Umrla Stela Prgomelja: Neumorni borac za bolji život osoba sa dijabetesom

Stela je bila predsednica Društva za borbu protiv šećerne bolesti grada Beograda, počasna članica Plavog kruga i doživotna potpredsednica Dijabetoškog saveza Srbije, te članica BCV pri Međunarodnoj dijabetes federaciji (IDF).

“Važnije od svih titula”, piše Udruženje, “Stela je bila prvi aktivista na polju dijabetesa ne samo u Srbiji nego na prostoru celog Balkana. Tokom 1990-ih je čitala knjige napisane na engleskom jeziku i delila informacije na svom blogu “diabeta” kako bi do tada nedostižno znanje podelila sa ljudima sa dijabetesom na ovim prostorima. Njen najveći doprinos životima ljudi sa dijabetesom jeste publikacija “Moj džepni pankreas” koju je objavila 2006. godine kao jedna od prvih korisnica pumpe u Srbiji. Pored njenih brojnih pionirskih poduhvata, u koje se ubrajaju i predavanja i edukacije na prostoru cele bivše Jugoslavije, pisanje o brojanju ugljenih hidrata i takozvanoj “slatkoj matematici” jeste ono po čemu je svaka osoba sa dijabetesom u Srbiji prepoznaje. Stela je takođe svakoj osobi sa dijabetesom u Srbiji koja je imala tu čast da je upozna, pomogla da nastavi dalje svoj novi život sa dijabetesom.”

“Izgubili smo prvu i najveću borkinju za prava osoba sa dijabetesom u Srbiji i najveći omaž koji joj možemo dati jeste da se svakog dana trudimo da život osoba sa dijabetesom u Srbiji činimo boljim i kvalitetnijim”, poručuju iz Udruženja.

Redakcija “Blic žene” je sa Stelom sarađivala. I u nastavku podsećamo na neke njene opaske o diskriminaciji osoba sa dijabetesom na koje je skrenula pažnju koji 2019. godine.

Diskriminacija osoba s dijabetesom na prvi pogled nije toliko izražena sve dok se ne pojavi potreba za rešavanjem nekih važnih životnih situacija.

Dete sa dijabetesom je potpuno sposobno da izvršava sve školske zadatke i prati nastavu, ali mu treba dozvoliti da uvek pored sebe ima, pa i na času ako zatreba, neki sok ili slatkiš zbog eventualnog pada šećera, aparat za merenje šećera u krvi, terapiju i telefon za kontakt sa roditeljem. U višim razredima osnovne škole i u pojedinim srednjim školama, mladi ljudi oboleli od dijabetesa izloženi su diskriminaciji đaka ili pojedinih nastavnika i profesora. To jeste jedna od neprijatnih situacija u sklopu dijabetesa, ali nije nužna.

Edukacijom nastavnika i profesora o životu mladih sa dijabetesom razbijaju se i strahovi i predrasude. Mlada osoba sa dijabetesom mora imati što je moguće bolje regulisan šećer u krvi kako bi neometano pratila nastavu.

Misli se da žene obolele od dijabetesa ne mogu da rode zdravu decu

Žene sa dijabetesom mogu trpeti tihu diskriminaciju zbog verovanja da ne mogu da rode zdravu decu. To jednostavno nije tačno, jer žene sa dijabetesom tipa 1 rađaju potpuno zdravu decu i nema potrebe da strahuju. Žene sa dijabetesom tipa 2 mogu i ne moraju preneti gen na potomstvo. Da li će se taj gen probuditi ili ne, veliko je pitanje za kasniji životni period potomaka i zavisi najpre od njihovih navika u ishrani, od fizičke aktivnosti, količine stresa...

A onda autodiskriminacija

Zbog neprihvatanja okoline osoba sa dijabetesom može razviti i autodiskriminaciju. To se manifestuje ćutanjem o svom stanju, odlascima na skrovita mesta radi terapije ili merenja šećera. Takvo ponašanje može biti opasno. Jer u nekim situacijama kada bi, recimo, čaša soka mogla da spase život, prisutni ne bi umeli da pomognu.

VAŽNO!

* Dijabetes nije zarazna bolest, ne može se preneti kapljičnim putem

* Dijabetes tipa 1 ne dobija se od pogrešne ishrane, bombona i soka

* Dijabetes tipa 1 neće proći u pubertetu