Rad na naftnim platformama već decenijama privlači brojne ljude koji su spremni na fizički zahtevan posao u zamenu za iznadprosečna primanja i, najblaže rečeno, specifičan način života.

Ipak, treba odmah istaći da je reč o složenom sistemu u kojem svaki radnik ima jasno definisanu ulogu u lancu eksploatacije prirodnih resursa.

Razumevanje šta tačno rade radnici na naftnim platformama prvi je korak za svakoga ko razmišlja o takvoj karijeri, piše portal Posao.hr.

Rad na naftnim platformama oduvek je imao reputaciju jednog od najopasnijih zanimanja na svetu, ali današnji kontekst dodatno pojačava tu percepciju. Opasnost više ne dolazi samo iz prirode posla, rada sa teškom mehanizacijom, zapaljivim materijama i u ekstremnim vremenskim uslovima; već i iz šire geopolitičke slike koja sve više utiče na energetsku industriju.

Istovremeno, tenzije na ključnim energetskim rutama dodatno komplikuju situaciju. Sukobi i političke krize na Bliskom istoku, posebno nakon nedavnih eskalacija, ponovo su otvorili pitanje bezbednosti lanaca snabdevanja. Iako same platforme nisu direktno na prvoj liniji sukoba, infrastruktura povezana sa transportom energenata sve češće je meta incidenata ili pretnji.

Dovoljna srednjoškolska diploma

Radnik na naftnoj platformi učestvuje u procesu pronalaženja, vađenja, skladištenja i obrade nafte ili prirodnog gasa. To su poslovi koji se obavljaju na kopnenim bušotinama ili offshore platformama, često daleko od obale, gde radnici provode nedelje ili mesece u izolovanim uslovima.

Ulazne pozicije uglavnom ne zahtevaju visoko obrazovanje. Dovoljni su srednjoškolska diploma, dobra fizička kondicija i spremnost na rad u smenama. Međutim, kako se hijerarhija penje, raste i nivo odgovornosti. Od nadzora proizvodnje, poznavanja bezbednosnih protokola i upravljanja timovima. Takve odgovornosti najčešće su rezervisane za one sa tehničkim ili inženjerskim obrazovanjem. To su uglavnom inženjeri elektrotehnike, geotehnike, petrokemije, metalurgije i slično.

Izuzetno zahtevan posao

Svakodnevica na platformi obeležena je radom sa teškom mehanizacijom. Bušilice, dizalice, viljuškari i rotacioni sistemi samo su deo opreme kojom se rukuje pod strogim pravilima. Radnik ne radi samostalno – koordinacija sa ostatkom tima ključna je kako bi se, na primer, cevi precizno usmerile u bušotinu.

Paralelno se prate hemijski sastavi kako bi se sprečila korozija, analiziraju se pritisak i prisustvo gasova i nadzire se okruženje koje može uticati na efikasnost rada.

Ali jednako važan, i često potcenjen deo posla odnosi se na održavanje opreme. Mašine izložene ekstremnim uslovima zahtevaju stalno čišćenje, a tu pre svega mislimo na naslage ulja, masti i mulja, koje se uklanjaju visokopritisnim uređajima pre i posle upotrebe.

Treba istaći da je spektar poslova na naftnim postrojenjima znatno širi nego što se na prvi pogled čini. Pored tehnički zahtevnih pozicija, postoji čitav niz pomoćnih i logističkih uloga bez kojih sistem ne bi mogao da funkcioniše.

Pomoćni radnici brinu o osnovnim operativnim zadacima poput održavanja čistoće i asistencije pri utovaru i istovaru. Na palubama za bušenje rade pomoćnici koji učestvuju u pripremi i sprovođenju bušačkih operacija, dok palubni radnici često imaju ključnu ulogu u snabdevanju platforme.

Paralelno sa njima rade i oni koji održavaju svakodnevni život: osoblje zaduženo za smeštaj i ishranu, od čistača i kuvara do pekara. Ne smemo izostaviti ni tehnički kadar: mehaničari, električari, kranisti i drugi; oni obezbeđuju da kompleksna infrastruktura ostane funkcionalna, dok su specijalizovane pozicije poput bušača, lekara ili kapetana nosioci najveće odgovornosti.

Kako dobiti posao?

Ulazak u ovaj zatvoreni sistem rada obično počinje preko specijalizovanih inostranih agencija koje posreduju pri zapošljavanju posade. Kandidati pritom ne konkurišu samo biografijom, već i nizom obaveznih sertifikata.

Među ključnim je takozvani BOSIET ili sličan bezbednosni paket obuke, koji obuhvata preživljavanje na moru, protivpožarnu zaštitu, pružanje prve pomoći i osnovne bezbednosne procedure. To je kurs posebno osmišljen za pomorce koji rade na offshore-u kako bi efikasno odgovarali na izazove koji se javljaju u ovom zahtevnom sektoru.

Takve edukacije kandidati najčešće finansiraju sami, kao i detaljne lekarske preglede koji potvrđuju sposobnost za rad u zahtevnim uslovima. Tek nakon što ispune sve kriterijume, ulaze u selekcioni proces koji se završava potpisivanjem ugovora, čiji uslovi variraju u zavisnosti od pozicije i nivoa odgovornosti.

Radni ritam na platformama organizovan je u ciklusima koji balansiraju intenzivan rad i duže periode odmora. Najčešći modeli uključuju nedelju rada pa nedelju odmora, ili dvonedeljne smene nakon kojih sledi jednako dug odmor.

Dugoročno, taj sistem može rezultirati rasporedom u kojem se pola godine provodi na radu, a ostatak u slobodnom vremenu. Tokom radnih dana standard je dvanaestočasovna smena, pri čemu zahtevnost posla značajno varira. Naime, od fizički iscrpljujućih zadataka do nadzornih i inženjerskih funkcija koje se oslanjaju na stručnost, a ne primarno na snagu, piše portal Posao.hr.

(Izvor: Posao.hr, Poslovni.hr)