Mnogi penzioneri, poput Smiljke, ne mogu pokriti ni osnovne troškove iz penzije od 600 evra i nakon plaćanja računa im ostaje veoma malo za život
Rasprava među penzionerima pokazuje da nije isto imati pristup bašti ili stoci, jer je neophodno ulaganje i fizički napor, što nije izvodljivo za mnoge starije
Standardna prehrambeno-higijenska korpa za samca u Hrvatskoj iznosi 331 evro, pokazuje istraživanje portala Koliko.HR i Hrvatsko udruženje za zaštitu potrošača. Režije, dopunsko zdravstveno, TV, telefon i doplata za lekove, otkrili su brojni penzionisani čitaoci, premašuju im 300 evra.
Sa 600 evra penzije, penzionerka Smiljka nema ni za osnovnu korpu od 250 evra, a kamoli za realniju standardnu od 330. „Živim sama. Kad platim komunalije, dopunsko zdravstveno, tv, telefon i struju, ostaje mi manje od 150 evra za hranu, higijenu i sve ostalo. Da li je to dostojan život penzionerke sa 43 godine staža?“, otkriva svoju računicu ova penzionerka.
Ako samo za golo preživljavanje zime penzionisanom samcu treba preko šest stotina evra, mnogi kažu da ih to tera u baštu i uzgoj hrane. Problem je što nemaju svi baštu, niti su svi u godinama, snazi i zdravlju da bi mogli da je obrađuju. Upravo o tome se povela nova rasprava na portalu "Moje vrijeme".
Špika: Nemaju svi iste uslove
U raspravu, koju je pokrenuo penzioner Martin izjavom 'Kome nije dovoljno 500 evra penzije, ne zna da živi', uključio se i Milivoj Špika, predsednik Bloka penzioneri zajedno.
„Svako ima pravo na svoje veselje, ali reći da oni kojima 500 evra nije dovoljno za život ne znaju da žive, to je na nivou vređanja. Nije isto imaš li, na primer, baštu, svoje povrće i sezonsko voće, pa možda i poneku kokošku, ovcu ili kravu, ili nemaš ništa od toga. Ne može se to porediti sa situacijom onoga ko sve to mora da kupi“, istakao je Špika.
I u baštu treba ulagati – od penzije
Na ovu izjavu reagovala je penzionerka Zdenka, koja smatra da se sa malom penzijom takvo domaćinstvo ne može održavati.
„Ako sve to imaš, u to moraš ulagati novac jer ni kokoška ni ovca ni krava ne žive od vazduha. I u zemlju treba ulagati ako želiš da posadiš povrće. Znači, vrtiš se u krug jer moraš nešto da uložiš da bi nešto imao“, naglasila je.
Čovek kopa i sadi dok može
Da su prvi i osnovni uslov ipak fizička snaga i zdravlje penzionera, jer bez kopanja, uz najbolju volju, nema rezultata, ukazuje penzionerka Slavica. „Do sada sam imala baštu. Uklješteni su mi nervi u leđima i od ove godine nema bašte jer više ne mogu da je obrađujem“, kaže kratko i jasno. Gospođa Marija kaže da ni voćke ne padaju zrele s neba. „A ako ni voćke ne rode, ako ih recimo uništi mraz, šta će penzioner bez pristojne penzije? Da glođe drvo?“, upozorava.
"Penzioneri ne bi trebalo da pod stare dane lome kičmu samo zato da bi imali šta da jedu. Elita je sebi podigla plate za više od osamdeset posto, a penzionerima su dali tri posto. Žalosno“, dodaje Slavica.
„Imam 67 godina kao i vi i pamtim neka bolja vremena bez narodnih kuhinja i skupljanja plastičnih flaša, a da ne govorim o lopovluku i izdaji. Nažalost, svi smo se naradili i razboleli, a oni bi da umremo u bašti umesto da nam daju dostojne penzije od kojih može da se živi“, zaključuje revoltiranо gospođa Dragica.
(Izvor: Moje vrijeme.hr)
