025. godine, poput modernizacije pruge Niš–Dimitrovgrad i unapređenja nekoliko kliničkih centara, pokazuju spremnost zemlje da realizuje projekte velikog obima, usklađenih sa Planom rasta EU za region.
Vaše investicije u iznosu od 822 miliona evra mobilisale su ukupno 1,5 milijardi evra novih ulaganja. Kako EIB uspeva da privuče dodatni privatni i javni kapital u projekte u Srbiji?
Uz određene izuzetke, možemo finansirati do 50% ukupnih troškova projekta. Preostala sredstva obezbeđuju nacionalne i druge međunarodne finansijske institucije, bilateralni donatori. To znači da svaki evro koji uložimo praktično udvostručuje ukupno mobilisano finansiranje.
Garancije koje pruža Evropski investicioni fond (deo Grupacije EIB) imaju još snažniji efekat jer omogućavaju komercijalnim bankama da preuzmu rizičnije investicije. Na primer, EU Garancija za otpornost malih i srednjih preduzeća (MSP) mobilisaće 886 miliona evra kredita pod povoljnim uslovima, za podršku oko 15.000 preduzeća i očuvanje 140.000 radnih mesta na Zapadnom Balkanu.
Takođe, u okviru programa „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ do sada je podržano 94 investiciona projekta vredna 52 miliona evra, uključujući 6,3 miliona evra u sufinansiranju. Na svaki evro podrške donatora, prikupljeno je gotovo 6 evra iz drugih izvora, uključujući i sopstvena sredstva korisnika.
Inicijativu sprovode UNDP i EIB Global, a finansiraju EU i vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
Od ukupnog iznosa, značajan deo čine zajmovi, ali i EU grantovi u iznosu većem od 151 milion evra za region. Koliko je ova uloga „Tima Evrope“ ključna za Srbiju u smanjenju troškova zaduživanja za kapitalne projekte?
Podrška kroz Time Evropa kombinuje zajmove, bespovratna sredstva EU u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan, kao i ciljanu tehničku pomoć kako bi se obezbedili najpovoljniji paketi finansiranja za strateške investicije.
Ovakav pristup je ključan, jer mnogi veliki projekti - od modernizacije škola do unapređenja železnica i izgradnje postrojenja za obnovljive izvore energije - ne bi bili izvodljivi bez ovakve kombinovane podrške. Ona dosledno predstavlja najpovoljnije finansiranje za region, uz poštovanje najviših ekoloških, socijalnih i tehničkih standarda.
Podrška malim preduzećima i očuvanje 140.000 radnih mesta
Primera radi, u Srbiji obezbeđujemo kredit od 1,1 milijarde evra za modernizaciju 230km železničke pruge Beograd–Niš, kao deo finansijskog paketa EU vrednog 2,2 milijarde evra, koji uključuje i više od 600 miliona evra grantova EU i kredit EBRD‑a od 550 miliona evra. Po završetku radova, ova pruga će značajno skratiti vreme putovanja i poboljšati regionalnu povezanost, doprinoseći jačanju trgovine i ekonomske integracije.
U Bosni i Hercegovini finansiramo novu vetroelektranu snage 50 MW na planini Vlašić kreditom od 36 miliona evra, uz dodatnih 21 milion evra grantova EU i tehničku pomoć. Vetropark će godišnje proizvoditi oko 115 GWh čiste električne energije, što je dovoljno za potrebe 20.000 domaćinstava, dok će emisije CO₂ biti smanjene za približno 140.000 tona. Ovo predstavlja konkretan korak ka niskougljeničnoj i održivijoj ekonomiji zemlje.
EIB je izdvojila 157 miliona evra za kliničke centre u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. U kojoj fazi su ovi projekti i kada građani Srbije mogu očekivati da će unapređene zdravstvene usluge biti u potpunosti dostupne?
Projekat obuhvata izgradnju i rekonstrukciju objekata u četiri velika zdravstvena centra, kako bi se unapredila bolnička i urgentna nega, povećali kapaciteti i ojačala ukupna otpornost zdravstvenog sistema, što će doneti bolji kvalitet medicinskih usluga i prevencije.
Očekuje se i ukupno povećanje broja stalno zaposlenih u centrima za oko 1.900 radnika.
U Beogradu radovi obuhvataju završetak severne kule, rekonstrukciju klinika za gastroenterologiju i kardiovaskularnu hirurgiju, kao i izgradnju nove klinike za neurologiju. U Kragujevcu će se graditi nova sedmospratna centralna zgrada i proširiti postojeći kapaciteti. U niškom centru projekat uključuje izgradnju poliklinike i psihijatrijskih objekata, kao i pedijatrijski blok.
U Novom Sadu obuhvata proširenje centralne zgrade, nove objekte za infektivne bolesti i unapređenje rehabilitacione klinike sa novim prostorijama za terapiju. Prema planu Ministarstva zdravlja, završetak ovih radova očekuje se do 2033. godine.
Ovo finansiranje nadovezuje se na kredit EIB Global iz 2017. godine u iznosu od 200 miliona evra, kojim je omogućena izgradnja nove 12‑spratne južne kule i velika rekonstrukcija postojećeg prizemnog dela Kliničkog centra u Beogradu.
Nova kula danas obuhvata specijalizovane hirurške jedinice, intenzivnu negu, radiologiju i naprednu dijagnostiku, i servisira oko 2,5 miliona ljudi. Ranija sredstva takođe su podržala izgradnju novog objekta Kliničkog centra Niš, koji opslužuje oko 200.000 stanovnika, kao i tekuće radove u Kliničkom centru Vojvodine, čiji se završetak očekuje do kraja godine.
Jedan od najkonkretnijih projekata je izgradnja kanalizacione mreže na Paliluli, finansirana grantom od 35,5 miliona evra za 86.000 stanovnika. Da li EIB planira slične projekte komunalne infrastrukture u drugim srpskim gradovima?
EU grant od 35,5 miliona evra, uz kredit EIB Global od 35 miliona evra potpisan ranije, omogućiće izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u Krnjači, kanalizacione mreže i priključaka u naselju Braće Marić. To će omogućiti priključivanje 400 korisnika na novoizgrađenu mrežu. Inače, ovaj projekat će unaprediti sanitarne uslove za 86.000 stanovnika, smanjiti zagađenje i unaprediti zaštitu javnog zdravlja. Obuhvaćena je i tehnička pomoć za nadzor radova i podršku upravljanju projektom.
EIB Global finansira i nacionalni program za vodosnabdevanje i unapređenje upravljanja otpadnim vodama sa 50 miliona evra, uključujući grant od 10 miliona. Program će rešiti ključne potrebe u brojnim opštinama kroz niz važnih investicija koje će doprineti zaštiti životne sredine i održivosti.
Održivi transport čini 58% vaših investicija. Pominju se projekti poput pruge Niš–Dimitrovgrad i rehabilitacije puteva. Koliko su ovi koridori ključni za bržu integraciju srpske privrede u jedinstveno tržište EU?
Paket od 134 miliona evra (od čega je 34 miliona grant EU) koji smo potpisali prošle godine obuhvata finansiranje rekonstrukcije i modernizacije postojeće pruge od Niša do Dimitrovgrada u dužini od oko 82km kao i izgradnju nove jednokolosečne obilaznice oko Niša u dužini od 22km. Projektom je predviđena i elektrifikacija cele pruge kao i modernizacija sistema za signalizaciju, u skladu sa evropskim standardima.
Ovim je ukupna podrška EU za ovu deonicu dostigla 342 miliona evra, uključujući ukupno 108 miliona evra grantova EU, kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, kao i savetodavnu podršku kroz program JASPERS.
Kao deo ključnog međunarodnog koridora koji povezuje Srbiju sa Evropskom unijom, ovaj projekat je od vitalnog značaja za ekonomsku integraciju, trgovinu, investicije i regionalni razvoj zemlje.
Modernizacija pruge omogućiće povećanje brzine putovanja sa oko 50 km/h na do 120 km/h, rast broja putnika sa 50.000 na otvaranju na oko 100.000 godišnje u 2050, kao i povećanje prometa tereta sa 1,9 miliona na otvaranju na oko 3 miliona tona godišnje. Projektom se eliminišu značajne restikcije u brzini koje su zbog lošeg stanja pruge na ovoj deonici značajno umanjile konkurentnost ovog vida prevoza.
Takođe, potpisali smo i kredit od 150 miliona evra za obnovu oko 540 km državnih i lokalnih puteva u Srbiji, čime se unapređuju bezbednost, klimatska otpornost i povezanost širom zemlje i regiona. Omogućiće i usklađivanje infrastrukture sa EU standardima, skraćivanje vremena putovanja i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu, uz EU grant od 1,4 miliona evra za tehničku pomoć.
Globalno, EIB planira da podrži 1 bilion evra zelenih investicija do 2030. Kako se Srbija uklapa u ovaj plan, s obzirom na to da se 13% vaših trenutnih ulaganja usmerava na obnovljive izvore energije? Da li je to dovoljno?
U 2025. godini 13% naših ukupnih ulaganja za Zapadni Balkan bilo je posebno namenjeno sektoru obnovljive energije. Jedan od ključnih projekata je vetropark Poklečani snage 132 MW u blizini Počitelja, koji će snabdevati oko 72.700 domaćinstava. Uz grantove i tehničku pomoć, ovaj projekat znatno jača energetsku bezbednost i povećava udeo obnovljivih izvora u regionalnom energetskom miksu.
Grupacija EIB je u 2025. godini obezbedila 11 milijardi evra finansiranja za obnovljive izvore energije širom Evrope i van nje, što će obezbediti čistu energiju za 17 miliona domaćinstava. Svaki uložen evro u novu vetro i solarnu energiju smanjuje troškove energetskog sistema i povećava otpornost, dok investicije u prilagođavanje postojeće energetske infrastrukture klimatskim promenama mogu doneti uštede do sedam puta veće od uloženog, kroz izbegavanje štete. Ovo jasno pokazuje višestruke koristi ovakvih ulaganja.
Pored toga, 58% naših investicija na Zapadnom Balkanu u 2025. godini podržalo je klimatske aktivnosti i ekološku održivost, u skladu sa našim Klimatskim planom. Pored čiste energije, ove investicije obuhvataju i zaštitu životne sredine, održivi transport, kao i prilagođavanje i ublažavanje posledica klimatskih promena.
Globalno, gotovo 60% našeg finansiranja u protekloj godini odnosilo se na zelene aktivnosti — od velikih projekata unapređenja elektroenergetske mreže i interkonektora, do razvoja obnovljivih izvora energije, istraživanja naprednih tehnologija i dekarbonizacije teške industrije.
U okviru Inicijative za ekonomsku otpornost izdvojeno je 6,5 miliona evra grantova. Koje konkretne rizike srpske ekonomije ova sredstva treba da adresiraju?
Od ovog iznosa, 4,5 miliona evra biće dodeljeno Erste Banci Srbija i Intesa Sanpaolo Banci u Bosni i Hercegovini za pružanje tehničke pomoći u identifikaciji projekata malih i srednjih preduzeća koji ispunjavaju uslove za naš kredit sa pozitivnim društvenim uticajem.
Oni podstiču kompanije da stvaraju dugoročna radna mesta za žene, mlade i ugrožene grupe. Kroz mehanizam nagrađivanja zasnovan na rezultatima, svaka kompanija se obavezuje na konkretne ciljeve i dobija finansijske podsticaje na osnovu rezultata. Zahvaljujući ovoj inovativnoj kreditnoj liniji, kompanije uvode inkluzivne prakse zapošljavanja i postavljaju veći broj žena na rukovodeće pozicije.
Nakon talasa investicija u 2025. godini, koji su prioriteti EIB‑a za Srbiju naredne godine? Hoće li fokus ostati na transportu ili se može očekivati snažniji pomak ka energiji i podršci malim i srednjim preduzećima?
Nakon našeg kredita od 80 miliona evra potpisanog sa Elektrodistribucijom Srbije 2024. godine za instalaciju pametnih brojila, planiramo da nastavimo saradnju kroz nova ulaganja u unapređenje elektrodistributivne mreže Srbije.
Cilj je smanjenje energetskih gubitaka, poboljšanje pouzdanosti sistema i priprema mreže za veću integraciju obnovljivih izvora energije. U energetskom sektoru planiramo i proširenje partnerstva sa Elektroprivredom Srbije kroz nova ulaganja u rehabilitaciju hidroelektrana, sa ciljem povećanja njihove efikasnosti i smanjenja operativnih troškova. Ova ulaganja će obuhvatiti i grant EU. Očekujemo i napredak u realizaciji postojećih energetskih projekata.
Planiramo i da nastavimo da finansiramo održivu transportnu infrastrukturu i potpišemo nove kreditne linije sa lokalnim bankama, kako bismo omogućili pristupačno finansiranje za kompanije. To uključuje i realizaciju našeg novog Fonda za inovacije i zelenu transformaciju, koji je namenjen firmama širom regiona za investcije u klimatske aktivnosti, digitalizaciju, nove proizvode i usluge, kao i održivu poljoprivredu.
Kako ove investicije konkretno utiču na zaposlenost u Srbiji?
Tokom realizacije velikih građevinskih radova naši projekti dovode do otvaranja značajnog broja privremenih radnih mesta, dok pojedini projekti stvaraju i stalna, na primer kroz proširenje ili izgradnju obrazovnih, inovacionih i medicinskih objekata.
Kada je reč o kreditnim linijama za mala i srednja preduzeća, istraživanja pokazuju snažan i merljiv uticaj na zapošljavanje.
U proseku svakih 1 milion evra zajmova EIB Global za preduzeća povezan je sa otvaranjem približno 15 dodatnih radnih mesta.
