Popeo se na Mont Everest i Kilimandžaro, preveslao Atlantik, plivao od čuvenog zatvora Alkratraz do San Franciska, trkao se do Južnog pola, probijao kroz džungle, Amazon i pustinje Bliskog istoka.
I u međuvremenu obišao više od 100 zemalja.
Mnogo je to tema i potencijalnih pitanja, odakle početi razgovor sa takvim čovekom, pomislio sam sedeći ispred praznog papira namenjenog beleškama.
Treba mi nešto ljudski, sa čime ljudi mogu da se poistovete, čuo sam misli između ušiju i setio se nečeg jednostavnog – gde mu je bilo najhladnije, a gde najtoplije u životu?
Odgovor me je prilično iznenadio.
„I jedno i drugo na padinama Mont Everesta“, odgovara Ben Fogl, slavni britanski avanturista i jedan od najpoznatijih TV lica BBC-ja, u intervjuu za BBC na srpskom.
Kako sad to? Mont Everest ima štošta, siguran sam, ali vrućine teško.
Temperatura tamo može da padne i do minus 40 stepeni Celzijusa, ali zbog sunčevog zračenja, i retke atmosfere na toj nadmorskoj visini, direktno pod Suncem može da bude prilično nezgodno, objašnjava Fogl.
„Nikada neću zaboraviti - ležim u šatoru u donjem vešu i znojim se kao da sam u sauni, unutra je sigurno više od 38 stepeni.
„A onda izađete iz šatora i ako Sunce zađe iza oblaka, odjednom je minus 40 i sve se zaledi… Pa i sav taj znoj na vama.“
I to je samo jedna od pregršt sličnih, a potpuno neverovatnih situacija u kojima se našao 52-godišnji Fogl, autor i devet knjiga o njegovim avanturama, a kog danas nazivaju „rok zvezdom“ BBC Earth programa.
Odmah posle, naravno, Dejvida Atenbora, najpoznatijeg svetskog prirodnjaka, koji je nedavno napunio čitav vek postojanja na ovoj planeti.
„Žao mi je što se ne vidimo, da me vidite kako se osmehujem na to“, kaže Fogl sa druge strane žice, ako telefoni danas uopšte imaju nešto tako zastarelo kao što je žica.
„Atenboro je ogromna inspiracija za mene i nikada, baš nikada, niko neće moći da ga zameni… Ne postoji niko na svetu kao Atenboro.“
Sve tačno, ali i Fogl već neko vreme osvaja svet, bez obzira na potencijalne posledice.
Tokom snimanja 2008. u Peruu, na primer, oboleo je od lišmanijaze, bolesti koju prenose mušice i koja može biti smrtonosna, a 2023. doživeo ono što je opisao kao „potpuni slom“, praćen mučninom, anksioznošću i paranojom, zbog čega danas često priča o važnosti mentalnog zdravlja.
„Ništa nije nemoguće, to je moja životna filozofija, ali bilo je stvari koje su bile veoma, veoma izazovne“, kaže Fogl.
Početak
Teško mi je da poverujem da slavni avanturista tokom odrastanja nije voleo fizičko.
Bio je, kako kaže, loš u svim sportovima i često smišljao razne izgovore kako bi izbegao mnogima najomiljenije časove.
Ali se brzo otisnuo u nepoznato.
Po završetku studija odlazi u Ekvador, gde radi u jednom sirotištu, a potom na projektu očuvanja kornjača u Hondurasu i Nikaragvi, navodi se u zvaničnoj biografiji.
Odakle dolazi ta potreba za avanturom?
„Ne želim da ovo zvuči kao kliše, ali imamo samo jedan život, valja ga i živeti.
„Jedna od omiljenih rečenica koje sam nekada čuo glasi 'dodajte živote svojim danima, a ne dane životu' i voleo bih da, kada jednog dana budem bio na samrti, mogu da pomislim da sam postigao nešto, upoznavao ljude i doživeo razna iskustva.
„Da sam zaista iskoristio ovo igralište koje zovemo svetom i radio to otvorenog srca“, odgovara Fogl.
U svet avanture, medija, televizije i pričanja priča, dublje zalazi pre nešto više od četvrt veka, prijavom za BBC rijaliti Castaway.
Godinu dana je, u društvu još 35 ljudi, živeo na ostrvu u Škotskoj, što je zamišljeno kao „društveni eksperiment sa ciljem da se stvori samoodrživa zajednica“.
„Apsolutno sam ga obožavao“, priseća se.
„Posle sam počeo da radim i razne druge vrste emisija i zapravo se sve vreme prilagođavao – godinama sam bio koncentrisan na životinje, a pre oko 15 godina sam razvio i interesovanje za ljude, koji su mi sada podjednako fascinantni.“
Tokom godina je, kako kaže, širom sveta upoznao dosta neobičnih ljudi koji su odlučili da slede njihove snove ili „prigrle jednostavnost nekog novog života“.
Iako se sa nekima nimalo ne slaže.
„U jednom od novih serijala posetio sam ženu po imenu Randa Lin u Misuriju, u Sjedinjenim Državama, koja živi na auto-putu.
„Živi na zaustavnoj traci, onom delu na koji se sklanjate kada se dogodi nesreća.
„Da li ja to odobravam? Ne u potpunosti, ali nije na meni da sudim o načinu na koji drugi ljudi biraju da žive.“
Avanture
Kada bi počeo da priča o svemu što je doživeo u prirodi, Fogl se verovatno ne bi zaustavio danima.
Zato ga pitam postoji li neki pejzaž ili trenutak koji ga i dalje ostavlja bez reči kada ga prizove u sećanje.
„Bože, ima ih toliko“, odgovara uz blagi uzdah.
Nekoliko sekundi razmišlja, pa dodaje:
„Obožavam planine, mislim da imaju ogromnu moć nad nama… Izazivam sve da probaju da budu na planinama, a da ih to na neki način ne dotakne.“
Postoje, kako kaže, mesta na kojima ljudi imaju osećaj da su bliži nečem drugom.
„U religiji se to pripisuje Bogu, ali ne mora nužno da bude u religijskom smislu.
„Nisam religiozan, ali osećam da takva mesta postoje i to naročito u planinama, bilo da su to Himalaji, Andi ili Alpi, čiji su me pejzaži duboko dirnuli.
„I svetlost i boje i samo iskustvo boravka tamo.“
Sa planina idemo do Nila, jedne od najvećih svetskih reka.
Novi serijal Trka za Nil (Race for the Nile) trebalo bi da počne sa emitovanjem u septembru.
„Imali smo samo po jedan komplet odeće, nosili smo je oko tri nedelje“, kaže Fogl.
„Spavati u šatoru od platna, usred afričke savane, dok su oko vas lavovi, veoma je drugačije iskustvo od onog koje obično imam kada krenem na neko od putovanja.“
- Ako želite da donosite bolje odluke, pitajte mrava
- Zašto je Dunav toliko nizak baš ove godine
- Da li su cvetovi najveći manipulatori u prirodi
Trka do Nila je zapravo neka vrsta nastavka Trke do Južnog pola, što naziva „mnogo komplikovanijom emisijom za snimanje“.
A snimio je dve takve.
Najpre je 2009. učestvovao u prvoj trci do Južnog pola, kada je sa njegovim timom prešao 770 kilometara za 18 dana, pet sati i 10 minuta, što im je donelo drugo mesto - odmah iza Norvežana - a Foglu promrzline i hipotermiju.
Na Antarktik se vratio 2023, koristeći samo najjednostavniju opremu, poput odeće, šatora i hrane, kako bi uporedio koliko su moderne polarne avanture drugačije od uslova u kojima su nekada ljudi istraživali Južni pol.
„Zahtevno okruženje“, kaže Fogl.
„Za snimanje morate da imate napunjene baterije, a one se zamrzavaju na ekstremno niskim temperaturama.
„Zato je malo avanturističkih filmskih stvaralaca, zaista je izazovno praviti ovakve emisije, ali imam neverovatan tim oko sebe, što mi omogućava da ideje zaista i sprovedem u delo“.
Iako je tokom godina nailazio na razne prepreke, izazove i opasnosti - od prelaska 700 kilometara kroz Rub al-Hali, jednu od najnegostoljubivijih pustinja na svetu, koja obuhvata veći deo juga Arabijskog poluostrva, do malarije u Africi - ponekad je imao i pomalo neočekivane protivnike za jednog avanturistu.
Birokratiju i politiku, na primer.
„To mi se mnogo puta dešavalo“, navodi.
„Upravo sam završio i veliki serijal u Kini, gde smo, naravno, imali državne nadzornike, pošto je tamo pristup potpuno slobodnom izveštavanju ograničen.“
I šta je posle svih tih avantura naučio o načinu na koji danas živimo?
Koliko su nas udobnosti učinile manje avanturističkim i otvorenim prema svetu?
„Učinile su nas malo mekšim“, smatra Fogl.
„Napredak je očigledno dobra stvar, ne kažem da nije, živimo u 21. veku, ali mislim da je važno da ponekad i propatite, jer vam to daje perspektivu u životu.
„A za mene je upravo to najveća stvar koju sam dobio - uvid u način na koji drugi ljudi žive, neku vrstu perspektive šta su sve morali da podnesu i kroz šta su morali da prođu.“
Saveti Bena Fogla za prvu avanturu:
- Budite realni u pogledu obima onoga u šta se upuštate - nemojte da tek tako, odjednom, krenete na Mont Everest
- Jedan od najboljih delova svake avanture su planiranje i priprema - nemojte ih nikad preskakati, neka budu deo avanture, prigrlite ih i uživajte u njima
- Dobar avanturista je neko ko je otvorenog uma, filozofski nastrojen, promišljen i samouveren, ali bez velikog ega - najvažnije je da nemaš veliki ego.
- Avantura je, pre svega, stvar ljudi i mesta i izazivanje samog sebe, ali si ti deo svega toga, nisi iznad
Balkan
Kao mladić, baš u vremenu ratnog raspada Jugoslavije, Fogl je bio pripadnik rezervnog sastava britanske Kraljevske ratne mornarice.
Bio je oficir na brodu HMS Blazer i u to vreme učestvovao u dostavljanju humanitarne pomoći ratom zahvaćenoj Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, navodi se u njegovoj biografiji.
„Dolazio sam da pomognem nekim sirotištima u Hrvatskoj i zaista sam zavoleo celo to iskustvo i imao sreću da se tokom godina mnogo puta vratim - obožavam Hrvatsku.“
U Hrvatskoj je kasnije snimio i jednu od epizoda serijala „Where the Wild Men Are“ (Gde divlji ljudi žive), tokom koje obilazi one koji su napustili uobičajen, moderan život i preselili se u udaljene krajeve, često potpuno van civilizacije.
Tamo je upoznao Nikolu Borića, nekadašnjeg atletskog trenera, koji je odlučio da živi u šumi, a kog naziva „fascinantnom osobom“.
Nedavno je posetio i Istru, za koju kaže da je „neverovatna, kao mala Venecija“.
„Sramota me je da priznam da nikada ranije nisam čuo za nju, ali je zaista predivno mesto - ugostili su me savršeno i definitivno ću se vratiti tamo sa porodicom.“
U Srbiji nikada nije bio.
„Nažalost“, naglašava.
„Ali mislim i da je to uzbudljivo, kada postoje mesta koje čovek još nije posetio - voleo bih da dođem u Srbiju, nadam se da će to biti uskoro".
Znam za najmanje jednu osobu, gospođu Dragicu iz Valjeva, koja je veliki Foglov fan i koja bi time bila oduševljena.
„Ako vi ili neko od vaših čitalaca zna ljude koji žive van sistema, odnosno potpuno nezavisno od savremene infrastrukture, slobodno nam javite – tako inače dolazimo do ljudi koji se pojavljuju u našim emisijama, preko preporuka“.
Priroda i mentalno zdravlje
Uz razne avanture, Fogl je poznat i po tome što često priča o mentalnom zdravlju.
Pre svega iz ličnog primera.
Tu često pominje hiperkinetički poremećaj, poznatiji kao ADHD, ali i sindrom uljeza, sa kojima je tokom odrastanja često imao problema.
Kako onda u današnjem svetu, u kom svi stalno negde jurimo i gde je svaki minut važan, vidi vezu između prirode i mentalnog zdravlja?
„Mislim da je to sve povezano“, odgovara.
„Jedan od razloga tako velike kriza mentalnog zdravlja širom planete je upravo što ljudi žive prebrzo, vezani za telefone i društvene mreže.
„Ne usporavaju i ne provode dovoljno vremena u sadašnjem trenutku.“
Zapravo, kako kaže, mnogi od onih koje je snimao za „Where the Wild Men Are“, a koji su se odlučili za život u prirodi, imali su problem sa mentalnim zdravljem.
„Izabrali su jednostavniji život kako bi prevazišli teškoće.“
To i on oseća.
Ne voli previše vesti i društvenih mreža, koje namerno sebi ograničava.
Povremeno gašenje telefona mu, kako kaže, značajno poboljšava raspoloženje.
I priroda, kojom se psihički resetuje.
- Kako gledanje zalaska sunca utiče na vaše zdravlje
- Antistres terapija: Veliki čovekoliki majmuni se ljube i grle da održe mir
- Može li sreća da se izmeri i kako
I zato, iako uobičajena slika avanturiste podrazumeva nekog ko je hrabar, otporan na sve i snažan, Fogl otvoreno govori o anksioznosti i sagorevanju.
„Mislim da je stvar u iskrenosti“, smatra.
„Pitanje muškosti je veoma zanimljivo i osećam da su mnogi mladi muškarci danas pogrešno usmereni.
„Ukoliko pravi muški uzor priznaje sopstvene slabosti i stvari koje mu predstavljaju izazov, onda će valjda i njima biti dozvoljeno da im nešto bude teško“.
Ako ništa drugo, kada mu je teško, uvek je tu – marmajt.
Slani namaz na bazi ekstrakta kvasca, od nusproizvoda nastalih pri proizvodnji piva, jedna je od najpoznatijih poslastica u Velikoj Britaniji, gde ga obožavaju.
Probao sam ga jednom i dovoljno je.
Kako to da ga on toliko voli, pitam?
„Nisi pravi Englez ako ne voliš marmajt“, kaže mi, uz osmeh, Fogl, koji je toliki ljubitelj da sebe naziva „profesionalnim degustatorom“ namaza.
„Veoma sam sumnjičav prema ljudima koji ne vole marmajt“, smeje se.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Da li su cvetovi najveći manipulatori u prirodi
- Otkriven pauk koji lovi pomoću katapulta u Australiji
- Avantura orla Feliksa: Krijumčari tražili otkup, a on se uz pomoć vojske vratio iz Libana u Srbiju
- 'Betmenova gamsia': Nova vrsta gljive nazvana po superheroju
- Retka pojava u afričkom nacionalnom parku: Gorila rodila blizance
- Tužno: Velika bela ajkula na ivici opstanka u Sredozemnom moru
