Zahvaljujući srećnom spletu okolnosti ili možda nespretnosti, čovečanstvo je od 1826. godine zauvek promenilo način stvaranja svetlosti i toplote.
Pokušavajući da napravi eksploziv, engleski farmaceut Džon Voker mešao je hemikalije a onda je štapić premazan smesom slučajno udario u kamen ispred njegovog kamina i zapalio se.
Voker je rođen u lučkom gradu Stokton-on-Tisu, u Daramu, 1781. godine, usred industrijske revolucije.
Parna mašina Džejmsa Vata, pokretačka snaga ove revolucije, našla se u komercijalnoj upotrebi od 1776. godine.
Prva javna železnica koja je koristila parne lokomotive stigla je do Stoktona 1825.
Četiri godine kasnije, „raketa“ Džordža Stivensonova dokazala je da parne lokomotive mogu da vuku putničke vozove brzinom od 50 kilometara na sat.
Putovanja koja su do tada trajala 12 dana jahanjem konja, uskoro će trajati samo osam sati.
Ipak, da bi zapalili vatru koja je proizvodila ovu moć, ljudi su se i dalje mučili sa kremenom i čelikom ili je plamen stalno morao da bude gori.
Tako je bilo sve do Vokerovog slučajnog izuma koji je uneo revoluciju u proizvodnju, primenu i prenosivost vatre.
Zgađen krvlju natopljenih operacionih sala 18. veka, iako je bio obučeni hirurg, Voker se prekvalifikovao u „apotekara“.
Do 1826. uglavnom je pravio lekove - za ljude, ali i za konje, stoku, pa čak i za piliće, prema Alanu Midltonu, autoru knjige „Priča o nadi i očaju: Severna Engleska, okrug Zapadni Hartlpul 1932-1954“.
Međutim, za ovu priču je ključno to što je Voker eksperimentisao i hemikalijama.
„Voker je bio inteligentan i veoma ljubazan čovek, a neki kažu da je možda bio i samotnjak“, kaže Midlton.
„Jedna od njegovih strasti bila je hemija i mešao je hemikalije kako bi napravio kapsule za udar [uređaje koji su omogućavali pucanje iz pušaka] za prijatelje farmere".
Jednog dana, mešao je određenu smesu i ostavio je da se osuši.
Kada se osušila, samo je udario komadom drveta o srž - i ona se zapalila.
Genijalan trenutak koji niko drugi na svetu do tada nije uradio.
Shvatio je njegove komercijalne mogućnosti.
To se dogodilo 1826, nije poznat tačan datum, ali prva prodaja je zabeležena u aprilu 1827.
„Nazvao ih je šibicama trenja i one su se u početku prodavale u stotinama u limenkama.“
Vokerove „šibice“ bile su veoma tanki ravni drveni štapići sa jednim krajem umočenim u pastu od kalijum hlorata, antimon sulfida, gume arabike i vode.
Kada bi se provukle kroz presavijeni komad šmirgle, šibica bi se zapalila.
Voker je čuvao formulu u tajnosti, ali je nikada nije patentirao.
Njegov proizvod je bio pristupačan i mogao je da ih napravi dovoljno za potrebe stanovništva u Stoktonu.
„Vokerove šibice nisu bile savršene.
„Zapaljeni premaz sumpora bi ponekad otpadao sa štapića, uz rizik da ošteti pod ili odeću korisnika“, objavio je Farmaceutski žurnal.
Do 1829. godine, Samjuel Džouns iz Londona je lansirao „Lucifere“, tačnu kopiju Vokerovih šibica trenja.
Bile su to prve šibice koje su se masovno proizvodile.
Ubrzo su i drugi su počeli da poboljšavaju formulu, kaže Derek Džad, predsednik Britanskog društva za etikete kutija šibica (BML&BS), za BBC.
Veličina i oblik limene kutije takođe su pretrpeli promene, ali tek je švedska verzija iz 1844. popularizovala modernu kutiju šibica.
„Bila je to prva patentirana kutija šibica“, kaže Džad.
Proizvodnja šibica je vremenom u nekim oblastima postala kućna radinost.
Proizvodile su se u domovima, pružajući porodicama pomalo rizičan dodatni prihod.
„Žene i deca koja su živela u oblasti oko fabrike pravili su kutije plaćene za proizvedenu količinu“, kaže Džad.
„Zatim su došle mašine, pa je proizvodnja šibica postala posao vredan više miliona dolara.“
Drugi izum, upaljač, kasnije je doveo do pada kupovine i potrošnje šibica.
„Samo poslovanje se smanjilo tokom godina“, kaže Džad.
„Kompanije su nestale.“
Pogledajte četiri izuma koja bi mogla da promene svet
Šibice se i danas koriste širom sveta, a sada su i modni dodatak, kaže Midlton.
Neka prilagođena pakovanja se prodaju i za 250 dolara.
Njihov pronalazač, međutim, bio je uglavnom nepoznat - i Midlton i Džad su saglasni da Voker, 200 godina kasnije, sada zaslužuje veće priznanje.
„Voker je bio neko ko nije želeo da sledi sopstveni izum“, kaže Džad.
„Da jeste, mogao je da bude baš poznat.“
Stanovnici Stoktona smatraju isto.
Mnogi se nadaju da se proslavom 200. godišnjice, na Vokerov rođendan 29. maja, konačno odaje priznanje ovom izvanrednom lokalnom pronalazaču koje zaslužuje.
„Nadamo se da će više ljudi saznati o njegovoj ulozi u razvoju šibice kakvu danas znamo", kaže predsednica veća Liza Evans.
„Izum šibice značio je da plamen može da se stvori trenutno, uz tek malo napora.
„Zahvaljujući šibicama, svakodnevni poslovi u industrijskim i kućnim uslovima postali su mnogo lakši i brži.
„Iskra koju je stvorio i danas inspiriše ljude.“
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Da li ćemo nekada saznati ko je tvorac bitkoina
- Istorija barkoda: Put u svemir, spasavanje života i strah od Antihrista
- Kuća mudrosti - mesto nastanka savremene matematike
- Sremski berberin Nikola Bizumić, misteriozni pronalazač mašinice za šišanje
- Slavoljub Penkala - Zagrepčanin „ispred vremena“ čiji izumi žive više od veka
- Nikola Tesla: Čovek koji je izumeo budućnost
