Radi 9h sati dnevno, a porodici šalje do 690 evra: Plata Nepalca pokrenula raspravu! "Moj otac prima toliku penziju posle 40 godina rada"

Sve veći broj poslodavaca u zemljama srednje i istočne Evrope radnu snagu traži u Nepalu i drugim azijskim državama. Priča jednog nepalskog radnika u Rumuniji sada je pokrenula veliku raspravu o zaradama stranaca, položaju domaćih radnika i razlozima zbog kojih kompanije angažuju zaposlene iz udaljenih zemalja.

Nepalac je ispričao da radi između osam i devet sati dnevno, pet dana nedeljno, dok značajan deo mesečne zarade šalje porodici.

- Svakog meseca šaljem kući 3.000 leja, odnosno oko 590 evra. Ponekad pošaljem i 3.500 leja, što je približno 690 evra - rekao je radnik.

Prema navodima rumunskih medija, njegova neto zarada iznosi oko 4.000 leja, dok mu poslodavac dodatno obezbeđuje smeštaj i hranu, piše Ziare.

I Srbija poslednjih godina beleži rast broja stranih radnika. Ipak, radnici iz Azije ne dolaze samo u našu zemlju. Sve ih je više i u Rumuniji, Hrvatskoj, kao i u drugim državama Evropske unije koje su donedavno bile poznate pre svega po odlasku sopstvenog stanovništva.

Jedni ih hvale, drugi porede plate sa penzijama

Izjava nepalskog radnika brzo se proširila društvenim mrežama i izazvala podeljene reakcije.

Jedan korisnik uporedio je njegovu zaradu sa penzijom svog oca.

„Moj otac posle 40 godina rada prima penziju od 1.300 leja, a oni zarađuju oko 4.000 leja“, napisao je.

Drugi korisnici stali su u odbranu stranih radnika, navodeći da su Nepalci vredni, odgovorni i da zaslužuju zaradu koju dobijaju.

„Neka dođu. Zar nismo i mi odlazili u druge zemlje“, glasio je jedan od komentara.

Deo domaćih radnika ukazao je i na nezadovoljstvo sopstvenim primanjima.

„Mi smo budale što radimo za 2.300 leja“, napisao je jedan korisnik.

Analitičar: Veoma malo ljudi može toliko da pošalje porodici

Rumunski ekonomski analitičar Andrej Karamitru ocenio je da je zarada nepalskog radnika veoma dobra za osnovni posao, posebno kada se uzme u obzir da mu poslodavac plaća smeštaj i hranu.

„Ostati sa 3.000 leja nakon svih troškova je značajan rezultat. Veoma malo ljudi čak i u zapadnoj Evropi uspeva da svakog meseca pošalje toliki iznos porodici“, napisao je Karamitru.

On je zatim otvorio pitanje zbog čega poslodavci plaćaju posredničke kompanije, organizuju smeštaj i hranu i nude konkurentne zarade radnicima iz Nepala, umesto da angažuju domaće stanovništvo.

U svojoj objavi tvrdio je da oko 30 odsto mladih u Rumuniji ne radi niti se školuje. Zvanični podaci Eurostata, međutim, pokazuju da je tokom 2025. godine u takvom položaju bilo 19,2 odsto Rumuna između 15 i 29 godina. To je i dalje bio najveći udeo u Evropskoj uniji, čiji je prosek iznosio 11 odsto, piše Eurostat

"Poslodavci preferiraju radnike iz Azije"

Karamitru smatra da odnos prema poslu, pouzdanost i radne navike predstavljaju neke od ključnih razloga zbog kojih se kompanije odlučuju za stranu radnu snagu.

- Mnogi naši ljudi nisu ozbiljni. Ne dolaze na vreme, nestanu i više se ne pojave na poslu. Poslodavci su umorni od takvog haosa i zato preferiraju radnike iz Azije - napisao je analitičar.

Njegove tvrdnje predstavljaju ličnu ocenu, ali su otvorile širu debatu o tome da li je glavni problem nedostatak radnika ili uslovi koje poslodavci nude domaćem stanovništvu.

Rumunija postaje zemlja useljavanja

Prema podacima rumunskog Ministarstva rada koje su preneli tamošnji mediji, sredinom 2024. godine u Rumuniji je legalno radilo više od 140.000 stranaca. Veliki broj zaposlenih došao je iz Nepala, Šri Lanke i Vijetnama.

Karamitru je ranije procenio da bi nastavak snažne imigracije mogao toliko da promeni Bukurešt da za 15 ili 20 godina gradonačelnik rumunske prestonice bude poreklom iz Nepala ili Vijetnama.

Priča o zaradi jednog radnika tako je prerasla u raspravu o velikim promenama na evropskom tržištu rada. Zemlje iz kojih su stanovnici decenijama odlazili sada se suočavaju sa manjkom zaposlenih i sve više zavise od radnika iz Azije.