Pauza u karijeri može imati velike finansijske posledice, uključujući gubitke u platama i penzionim doprinosima čak i za kratke prekide rada
Žene, naročito majke, nakon povratka na tržište rada često trpe značajan pad plate, u proseku čak 37%
Ljudi su dugo štedeli za najvažnije životne prekretnice: kupovinu kuće, venčanje i penzionisanje. Neki radnici takođe odvajaju novac za nešto za šta se nadaju da se nikada neće dogoditi: pregorevanje (burnout). Ipak, postoji i druga strana. Evo koji su izazovi povratka na tržište rada nakon pauze i da li se isplati.
Fond za pregorevanje kao novi trend
Prošle nedelje, Meri Kejn je podnela ostavku. Nakon šest meseci iscrpljenosti, razdražljivosti i sve većeg pregorevanja na svom poslu višeg menadžera marketinga, ova 54-godišnja stanovnica Minesote odlučila je da joj je dosta.
Za razliku od mnogih radnika na sličnoj poziciji, nije se plašila kako će plaćati račune kada da otkaz. Godinama, kaže, štedela je oko polovine svake plate, gradeći ono što sada naziva fondom za pregorevanje.
"Zaista namerna štednja"
Fond za pregorevanje je ograđeni fond štednje osmišljen da finansira period oporavka, a ne neočekivane hitne slučajeve poput gubitka posla ili medicinskih računa.
„Fond za pregorevanje je zaista namerna štednja tamo gde očekujete da ćete morati da napravite pauzu“, rekla je Džuli Bekam, službenica za finansijsko obrazovanje i razvoj u kompaniji "Rockland Trust".
U tom smislu, dodala je, to je stari koncept pod novim imenom: „Namerno imenovanje bilo kog štednog računa je dobra praksa.“
Finansijska cena pauze u karijeri
Pauze u karijeri postaju sve popularnije među stručnjacima sa visokim primanjima, kako kod muškaraca, tako i kod žena, piše i Fajnenšl Tajms. Prema istraživanju kompanije LinkedIn, gotovo dve trećine zaposlenih je u nekom trenutku uzelo produženu pauzu. Ipak, povratak na posao može biti izuzetno skup, a prepreke visoke.
Čak i umerene procene pokazuju veoma velike finansijske gubitke. Na primer, za prosečnog radnika u tridesetim godinama koji zarađuje 28.600 funti godišnje, dvogodišnja neplaćena pauza može značiti manjak od čak 30.688 funti u penzionom fondu do trenutka penzionisanja.
Zahvaljujući alatu koji je razvio ekonomista Majkl Madovic (Michael Madowitz), izračunato je da bi tridesetogodišnjak sa platom od 150.000 dolara, koji odluči da uzme petogodišnju pauzu u svojoj 45. godini, tokom života izgubio više od 1,4 miliona dolara u platama i penzionim doprinosima. Čak i kraća pauza od samo šest meseci na kraju može koštati ekvivalenta cele jedne godišnje plate tokom radnog veka.
Posebno visok teret podnose majke; jedno istraživanje pokazuje da žene koje provedu tri ili više godina van posla prosečno dožive pad plate od 37% nakon povratka.
Izazovi povratka na tržište rada
Mnogi ljudi potcenjuju koliko vremena je potrebno za pronalaženje novog posla nakon pauze. Skoro polovina poslodavaca u SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj automatski odbacuje kandidate koji imaju pauzu u biografiji dužu od šest meseci.
Iako programi za povratak na posao, poznati kao "returnships" (stručne prakse za povratnike), nude priliku za obuku i ponovno sticanje samopouzdanja, broj slobodnih mesta u ovim programima je izuzetno mali, a konkurencija je ogromna (stopa prihvatanja je oko 2% u Goldman Sachs-u i 2,5% u General Motors-u).
Saveti za ublažavanje posledica
Stručnjaci predlažu nekoliko ključnih smernica pre donošenja odluke o pauzi:
- Pripremite se na dužu potragu za poslom nego što ste prvobitno planirali, jer proces povratka često traje duže od očekivanog.
- Održavajte profesionalnu relevantnost kroz kurseve, sertifikate i obuke tokom pauze kako vaša stručnost ne bi zastarela.
- Održavajte kontakt sa svojom profesionalnom mrežom i kolegama.
- Uradite detaljnu analizu troškova i koristi kako biste razumeli kako će pauza uticati na buduću mobilnost u karijeri i dugoročnu finansijsku sigurnost.
(Izvor: Blic Biznis,Biznis Insajder, Fajnenšl tajms)
