Cena sadnica varira od oko 150 dinara za male biljke do nekoliko hiljada dinara za velike primerke
Veća zarada je moguća kroz preradu, ali to zahteva ispunjavanje dodatnih zakonskih uslova za kozmetičke proizvode
Aloja vera u Srbiji se uglavnom gaji kao sobna i ukrasna biljka, ali može da bude zanimljiva i za manju komercijalnu proizvodnju. Sadnice se na domaćem tržištu mogu pronaći već od oko 150 dinara, dok velike biljke dostižu cenu od nekoliko hiljada dinara.
Mogućnosti za zaradu su različite - od prodaje mladih i odraslih biljaka do prerade. Ipak, aloja ima važan nedostatak za uzgoj u Srbiji: ne podnosi niske temperature, pa ozbiljnija proizvodnja zahteva odgovarajući zaštićeni prostor.
Sadnice od 150 dinara, velike biljke i do nekoliko hiljada
Na domaćem tržištu male sadnice aloe vere, visine od pet do deset centimetara, nude se za oko 150 do 300 dinara. Za srednje biljke od deset do 20 centimetara traži se između 300 i 700 dinara, dok veće sadnice mogu da koštaju od 700 do 1.500 dinara.
U rasadnicima i specijalizovanim prodavnicama cene odraslih biljaka mogu biti još više. Primerci visoki oko 50 centimetara prodaju se i za oko 2.000 dinara.
Prednost aloe je način razmnožavanja. Odrasla biljka stvara mladice koje se mogu odvojiti i zasaditi, pa proizvođač ne mora za svaki novi primerak da kupuje sadni materijal.
Deo biljaka tako može da ostane kao matična osnova za dalje razmnožavanje, dok se mladice prodaju. Druga mogućnost je da se biljke duže uzgajaju i na tržište izađu kao veći i skuplji primerci.
Računica, međutim, ne može da se zasniva samo na razlici između nabavne i prodajne cene. Hiljadu biljaka prodatih po prosečnoj ceni od 500 dinara donelo bi prihod od 500.000 dinara, dok bi po ceni od 700 dinara prihod dostigao 700.000 dinara. To nije profit, jer tek treba odbiti troškove proizvodnje i prodaje.
Najveći problem za uzgoj u Srbiji je zima
Aloja ne zahteva mnogo vode, a preterano zalivanje može joj čak naškoditi. Potrebno joj je dobro drenirano zemljište, dok se tokom zime zalivanje dodatno smanjuje.
Za proizvođače u Srbiji veći problem predstavljaju niske temperature. Aloja ne podnosi jak mraz, zbog čega proizvodnja tokom cele godine zahteva plastenik, zatvoren prostor ili drugi način zaštite biljaka.
To menja računicu, jer se pored saksija, supstrata, đubriva, ambalaže, dostave i rada pojavljuje i trošak zaštite od hladnoće, a u pojedinim sistemima i grejanja.
Zbog toga bi za početnika bilo manje rizično da tržište prvo testira sa nekoliko stotina biljaka, umesto da odmah ulaže u veliki plastenik i proizvodnju od nekoliko hiljada primeraka.
Prerada donosi veću vrednost, ali i više obaveza
Potencijalno veća zarada postoji ako se aloja ne prodaje samo kao biljka. Odrasli primerci mogu se nuditi kao dekorativne biljke za stanove i kancelarije, dok prerada otvara mogućnost proizvodnje gela, sapuna, krema i drugih proizvoda.
Kod kozmetike je, međutim, poslovanje znatno složenije. Nije dovoljno izvaditi gel iz lista i ponuditi ga kupcima. Za stavljanje kozmetičkog proizvoda na tržište potrebno je ispuniti propisane uslove koji se odnose na bezbednost, deklarisanje, dokumentaciju i proizvodni proces.
Zato prodaja sadnica predstavlja jednostavniji način za ulazak u posao. Proizvođač može da krene sa manjim brojem matičnih biljaka, razmnožava ih i proveri postoji li dovoljno kupaca pre većeg ulaganja.
Ako bi, na primer, tokom godine prodao 2.000 biljaka po prosečnoj ceni od 500 dinara, prihod bi iznosio milion dinara. Sa prosečnom cenom od 700 dinara dostigao bi 1,4 miliona dinara. Koliko bi od toga ostalo kao zarada zavisi od troškova uzgoja, prostora, rada i prodaje.
Aloja zato može da bude osnova za specijalizovan mali posao, ali teško da predstavlja „laku zaradu“. Najvažnije je pronaći kupce i kontrolisati troškove, posebno one koje u Srbiji donosi zaštita biljaka tokom zime.
(Blic Biznis/Bizportal)
