POČELA JE SVETLA NEDELJA, OTVARAJU SE VRATA RAJA: Ovi običaji donose VELIKI BLAGOSLOV, MIR I BERIĆET - od danas pa do MALOG USKRSA - petkom i sredom se ne posti, a evo šta nam donosi ZAKLOPITA SUBOTA

Svetla nedelja nakon Uskrsa završava se Tominom nedeljom, nedeljom Antipashe odnosno Malim Uskrsom. Tokom narednih dana Carske dveri se sve vreme drže otvorene, i tako do Svetle subote. Prema pravilu Šestog vaseljenskog sabora, od Vaskrsa pa do Tomine nedelje, traje veselje u čast Vaskrsenja Isusa Hrista.

Danas se obeležava Svetli, Vodeni ponedeljak, dok je sutra Svetli utorak, najradosniji u godini. Tokom Bele nedelje posebno se izdvaja upravo ovaj utorak. Taj dan donosi veselje i radost, a ukorenjeno je verovanje da će dete koje se rodi na ovaj praznik biti srećno i dugovečno, pravi miljenik sudbine.

Dan je dobra prilika da ode u posetu dragim ljudima ili na kraći put. U raznim krajevima Srbije praznik se obeležava uz različite običaje.

U Gruži na Svetli utorak nije dobro da se bilo šta radi (da se pere, šije, krpi i slično) sa muškom odećom, natočito sa onom budućih vojnika. U Šumadiji se praznuju tri Vodena utorka, pa osim sutrašnjeg obeležava se i utorak posle Đurđevdana i utorak nakon Trojice. Kako sam naziv govori, posvećena su vodi i praznuju se da bi pala kiša, neophodna za rast i rod useva.

U Vojvodini se na Vaskršnji utorak, kao i na Svetli ponedeljak, momci i devojke prskaju vodom. Muškarci devojke polivaju ponedeljkom, a utorkom je obrnuta praksa. Taj običaj ima sledeće značenje.

Univerzalno pravilo je da se sutra dele radost i sreća i da se ovaj dan provede sa voljenim, bliskim ljudima.

Nadovezuje se Garava sreda.

Običaji za Garavu sredu i Zeleni četvrtak

Prva sreda nakon Uskrsa u našem narodu nosi naziv – Svetla, ili kako je u nekim krajevima zovu, Garava sreda. Mada na prvi pogled običan radni dan, za mnoge je ovaj datum i te kako simboličan, momenat kada se osluškuju signali sa neba, kada se tumače znaci prirode i kada se, prema verovanjima naših predaka, može naslutiti kako će izgledati cela naredna godina.

Ova sreda nosi i jedno važno značenje, u pitanju je prvi dan posle velikog prazničnog predaha kada se narod vraćao svakodnevnim obavezama, ali uz poseban osvrt na prirodu. Naši stari su pažljivo posmatrali vreme ovog dana, jer se verovalo da ono otkriva sudbinu cele godine. Ukoliko je nebo oblačno i tmurno, to je loš znak. Govorilo se da će godina do sledećeg Uskrsa biti bude teška, puna oskudice i briga. Ako je nebo vedro, bez oblaka, to je najava obilja, plodnosti i blagostanja.

U užičkom kraju, recimo, ljudi su smatrali da onaj ko danas vidi zvezdu padalicu, može očekivati sreću tokom cele godine. Postojala je i verovanja dublje simbolike, ako vam je neko drag nedavno preminuo, a ugledate zvezdu padalicu, to nije slučajnost, to je znak, jer je ta zvezda, verovalo se, pripadala upravo pokojniku.

Ove srede kao i petka se ne posti, što je još jedan pokazatelj da se praznično raspoloženje produžava i posle samog praznika.

Naši preci su govorili: "Ko zgreši sredom – greh mu ostaje zauvek." I iako danas ovakve izreke doživljavamo više kao deo bogatog narodnog nasleđa, one svedoče o poštovanju koje se nekada gajilo prema određenim danima u nedelji.

Neobičan naziv "Garava sreda" potiče iz starog običaja koji je bio prisutan u Banatu sve do Drugog svetskog rata. Tog dana, neoženjeni momci iz sela formirali bi veselu povorku, uz zvuke svirača, i sa sobom vukli veliki panj. Tokom povorke, žene iz sela su ih dozivale, šaljivo prozivale zbog toga što još nisu stali "na ludi kamen", a zatim ih nagaravile. Lica bi im bila umazana gareži, kao vid ritualne šale i simboličnog označavanja neženja.

Ovaj šaljivi, karnevalski običaj, imao je i dublju poruku, ali je važio i kao podsticaj na brak, zajednicu i osnivanje porodice, što je u tadašnjim sredinama bilo od velike važnosti.

A na Zeleni četvrtak bilo bi dobro započeti neki posao, posebno onaj koji vam nije do sad išao, a bilo bi dobro i da se pomolite za ostavrenje neke želje koju dugo iščekujete. Ovo je momenat kada bi njeno ostvarenje moglo da usledi.

U narodu je ovaj dan poznat i kao Beli ili Zeleni četvrtak, a u istočnoj Srbiji se cela ova nedelja, a posebno četvrtak praznuje da bi bila rodna godina. U ovim predelima se od četvrtka pa do Spasovdana, svetkuju tako što se ništa ne radi u poljima ni sa stokom. Ostali poslovi su dozvoljeni. Ukorenjeno je verovanje da je Vaskrs najveći praznik u godini i da su u skladu sa tim zalihe hrane na izmaku. Zato je i razumljivo što je u osnovi praznovanja ove sedmice staranje o hrani i rodnosti letine.

Jedino što se nikako ne preporučuje jeste da ne pravite svadbeno veselje, jer bi muzika i galama, ako je verovati predanje, mogli uplašiti i oterati "dobra božanstva".

Običaji za Istočni petak i Zaklopitu subotu

Ovaj petak je dan u Svetloj nedelji posvećen proslavljanju Presvete Bogorodice, koja se na u bogosluženju naziva Živonosni istočnik. Zato je reč o danu posebno posvećenom ženama i majkama koje danas ne bi trebalo ništa da rade.

U pojedinim krajevima Srbije žene na Svetli petak treba da porane i u ranu zoru odu na najbliži izvor ili vodicu, gde se umivaji, piju vodu, beru cveće, vesele i vraćaju se kući tek uveče pa će im cela godina proći u sreći i veselju.

Ovaj praznik, kao slavu, proslavljale su mehandžije, a reč je i o seoskom prazniku u nekim krajevima gde se zbog toga kolje jagnje.

Na ovaj dan se u selima oko Niša i Pirota ponovo farbaju jaja kao i za Uskrs, samo što su ova namenjena mrtvima. Ona se nose na groblja na Pobusni ponedeljak.

Zaklopita subota je prva subota posle najradosnijeg praznika. Kako je ovo pretposlednji dan u Svetloj sedmici, kada su vrata raja širom otvorena, zbog toga se veruje da su deca rođena na ovaj dan pod posebnom božanskom zaštitom, da ih anđeli i arhanđeli celog života čuvaju i spasavaju od zlih sila.

Verovalo se da na ovaj dan nije dobro ići na šišanje i na brijanje, jer je subota po hrišćanskom verovanju dan posvećen mrtvima. Kako su kosa i brada simboli žalosti, muškarci su poštovali nepisano pravilo da na Zaklopitu subotu nikako ne idu na šišanje i brijanje, time bi ispoljavali žalost za svojim upokojenim precima.

Zaklopita subota je bila dan koji su posebno praznovale žene, tako što su odmarale od poslova. Zaklopita subota nije obeležena crvenim slovom.

Tomina nedelja ili Mali Uskrs

Prva nedelja nakon Uskrsa naziva se Tomina, jer je posvećena Svetom apostolu Tomi i njegovom neverstvu u Hristovo Vaskrsenje. Jedan od 12 apostola zato važi za „nevernog Tomu“.

Na Mali Uskrs završava se Svetla nedelja, prvih sedam dana od Uskrsa. Prema narodnom verovanju tokom ove sedmice vrata raja su otvorena i onaj ko tada umre pravo u raj ide.

U našem narodu veruje se da Sveti Toma donosi dragocenu kišu. Po izreci „Sveti Toma, sedi doma“ poštuje se običaj je da se tog dana nikuda ne ide.