Ne ignorišite ZNAKOVE NA KOŽI: Dr Jakšić otkriva koliko opasne mogu biti KERATOZE, zašto se javljaju i kako ih PREPOZNATI I UKLONITI bez posledica

Koža je naš najveći organ i često nam kroz različite promene šalje signale ne samo o njenom stanju i potrebama, već i o celom organizmu. Jedna od najčešćih pojava sa kojom se u praksi susreću dermatolozi i koja izaziva mnogo nedoumica, jesu promene na koži koje zovemo keratozama. Doktorka Marija Jakšić, specijalista dermatovenerologije razjasnila je i objasnila šta treba da znamo o tim promenama, kako da ih prepoznamo i kako treba da reagujemo.

– Keratoze su uvek izvor zabrinutosti i nelagodnosti pacijenata kako u zdravstvenom, tako i estetskom smislu, bilo da se radi o crvenim perutavim promena ili o tamnim, hrapavim izraslinama ili žućkastim masnim... Keratoze su vrlo česte, uglavnom benigne, dobroćudne, ali mogu biti i premaligne promene na koži, koje nastaju usled poremećaja umnožavanja i sazrevanja ćelija površinskog sloja kože tj. epidermisa. To dovodi do zadebljanja njegovog rožnatog sloja, hiperkeratoze. Iako su najčešće bezopasne, važno je prepoznati tip keratoze, jer pojedine mogu imati potencijal da pređu u malignu promenu. Takođe važno ih je razlikovati od nekih drugih klinički sličnih promena na koži kakve su mladeži, tumori, infektivne, inflamatorne, autoimune dermatoze, a radi izbora najadekvatnijeg vida lečenja.

Od genetike do uticaja sunca

Iako postoji više tipova keratoza, u opštoj populaciji najčešće se sreću sledeća dva tipa - seboroične i aktinične, pa dr Jakšić objašnjava razlike.

– Seboroične keratoze su benigne proliferacije keratinocita u čijem nastanku dominantnu ulogu imaju genetika i starenje kože. Često se nazivaju "staračkim, senilnim keratozama" jer počinju da se pojavljuju obično posle 40-50. godine života, mada se mogu javiti i znatno ranije. Obično su multiple i simetrično raspoređene na licu i fotoeksponiranim regijama – skalp, vrat, grudi i leđa, ali i na koži abdomena i velikih pregiba. Boja im varira od žućkaste do crne, obično su hrapave površine i često prekrivene masnom skvamom, jasno ograničene i izgledaju kao da su "nalepljene" na kožu. Iako nisu opasne, često su estetski neprihvatljive, naročito ako se nalaze na licu ili mestima gde ih odeća iritira.

Posledica kumulativnog dejstva UV zračenja

Prema njenim rečima dermatolozi najviše pažnje obraćaju na aktinične, solarne/senilne keratoze.

– Ove vrste spadaju u premaligne keratinocitne neoplazije. Nastaju kao direktna posledica kumulativnog dejstva UV zračenja. Manifestuju se kao hrapave, ljuspaste crvenkaste ili braonkaste promene na delovima tela koji su najviše izloženi suncu – lice, uši, teme kod muškaraca, šake. Faktori rizika uključuju dugogodišnje izlaganje suncu bez adekvatne zaštite, svetao fototip kože, starija životna dob, muški pol, kao i oslabljen imunitet.

I estetski i zdravstveni problem

Doktorka ističe zabludu da su sve keratoze isključivo estetski problem uz objašnjenje da seboroične keratoze gotovo nikada ne prelaze u maligne promene, dok su aktinične keratoze prekancerozne promene, koje ukoliko se ne tretiraju, mogu evoluirati u skvamocelularni karcinom, jedan od oblika raka kože.

– S druge strane, pojava mnogobrojnih, eruptivnih seboroičnih keratoza može biti povezana sa malignitetom unutrašnjih organa ili HIV infekcijom (Leser-Trelat znak), te na taj način dermatolog može otkriti i neka druga, ozbiljnija oboljenja od samih keratoza na koži.

Brze i bezbedne metode uklanjanja keratoza

Danas postoje brojne brze i bezbedne metode uklanjanja keratoza. Najčešće podrazumevaju krioterapiju, tečnim azotom, kiretažu i/ili elektrokauterizaciju, radiotalasnu hirurgiju, lasersku terapiju, hemijske pilinge, fotodinamsku terapiju, ali i lokalnu terapiju kremama koje deluju na izmenjene ćelije epidermisa.

– Ukoliko postoji dijagnostička dilema, promena se ekscidira, uklanja u celosti uz histopatološku verifikaciju. S obzirom da direktno izlaganje tretirane regije suncu može dovesti do iritacije i pojave tamnih fleka, često se za za ovu vrstu intervencija preferira sezona jesen/zima. Međutim uz pridržavanje saveta dermatologa, adekvatnu edukaciju i strogu fotoprotekciju (SPF 50+) nakon tretmana, većina procedura za uklanjanje keratoza se može raditi tokom cele godine – kaže dr Jakšić.

Ne ignorišite jasne znake

Svaka nova pigmentna promena kod starijih od 40 godina, brzo rastuća ili promena koja menja boju, oblik i veličinu, krvari ili svrbi je alarm za dermatološki pregled.

– Takođe, svaka crvenkasta promena na koži koja ne prolazi u roku od nekoliko nedelja, ili ranica koja ne zarasta, zahtevaju hitan dermoskopski pregled. Posebnu pažnju treba obratiti na fotoeksponirane regije, ali i multiple i brzo nastajuće promene u starijem životnom dobu. S druge strane, seboroične keratoze iako benigne po prirodi, mogu biti na mestima izloženim hroničnom trenju i iritacijama, ali i predstavljati estetski problem, te se savetuje njihovo uklanjanje – zaključuje doktorka.