Iskustva iz drugih zemalja pokazuju da je prilagođavanje lokalnim uslovima ključno za uspeh i da stabilna potražnja za recikliranim materijalima postaje sve važnija za održivost sistema.
Studija kompanije Eunomia procenjuje da bi sistem mogao usmeriti preko 90% ambalaže na reciklažu u prve tri godine, ali ostaju nerešena pitanja organizacije i uloge trgovaca.
Gotovo devet od deset građana Srbije podržava uvođenje sistema depozita za povrat flaša i limenki, ali sistem do sada nije uveden. Dok traju rasprave o tome kako bi takav sistem mogao da funkcioniše, Rumunija, koja je svoj mehanizam pokrenula krajem 2023. godine, već je prijavila više od milijardu vraćenih pakovanja pića u prva tri meseca 2026. godine.
U Srbiji se o sistemu povrata ambalaže govori već godinama. Jedan od poslednjih javno pomenutih rokova ukazivao je na 2027. godinu kao mogući termin za njegovo pokretanje. Krajem 2025. godine usvojen je novi zakon o upravljanju otpadom, kao korak ka usklađivanju domaćih propisa sa standardima Evropske unije i unapređenju načina na koji se otpad tretira širom zemlje.
Pravac politike već je zacrtan. Vlada je u martu 2025. godine usvojila plan za smanjenje ambalažnog otpada za period od 2025. do 2029. godine, sa ciljevima koji se odnose na unapređenje upravljanja komunalnim otpadom i odvojeno prikupljanje otpada iz domaćinstava. Plan prevencije nastajanja otpada u Srbiji za period od 2025. do 2030. godine takođe povezuje politiku upravljanja otpadom sa Poglavljem 27 u procesu pristupanja Evropskoj uniji i usklađivanjem sa pravilima EU. Međutim, depozitni sistem još nije definisan kroz zakonski okvir.
A u susedstvu, uz srpsku granicu, Rumunija već beleži vraćenu ambalažu u milijardama.
U prva tri meseca 2026. godine, građani Rumunije vratili su više od milijardu pakovanja pića kroz nacionalni sistem depozita i povrata ambalaže. Stopa povrata dostigla je 88 odsto, prema podacima koje je objavio RetuRO, kompanija koja upravlja sistemom. Od pokretanja sistema prikupljeno je više od 9,6 milijardi pakovanja, a reciklerima je isporučeno više od 700.000 tona materijala.
Depozitni sistem menja jednu dobro poznatu svakodnevnu naviku. Potrošači prilikom kupovine pića u PET bocama, aluminijumskim limenkama ili staklenim bocama plaćaju mali dodatni iznos, a zatim taj novac dobijaju nazad kada vrate praznu ambalažu.
Iza tog jednostavnog postupka stoji nacionalni sistem.
U Rumuniji tim mehanizmom upravlja RetuRO, neprofitna kompanija koju su osnovali proizvođači pića, trgovci i rumunska država. Ona upravlja procesom prikupljanja i usmeravanjem vraćene ambalaže ka reciklerima.
U Srbiji je rasprava već stigla do faze osmišljavanja takvog sistema. Studija kompanije Eunomia, na koju se poziva NALED, procenila je da bi depozitni sistem mogao da usmeri više od 90 odsto ambalaže na reciklažu u prve tri godine primene. Ista analiza ukazuje na elemente koje je još potrebno definisati pre pokretanja sistema, uključujući način njegove organizacije, učešće trgovaca i postupanje sa ambalažom unutar samog sistema.
U martu je Bukurešt bio domaćin Resource Recovery Summit 2026, međunarodnog događaja posvećenog sistemima depozita za povrat ambalaže i infrastrukturi cirkularne ekonomije. Diskusije su vođene u širem kontekstu: pristupa sirovinama, uloge reciklaže u industrijskoj konkurentnosti i potrebe za stabilnim tržištem recikliranih materijala.
Rumunski sistem depozita i povrata ambalaže u toj raspravi predstavljen je kao relativno nov nacionalni sistem koji već funkcioniše u velikom obimu. Fokus je bio manje na tome kako se ovakvi sistemi uvode, a više na njihovoj ulozi u obezbeđivanju čistih tokova materijala čije se poreklo može pratitii za reciklere i proizvođače.
Iskustva sa drugih evropskih tržišta pokazuju da se depozitni sistemi nakon pokretanja suočavaju sa sličnim pritiscima. Ne postoji jedan model koji se može jednostavno prekopirati, a uspešnost zavisi od toga koliko je sistem prilagođen lokalnoj maloprodaji, infrastrukturi i geografskim specifičnostima.
Pažnja se sve više pomera i izvan samog obima prikupljanja. Kontrola troškova, dugoročna održivost i potražnja za recikliranim materijalima postaju ključni za dalji razvoj ovih sistema.
Ta promena već je vidljiva i u regionu. Evropska pravila povećavaju potražnju za recikliranim materijalima, a kompanije se tome prilagođavaju. U Srbiji isti pritisak već dolazi do proizvođača, trgovaca i reciklera kroz tržište.
Najnovije brojke iz Rumunije pokazuju koliko brzo sistem depozita za povrat ambalaže može da zaživi kada se jednom uvede. U Srbiji, gde je podrška javnosti već snažna, sledeći korak je da se takav sistem pretoči u praksu.
