Veliki pad prodaje nekretnina u Hrvatskoj: Evo gde su nekretnine najskuplje

Tržište nekretnina u Hrvatskoj prošle godine je osetno usporilo, uz pad broja kupoprodaja i smanjenje ukupne vrednosti transakcija. Prema podacima Ministarstva prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine, u 2025. godini realizovano je 88.395 kupoprodaja, što je 21,7 odsto manje nego godinu ranije. Reč je o nastavku negativnog trenda, budući da je i 2024. zabeležen pad od 9,7 odsto, dok je 2023. donela tek minimalan rast.

Ukupna vrednost prodatih nekretnina u 2025. iznosila je 7,67 milijardi evra, što odgovara oko 8 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali i predstavlja pad od gotovo 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći deo tržišta i dalje čine stanovi, koji učestvuju sa 45 odsto u ukupnoj vrednosti svih kupoprodaja. Slede građevinska zemljišta sa udelom od 17,1 odsto i porodične kuće sa 16,3 odsto.

Najviše transakcija ostvareno je u Zagrebu, gde je evidentirano 13.126 kupoprodaja. Među većim gradovima slede Zadar, Rijeka, Osijek i Split, pri čemu se najveći deo prometa odnosi na stanove i apartmane. Istovremeno, podaci pokazuju snažnu koncentraciju tržišta – van Zagreba čak 60 odsto svih kupoprodaja odvija se u svega petini gradova i opština, što jasno odražava razlike u privrednoj razvijenosti.

Dugo Selo, Viškovo, Solin…

Zbog rasta cena u velikim urbanim centrima, sve je izraženiji trend kupovine nekretnina u njihovoj okolini. Gradovi poput Dugog Sela, Viškova ili Solina beleže veću potražnju jer nude povoljnije cene, ali i blizinu većih centara, što ih čini privlačnim za stanovanje. Takva područja istovremeno beleže i rast broja stanovnika.

Kada je reč o cenama, najskuplji kvadrati i dalje su na Jadranu. Najviša medijalna cena stana u 2025. zabeležena je u Splitu, gde je kvadrat dostigao 4.068 evra. Slede Dubrovnik i Opatija, a visoke cene zabeležene su i u brojnim drugim turističkim mestima poput Lovrana, Malinske, Umaga i Baške. U nizu primorskih gradova cene stanova prelazile su 3.000 evra po kvadratnom metru.

Zagreb se sa prosečnom cenom od 2.229 evra po kvadratu nalazi u sredini lestvice, kao jedini veći kontinentalni grad u grupi skupljih lokalnih jedinica. U unutrašnjosti su cene znatno niže, pa su tako među najnižima zabeležene u Vrbovskom i Ogulinu.

Tržište najma takođe pokazuje veliku koncentraciju u većim urbanim sredinama. U 2025. godini u 24 velika grada sklopljeno je više od 38 hiljada ugovora o najmu, pri čemu prednjači Zagreb. Upravo u glavnom gradu zabeležena je i najviša medijalna cena najma, 12,8 evra po kvadratnom metru, dok su nešto niže cene u Dubrovačko-neretvanskoj i Splitsko-dalmatinskoj županiji. Najpovoljniji najam zabeležen je u Gospiću i Čakovcu.

Pristupačnost stanovanja i dalje je najveći problem na primorju. U čak 28 lokalnih jedinica za jedan kvadrat stambenog prostora potrebno je izdvojiti više od 30 odsto godišnjeg dohotka. Najizraženiji pritisak beleži se u turističkim opštinama poput Kukljice, Baške, Vrsara, Rovinja i Bola.

Lika i Slavonija pristupačni

S druge strane, najpristupačniji stanovi nalaze se u delovima Like i Slavonije, na primer u Iloku, Kninu, Pakracu i na području Plitvičkih jezera.

Razlike su još vidljivije kada se posmatra udeo troškova stanovanja u ukupnim prihodima domaćinstava. U pojedinim primorskim sredinama ti troškovi dostižu i više od ukupnog dohotka, dok se u velikom broju turističkih područja kreću između 60 i 80 odsto. Nasuprot tome, u kontinentalnim delovima zemlje taj udeo je znatno niži.

I tržište zemljišta i poslovnih prostora prati slične obrasce. Najskuplje građevinsko zemljište prodavano je u Dubrovniku, dok su poslovni prostori najviše cene dostizali u Rovinju, a visoke vrednosti beleže i Dubrovnik, Split i Zagreb. S druge strane, znatno niže cene zabeležene su u manjim gradovima poput Vinkovaca i Metkovića.

Sveukupni podaci potvrđuju da je hrvatsko tržište nekretnina ušlo u fazu usporavanja, ali i da su razlike između obale i unutrašnjosti i dalje izrazito naglašene, kako u cenama, tako i u dostupnosti stanovanja.

(Dnevno.hr)