Prvo se vidi na osmehu, a onda se može pretvoriti u mnogo ozbiljniji problem: Navika koju mnoge žene potcenjuju može da oteža brigu o zubima i desnima

Upravo zato stomatolozi sve češće upozoravaju da “oralno zdravlje ne počinje u ordinaciji, već u svakodnevnim navikama”. Način na koji spavamo, hranimo se, nosimo sa stresom, održavamo higijenu i odnosimo se prema lošim navikama može da utiče ne samo na izgled zuba, već i na povećan rizik od karijesa, javljanje bolesti desni, poput paradentopatije i pojave drugih neprijatnih promena u ustima.

Dr Ivana Eskić, specijalista oralne hirurgije i parodontolog, ali i master medicine dugovečnosti i zdravog starenja, ističe da se oralna higijena često potcenjuje upravo zato što zvuči isvuše jednostavno.

- Kao oralni hirurg i parodontolog, uvek stavljam akcenat na oralnu higijenu, ma koliko to nekom zvučalo banalno. Uspeh svake terapije u ustima, od najprostije plombe do komplikovanih zahvata, zavisi od bazične higijene – objašnjava dr Eskić.

Međutim, nije dovoljno samo „oprati zube“. Važno je kako to radimo. Dentalni plak, odnosno oralni biofilm, jeste bakterijska formacija koja se zadržava na zubima i desnima. Ako se ne uklanja pravilno, može da dovede do karijesa, upala desni, zubnog kamenca i parodontopatije.

Četkica i pasta jesu početak, ali često nisu dovoljne. Konac, interdentalne četkice, oralni tuševi, sredstva za ispiranje usta i drugi rekviziti za neke predstavljaju neophodan deo rutine održavanja oralne higijene, ali ne za svakoga na isti način. Rutina treba da se prilagodi osobi, stanju zuba, desnima, protetskim radovima, implantatima, ali i stilu života.

- Personalizovana preporuka je ključ. Nije isto kada neko ima prirodne zube, krunice, proteze ili implantate. I nije isto ako neko radi po ceo dan, pa mu nije jednostavno da svuda sa sobom nosi različite rekvizite. Uloga stomatologa je da pomogne pacijentu da oralnu higijenu prilagodi svom stilu života i uslovima koji mu najviše odgovaraju – kaže dr Eskić.

Što se žena tiče, posebno osetljiv period za njih jeste perimenopauza i menopauza. Zbog hormonskih promena, sluzokoža usta može da postane tanja, suvlja i osetljivija. Smanjeno lučenje pljuvačke otežava održavanje higijene, plak se lakše zadržava, a desni mogu postati podložnije upalama i povlačenju. Zato se promene u ustima ne smeju posmatrati samo kao estetski problem. Suvoća, peckanje, krvarenje desni, neprijatan zadah, povlačenje desni ili osećaj žarenja jezika mogu biti signali da je vreme za pregled, ali i za ozbiljnije preispitivanje navika.

Jedna od navika koja najviše otežava oralnu higijenu definitivno je i pušenje. Kod pušača se često javljaju takozvane pušačke pigmentacije, koje mnogi doživljavaju samo kao estetski problem. Međutim, one mogu biti i podloga na kojoj se plak lakše zadržava.

- Te pigmentacije su uporne i plak-prijemčive. To znači da se na njima dentalni plak lakše zadržava, pa je kod pušača oralna higijena dodatno otežana. Ali, pogrešno ih je zvati “nikotinskim pigmentacijama”, jer nije nikotin zaslužan za nastanak ovih mrlja, već one nastaju zbog supstanci koje su produkt sagorevanja, poput katrana i drugih – objašnjava dr Eskić.

Najbolja odluka koju bi jedan pušač mogao da uradi za svoje zdravlje svakako je prestanak pušenja. Ipak, dr Eskić ukazuje da u praksi postoje odrasli pušači koji ne žele ili ne uspevaju da se odreknu nikotina, pa je važno da lekari sa njima razgovaraju otvoreno i bez osuđivanja.

- Važno je da znamo šta naši pacijenti koriste. Nije dovoljno da u anamnezi stoji samo da li je neko pušač ili nije. Treba pitati šta koristi, koliko često i objasniti moguće posledice. Takođe, bitno je naglasiti da se brojna istraživanja i međunarodne zdravstvene institucije slažu oko toga da nikotin nije osnovni uzročnik oboljenja povezanih sa pušenjem, što je nešto što ni ja sama nisam znala dok nisam počela da se bavim ovom problematikom - kaže doktorka i dodaje:

- Upravo ovde se otvara prostor za razgovor sa pacijentima o inovativnim bezdimnim alternativama namenjenim isključivo odraslim pušačima koji bi inače nastavili da puše. Za razliku od cigareta, kod ovih uređaja duvan se zagreva, a ne sagoreva, zbog čega nema duvanskog dima. Ipak, to ne znači da su takvi proizvodi bez rizika, niti su namenjeni nepušačima.

Sve u svemu, poruka doktorke Ivane Eskić jeste da je ono što svaka žena može da uradi već danas jeste da ne čeka da čeka da se zdravstveni problem pojavi. Ona savetuje da se kod stomatologa ne ide tek kad u ustima nešto zaboli, da svoje desni ne posmatra kao nešto sporedno, da ne prihvata krvarenje, suvoću usta ili pigmentacije kao „normalne“. I da razume da osmeh nije samo stvar estetike, već jedan od najvidljivijih pokazatelja načina na koji živimo.