Ovih dana ponovo pričamo i jednoj od najvećih inflacija zabeleženih u svetu. Povod je to što je u to vreme u septembru Jugoslavija donela zakon o denominaciji nacionalne valute, što je bio uvod u hiperinflaciju koja je trajala pune dve godine. A, onda se "pojavio" čovek koji je preko noći izjednačio dinar sa nemačkom markom i zaustavio jednu od najvećih hiperinflacija u istoriji sveta.
Bivša guvernerka NBS Kori Udovički izjavila je jednom prilikom da je Dragoslav Avramović pritisnuo dugme i presekao dva začarana kruga - "inflatorna očekivanja i to što više ne možete da pokrivate ni najosnovnije troškove, jer vam se prihodi devalviraju pre nego što dođe do naplate".
Za "dedu Avrama" mnogi pričaju da je bio skroman i netipičan državni službenik za balkanske prilike.
Mnogi ga se sećaju po cegeru od koga se nije odvajao, odnosno po platnenoj torbi u kojoj je i u Skupštinu i na televizijske emisije nosio važne dokumente, ali i po skromnosti jer kao visoki državni funkcioneri nije imao službeni automobil već je na sednice i sastanke često odlazio autobusom ili taksijem.
A bio je po funkciji guverner Narodne banke Jugoslavije od marta 1994. do maja 1996. godine i glavni koordinator priprema Ekonomskog, socijalnog i finansijskog programa od 1995. do 1997. godine. U Svetskoj banci u Vašingtonu je od šefa Odeljenja za opšte studije napredovao do mesta direktora.
Za narod je istovremeno bio mnogo više od toga - čovek spasilac koji im je preko noći 1994. skinuo bedu s vrata i zaustavio jednu od najvećih hiperinflacija u istoriji sveta. Sa njegovim "super dinarom" ljudi su prestali da očekuju da će cene svakog sekunda rasti, a država je mogla da odahne, jer je počela da prikuplja poreze. U najkraćem bio je jedna od najomiljenijih ličnosti u Jugoslaviji sa majčinskom brigom za sudbinu naroda usled ekonomskog rasula.
Ekonomisti tvrde da je najbolja brana protiv hiperinflacije nezavisna centralna banka, uz podsećanje da je deda Avram u Skupštini, kada je smenjen sa funkcije guvernera, rekao: "Neću da štampam pare".
I to je bio jedan od osnovnih razloga za njegovu smenu sa mesta guvernera u maju 1996. godine. Sve ankete su pokazivale tada da ugrožava popularnost Slobodana Miloševića , jer su bili sve veći pritisci vrhovne vlasti za pojačanom primarnom emisijom bez pokrića, čime se opet ulazilo u inflatorni krug. Posle Avramovićeve smene, pare su opet štampane po volji vlasti.
Ekonomista Mlađen Kovačević nedavno nam je rekao kako se seća Deda Avrama kao vrlo autoritativnog čoveka.
"Njegovo iskustvo u Svetskoj banci bilo mu je veliki plus, i zaslužio je to poštovanje koje je imao. Mislim da nije baš korektno završio i da se javnost nije prema njemu ponela korektno na kraju, kad je odlazio sa mesta guvernera NBS“, ističe naš sagovornik.
Deda Avram je rođen 1919. u Skoplju gde je završio gimnaziju 1937. godine. Umro je 26. februara 2001. godine u Rokvilu kraj Vašingtona, u 82. godini.
