Veza pucketa, ali glas Mehraba Abdolazadea je jasan i, s obzirom na okolnosti, iznenađujuće smiren.
Nalazi se na odeljenju za osuđenike na smrt u zapadnom Iranu.
Govori brzo, kao da mu vreme ističe.
Njegova reči su poruka očajnika.
„Slušate moj glas iz Centralnog zatvora Oromijea i ovo je možda poslednji put da ga čujete", kaže u glasovnoj poruci do koje je došla Kurdistanska mreža za ljudska prava.
„Od prvog dana kada sam uhapšen, od mene su iznuđivali priznanja mučenjem i pretnjama, priznanja koja su bila potpuno lažna.
„Nijedna optužba protiv mene nije istinita.
„Oni to znaju, i Bog to zna.
„Nevin sam."
Mehrab je uhapšen još 2022, tokom protesta širom zemlje zbog smrti mlade žene Mahse Amini u policijskom pritvoru, koja je privedena jer nije pravilno nosila hidžab.
Optužen je za umešanost u ubistvo pripadnika Basidža, paravojne formacije koju kontroliše Islamska revolucionarna garda.
Posle 42 meseca straha i neprospavanih noći, pogubljen je u maju ove godine.
Broj pogubljenih zbog političkih i bezbednosnih optužbi je u porastu od početka rata.
Ujedinjene nacije (UN) saopštile su da su od napada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Izraela na Iran 28. februara pogubljena najmanje 32 politička zatvorenika.
To predstavlja nagli godišnji porast, jer je tokom cele 2025. zabeleženo 45 pogubljenja po politički motivisanim optužbama, prema podacima Amnesti internešnala, svetske organizacije za zaštitu ljudskih prava.
- Zašto Iran pogubi više žena nego bilo koja druga zemlja
- Stotine ubijenih u brutalnom gušenju protesta u Iranu: BBC je dobio njihove fotografije
- Autoritarni režimi umiru postepeno, zatim naglo, ali Iran još nije stigao dotle: BBC urednik
Visoki komesarijat UN-a za ljudska prava upozorio je da se smrtna kazna sve češće koristi za obračun sa političkim neistomišljenicima.
Nekoliko ljudi koji su pogubljeni ove godine bili su optuženi za špijunažu u korist Izraela ili američke Centralne obaveštajne agencije (CIA).
Neki su bili optuženi za povezanost sa opozicionom grupom u egzilu, a od njih je 14 uhapšeno u vezi sa nemirima u januaru ove godine, koji su ugušeni primenom brutalne sile uz hiljade mrtvih.
„U Iranu, vlasti pogubljenja sprovode vešanjem, u zoru", kaže Nasim Papajani iz organizacije Amnesti internešnal.
„Ljudi u Iranu se gotovo svakodnevno bude uz objave o novim pogubljenjima.
„Smrtnu kaznu koriste kao oruđe političke represije da bi širili strah i u suštini ugušili i suzbili svaki oblik neslaganja sa režimom."
Iako se neka pogubljenja javno objavljuju, portparol Visokog komesarijata UN-a za ljudska prava rekao je za BBC da postoji zabrinutost da se neka obavljaju u tajnosti.
Prema podacima Amnestija, prošle godine u Iranu je izvedeno 2.159 pogubljenja, najviše od 1989.
Organizacija navodi da je većina tih pogubljenja bila zbog krivičnih dela povezanih sa drogom i ubistvima.
UN strahuje da bi ove godine broj pogubljenja mogao da bude još veći.
Glasovi iz Teherana: 'Hoću li uopšte biti živa sutra'
Sve češćim smrtnim kaznama režim pokušava da povrati autoritet pošto mu je ugled narušen nemirima u januaru i ratom, kaže Kaveh Kermanšahi iz Kurdistanske mreže za ljudska prava.
„U trenutku kada se suočava sa višestrukim krizama unutar i izvan zemlje, režim pojačanom represijom i povećanim brojem pogubljenja pokušava da inscenira demonstraciju sile i pošalje poruku: 'Još smo ovde i još kontrolišemo situaciju'", kaže on.
Krajem aprila, državna televizija emitovala je prilog o pogubljenju Sasana Azadvara, 21-godišnjeg šampiona u karateu iz Isfahana, grada u središnjem delu Irana.
Bio je osuđen za „moharebeh", odnosno „vođenje rata protiv Boga", kao i za „saradnju sa neprijateljem radi istog cilja" zbog napada na policijske snage tokom januarskih protesta.
Na snimku se vidi kako priznaje da je štapom razbio prozor policijskog automobila i tražio benzin da ga zapali.
Međutim, nije optužen ni za jedno krivično delo čiji ishod je smrt drugog čoveka, što je, prema međunarodnom pravu, pravni uslov za izricanje smrtne kazne.
Iranske vlasti nisu odmah odgovorile na zahtev BBC-ja za komentar o pojačanoj primeni smrtne kazne, kao i za slučaj Sasana Azadvara, niti o o tvrdnjama o mučenju.
Međutim, 30. aprila, šef iranskog pravosuđa Golamhosein Mohseni Edžei odbacio je međunarodne kritike smrtnih presuda povezanih sa januarskim nemirima, rekavši da njegovi sudovi neće podleći pritiscima.
Svaki od osuđenih ima priču, ali aktivisti za ljudska prava navode da postoje uznemirujući obrasci.
Smrtna kazna se nesrazmerno izriče pripadnicima manjinskih zajednica u zemlji.
Erfan Šakurzade, 29-godišnji student master studija vazduhoplovnog inženjerstva, obešen je 11. maja.
Iransko pravosuđe saopštilo je da je osuđen zbog deljenja poverljivih informacija izraelskim i američkim obaveštajnim službama.
Međutim, organizacija za ljudska prava Hengav (Hengaw), čije sedište je u Norveškoj, objavila je poruku za koju tvrdi da je Šakurzade napisao pre smrti.
„Uhapšen sam pod izmišljenim optužbama za špijunažu, i posle osam i po meseci mučenja i samice, bio sam primoran na lažno priznanje.
„Ne dozvolite da još jedan nevin život bude ugašen u tišini."
Organizacija Hengav saopštila je da je duboko zabrinuta zbog brzine suđenja, izricanja presuda i pogubljenja, kao i zbog „potpunog nedostatka transparentnosti" u sudskim postupcima.
„Islamska Republika nastavlja sistematsku represiju nad stanovništvom proizvoljno optužujući disidente i kritičare da su 'izraelski špijuni', bez pružanja verodostojnih dokaza i garantovanja pravičnog suđenja", rekao je za BBC Ajvar Šeki iz te organizacije, dodajući da su „mnogi životi u opasnosti".
U glasovnoj poruci iz zatvora koja je snimljena pre pogubljenja, Mehrab Abdolahzade je opisao agoniju čekanja na izvršenje smrtne kazne.
„Osuđenik na smrt svake noći i svakog dana misli da u svakom trenutku može da bude odveden na pogubljenje.
„Osuđenik može da pronađe tračak mira samo posle 01:00, kada možda uspe da se otrgne raznim mislima koje mu se motaju u glavi i zaspi na dva ili tri sata", rekao je on.
Prema navodima Kurdistanske mreže za ljudska prava, 29-godišnji Kurd koji je bio vlasnik prodavnice je pogubljen, a da o tome prethodno nisu obavešteni njegovi rođaci i advokati, a telo još nije vraćeno porodici.
Međutim, organizacija za ljudska prava Hengav (Hengaw), čije sedište je u Norveškoj, objavila je poruku za koju tvrdi da je Šakurzade napisao pre smrti.
„Uhapšen sam pod izmišljenim optužbama za špijunažu, i posle osam i po meseci mučenja i samice, bio sam primoran na lažno priznanje.
„Ne dozvolite da još jedan nevin život bude ugašen u tišini."
Organizacija Hengav saopštila je da je duboko zabrinuta zbog brzine suđenja, izricanja presuda i pogubljenja, kao i zbog „potpunog nedostatka transparentnosti" u sudskim postupcima.
„Islamska Republika nastavlja sistematsku represiju nad stanovništvom proizvoljno optužujući disidente i kritičare da su 'izraelski špijuni', bez pružanja verodostojnih dokaza i garantovanja pravičnog suđenja", rekao je za BBC Ajvar Šeki iz te organizacije, dodajući da su „mnogi životi u opasnosti".
U glasovnoj poruci iz zatvora koja je snimljena pre pogubljenja, Mehrab Abdolahzade je opisao agoniju čekanja na izvršenje smrtne kazne.
„Osuđenik na smrt svake noći i svakog dana misli da u svakom trenutku može da bude odveden na pogubljenje.
„Osuđenik može da pronađe tračak mira samo posle 01:00, kada možda uspe da se otrgne raznim mislima koje mu se motaju u glavi i zaspi na dva ili tri sata", rekao je on.
Prema navodima Kurdistanske mreže za ljudska prava, 29-godišnji Kurd koji je bio vlasnik prodavnice je pogubljen, a da o tome prethodno nisu obavešteni njegovi rođaci i advokati, a njegovo telo još nije vraćeno porodici.
Pogledajte video o odnosima u iranskim porodicama od početka rata
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Smrtne kazne u svetu: Desetogodišnji rekord, podaci za Kinu nepoznati
- Iranske vlasti pogubile demonstranta sa mentalnim problemima
- Šta brutalno ubistvo tinejdžerke govori o položaju žena u Iranu
