Kina ove nedelje obeležava 60. godina od početka Kulturne revolucije, ključnog događaja koji je zemlju gurnuo u deceniju previranja.
Komunistički vođa Mao Cedung je 16. maja 1966. godine pokrenuo kampanju čišćenja zemlje od kapitalističkih uticaja i buržoaskog načina razmišljanja, kao i eliminacije njegovih protivnika.
Širom zemlje pojavila se omladinska organizacija poznata kao Crvena garda, koja je propovedala Maoova učenja.
Njeni pripadnici uništavali su kulturno nasleđe i predvodili ispitivanja, javna ponižavanja i prebijanja nastavnika, intelektualaca i tradicionalnih neprijatelja države.
Tokom revolucije, milioni ljudi su raseljeni, a procenjuje se da je između 500.000 i dva miliona izgubilo život.
Previranja, haos i krvoproliće okončani su tek Maoovom smrću 1976. godine.
Kako se odnositi prema spornom nasleđu tog perioda ostaje izazov za kineske komunističke vlasti sve do danas.
+8
Galerija
Na vrhuncu Kulturne revolucije svi su morali da nose primerak Maove Crvene knjižice. Ona je predstavljala moćno sredstvo ideološke indoktrinacije. Bila je prisutna svuda, čime se osiguravalo da se prihvatljivim smatraju samo ideje usklađene sa Maoovim citatima. Zvanično poznatoj kao „Citati predsednika Maa", u Crvenoj knjižici je bilo 427 citata o temama kao što su Komunistička partija, klasna borba, socijalizam, omladina, žene, i umetnost. | Foto: BBC
+8
Galerija
Procenjuje se da je štampano više od pet milijardi primeraka Crvene knjižice, na više od 40 jezika, zbog čega se smatra drugom najpopularnijom objavljenom knjigom, posle Biblije. Maršal Lin Bjao, Maoova desna ruka, imao je ključnu ulogu u promovisanju Crvene knjižice i napisao je predgovor. Posle sukoba Lina i Maa, mnogi ljudi su morali da precrtavaju njegovo ime u knjižici da bi pokazali odanost kineskom vođi. | Foto: BBC
+8
Galerija
Oko Maa Cedunga je postojao ogroman kult ličnosti. Procenjuje se da je tokom Kulturne revolucije proizvedeno oko dve milijarde znački sa njegovim likom. Posle 1969. godine proizvodnja je usporena, navodno zato što je Mao rekao da je aluminijum potreban za proizvodnju aviona. Značke su bile najrasprostranjenije od 1966. do 1969. godine, kada su je nosili svi koji su „ispravno razmišljali" da bi pokazali odanost „Velikom vođi". Mnoge porodice u Kini sačuvale su za uspomenu predmete iz vremena Kulturne revolucije. | Foto: BBC
+8
Galerija
Maov kult ličnosti nije se svodio samo na značke i Crvenu knjižicu. Propagandni posteri su bili postavljeni u domovima, učionicama, salama za sastanke, kancelarijama, i fabrikama. Ispod Maoovog lika piše: „Želimo predsedniku Mau dug život". | Foto: BBC
+8
Galerija
Ovo je traka za ruku omladinske organizacije poznate kao Crvena garda. Prvo su obrazovane u srednjim školama i na univerzitetima u Pekingu tokom leta 1966. godine, a ubrzo su formirane u celoj zemlji. Pripadnici Crvene garde smatrali su sebe braniocima predsednika Maa. Mnogi su tukli ljude koje su smatrali buržoazijom ili nelojalnim režimu, a među njima su bili i njihovi nastavnici. | Foto: BBC
+8
Galerija
Tokom Kulturne revolucije, univerziteti i škole su radili kao poluvojne ustanove. Mladi su nosili vojničke čuture i zelene torbe nalik vojnim dok su išli na skupve i radili u poljima. | Foto: BBC
+8
Galerija
Dok je predsednik Mao bio slavljen gotovo kao božanstvo, verski predmeti su skrnavljeni. Crvena garda napadala je sve što je bilo povezano sa takozvane „Četiri starine": starim načinom razmišljanja, starom kulturom, starim običajima, i starim navikam. Uništavani su hramovi, grobnice, mesta kulturnog nasleđa, kao i retke knjige i slike. | Foto: ullstein bild via Getty Images
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Crvena knjižica sa likom vođe Maa je druga najpopularnija knjiga u istoriji, samo je Biblija štampana u više primeraka | Foto: BBC
Na vrhuncu Kulturne revolucije svi su morali da nose primerak Maove Crvene knjižice. Ona je predstavljala moćno sredstvo ideološke indoktrinacije. Bila je prisutna svuda, čime se osiguravalo da se prihvatljivim smatraju samo ideje usklađene sa Maoovim citatima. Zvanično poznatoj kao „Citati predsednika Maa", u Crvenoj knjižici je bilo 427 citata o temama kao što su Komunistička partija, klasna borba, socijalizam, omladina, žene, i umetnost. | Foto: BBC
Procenjuje se da je štampano više od pet milijardi primeraka Crvene knjižice, na više od 40 jezika, zbog čega se smatra drugom najpopularnijom objavljenom knjigom, posle Biblije. Maršal Lin Bjao, Maoova desna ruka, imao je ključnu ulogu u promovisanju Crvene knjižice i napisao je predgovor. Posle sukoba Lina i Maa, mnogi ljudi su morali da precrtavaju njegovo ime u knjižici da bi pokazali odanost kineskom vođi. | Foto: BBC
Oko Maa Cedunga je postojao ogroman kult ličnosti. Procenjuje se da je tokom Kulturne revolucije proizvedeno oko dve milijarde znački sa njegovim likom. Posle 1969. godine proizvodnja je usporena, navodno zato što je Mao rekao da je aluminijum potreban za proizvodnju aviona. Značke su bile najrasprostranjenije od 1966. do 1969. godine, kada su je nosili svi koji su „ispravno razmišljali" da bi pokazali odanost „Velikom vođi". Mnoge porodice u Kini sačuvale su za uspomenu predmete iz vremena Kulturne revolucije. | Foto: BBC
Maov kult ličnosti nije se svodio samo na značke i Crvenu knjižicu. Propagandni posteri su bili postavljeni u domovima, učionicama, salama za sastanke, kancelarijama, i fabrikama. Ispod Maoovog lika piše: „Želimo predsedniku Mau dug život". | Foto: BBC
Ovo je traka za ruku omladinske organizacije poznate kao Crvena garda. Prvo su obrazovane u srednjim školama i na univerzitetima u Pekingu tokom leta 1966. godine, a ubrzo su formirane u celoj zemlji. Pripadnici Crvene garde smatrali su sebe braniocima predsednika Maa. Mnogi su tukli ljude koje su smatrali buržoazijom ili nelojalnim režimu, a među njima su bili i njihovi nastavnici. | Foto: BBC
Tokom Kulturne revolucije, univerziteti i škole su radili kao poluvojne ustanove. Mladi su nosili vojničke čuture i zelene torbe nalik vojnim dok su išli na skupve i radili u poljima. | Foto: BBC
Dok je predsednik Mao bio slavljen gotovo kao božanstvo, verski predmeti su skrnavljeni. Crvena garda napadala je sve što je bilo povezano sa takozvane „Četiri starine": starim načinom razmišljanja, starom kulturom, starim običajima, i starim navikam. Uništavani su hramovi, grobnice, mesta kulturnog nasleđa, kao i retke knjige i slike. | Foto: ullstein bild via Getty Images
