Domaće sorte, poput 'Bosut', uz upotrebu navodnjavanja daju visok prinos i kvalitet
Najveće površine su u Vojvodini i na jugu zemlje, mahom na manjim porodičnim gazdinstvima
Čak oko 70 odsto potrošnje belog luka u Srbiji nadoknađuje se uvozom, najviše iz Kine i Španije. Upravo zbog velike tražnje i potencijalno dobre zarade, ova kultura postaje sve zanimljivija domaćim poljoprivrednicima.
Prema procenama stručnjaka, beli luk se u Srbiji uzgaja na oko 1.300 hektara, dok se prinosi kreću između osam i 15 tona po hektaru, u zavisnosti od sorte i uslova proizvodnje.
Najveći deo zasada nalazi se u Vojvodini i južnim delovima zemlje, uglavnom na manjim porodičnim gazdinstvima. Jedan od proizvođača koji se odlučio za ovu kulturu je Goran Lazić iz Kikinde, koji je prošle jeseni zasadio beli luk na više od pola hektara.
Zahvaljujući sistemu za navodnjavanje "kap po kap“, očekuje visok prinos, a posebno ističe kvalitet domaće sorte "Bosut“, koju godinama selekcioniše i umnožava kako bi dobio krupnije glavice i bolji rod. Stručnjaci navode da beli luk ima više prednosti u odnosu na druge povrtarske kulture. Relativno je otporan na bolesti i štetočine, može da uspeva na različitim vrstama zemljišta, a dodatna pogodnost je to što postoje dve setve i dve berbe godišnje - prolećna i jesenja proizvodnja.
Pored upotrebe u ishrani, beli luk ima značajnu ulogu i u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Koristi se za proizvodnju dodataka ishrani, prirodnih preparata i lekova, zbog čega potražnja za ovom biljkom godinama raste.
Poljoprivredni stručnjaci ocenjuju da proizvodnja belog luka predstavlja ozbiljnu poslovnu priliku za nove proizvođače. Iako ulaganja po hektaru iznose oko 5.000 evra, prihodi mogu biti višestruko veći, pa zarada u pojedinim slučajevima dostiže i pet do šest puta više od početnog ulaganja.
To znači okvirno zaradu od oko 25.000 do 30.000 evra po hektaru, što zavisi od prinosa, cene na tržištu i kvaliteta proizvodnje.
(Kamatica)
