“Nije umro od sifilisa, DOSTA S TIM TRAČOM”: Oglasio se unuk Oskara Vajlda u eskplozivnom intervjuu za “Njujork tajms” i stavio tačku na ono što su godinama tvrdili biografi slavnog pisca

Oskar Vajld, irsko-engleski književnik najpoznatiji po svom romanu „Slika Dorijana Greja“ (1891), nije umro od sifilisa, već od meningitisa, tvrdi njegov unuk Merlin Holand (80) u upravo objavljenoj knjizi „After Oscar: The Legacy of a Scandal“ (Posle Oscara: nasleđe skandala), memoarima od 700 strana koji se bave, za to vreme, skandaloznim životom slavnog dede i razornim posledicama po porodicu.

Decenijama su biografi Oskara Vajlda zastupali teoriju da je slavni književnik rođen 1854. umro u 46. godini od sifilisa, što je odgovaralo narativu o životu uništenom seksualnim prestupima.

Trač je postao biografija

„Ne postoje apsolutno nikakvi dokazi za tako nešto. Trač je postao biografija, biografija je postala činjenica. Toliko toga je izmišljeno nakon njegove smrti. Želeo sam mu posthumno dati glas jer sam osećao nepravdu - ljudi su ga iskorišćavali da bi prodali knjige, pretvorili ga u senzaciju“, kaže njegov unuk u velikom intervjuu koji je dao novinarki Njujork tajmsa Elizabet Vinkler, a prenosi jutarnji.hr.

Kao naslednik književnih prava, Holand već četrdeset godina brine o dedinoj književnoj zaostavštini: 1996. godine objavio je fascinantnu zbirku fotografija „The Wilde Album“, 2000. prošireno izdanje Vajldovih pisama, 2003. transkript suđenja Oskaru Vajldu nakon što je 1895. godine nepromišljeno tužio Džoma Šolta Daglasa, devetog markiza od Kvinsberija - oca lorda Alfreda Daglasa, koji je bio njegov ljubavnik. Markiz je Vajlda nazvao „sodomitom“ (u to vreme homoseksualnost je bila kažnjiva zakonom), a za sodomiju je slavni književnik na kraju i osuđen na dve godine teškog rada i zatvora, od maja 1895. do maja 1897. U zatvoru je napisao još jedno svoje slavno delo, „De Profundis“, objavljeno u skraćenom obliku posthumno 1905, u celosti tek 1962.

Pisac nakon zatvora nije nikada video porodicu

Skandal je bio još veći jer je Vajld bio oženjen i otac dvojice sinova. Kada je imao 27 godina u Londonu je upoznao Konstans Lojd (1882–1898), ćerku bogatog advokata Horasa Lojda. Venčali su se u maju 1884. godine i dobili dvojicu sinova – starijeg Sirila (1885) i mlađeg Vivajna (1886), koji je Holandiv otac. Ti dečaci, piše Holand, odgajani su da zaborave svog oca, a Vajldova supruga Konstans morala je da izdrži sramotu muževljevog suđenja i zatvora. Umrla je godinu dana nakon što je Oskar pušten na slobodu, a sam književnik nakon zatvora više nikada nije video nikoga iz svoje porodice, uključujući sinove. Holand je rođen 1945. godine, u porodici koja više od pola veka nije spomenula ime Oskara Vajlda.

U knjizi se priseća kako je kao dečak šetao sa ocem kada su videli plakat za mjuzikl baziran na jednoj od Vajldovih drama. „Da li je Oskar Vajld bio tvoj otac?“ upitao je Merlin. Vivajn Holand kasnije je u svom dnevniku zabeležio taj razgovor: „Srećom, odgovorio sam mu: ‘Da.‘ Srećom, nije posle toga više ništa pitao.“

Skandal se odrazio na njegove sinove

Kasnije, u školi, jedan od Merlinovih drugova nazvao je Vajlda „starim pederom“. Holand ga je udario, potom su ga poslali direktoru koji ga je kaznio. Ne voli da se naziva unukom Oskara Vajlda. „To mi daje na važnosti koju nisam zaslužio. On je bitan u celoj ovoj priči“, dodaje u intervjuu.

Nakon što je Vajld zatvoren, njegove predstave povučene su sa Vestenda. Konstans je sa sinovima otputovala u inostranstvo i promenila prezime u Holand i nikad nisu vratili prezime Vajld. Nakon oslobađanja, Oskar je otputovao u Francusku, nadajući se ponovnom ujedinjenju sa porodicom, ali porodica nije mogla da preboli što je dve godine bio u zatvoru i sada javno poznat kao homoseksualac.

Skandal se očekivano odrazio na sinove – stariji je stalno dokazivao svoju muškost. Nije uspeo da se priključi mornarici, verovatno zbog očeve skandalozne prošlosti, ali je postao vojnik i poginuo na zapadnom frontu 1915. godine kada je imao trideset. Mlađi je želeo da studira na Oksfordu – očevom univerzitetu – ali mu je porodica to zabranila, pa je umesto toga otišao na Kembridž. U rubrici pod očevo ime upisao je: „Otac preminuo.“ Postao je prevodilac i pisac, sakupljač erotske literature.

„Očeva naglašena heteroseksualnost bila je način da ispravi porodičnu nepravdu“, kaže danas njegov sin. Kada je imao 68 godina, njegov otac je napisao memoare „Son of Oscar Wilde“ (Sin Oskara Vajlda). Godine 1966, kada je Merlin Holand napunio dvadeset jednu, otac mu je predložio da vrati prezime Vajld, ali Merlin je to odbio: „Prošlost se ne može promeniti.“ Otac mu je umro godinu dana kasnije, 1967, dva meseca nakon što je homoseksualnost konačno dekriminalizovana u Engleskoj.

Njegova supruga, Merlinova majka, nakon toga je krenula u krstaški pohod – pokušala je da rehabilituje svekra kojeg nikada nije upoznala. Posetila je Vajldovog biografa Ričarda Elmana i tvrdila da je Vajld bio „u suštini heteroseksualan“, ali Elman nije popustio pritisku. U knjizi Holand nije blag prema svojoj majci. Njegov otac se dva puta ženio: prva supruga bila mu je Violet Meri Kreg i venčali su se u januaru 1914. godine. Umrla je u oktobru 1918. od opekotina koje je zadobila kada joj se na plamenu otvorenog ognjišta zapalila večernja haljina. Sa drugom suprugom, Telmom, venčao se 1943. godine – Telma je bila kozmetičarka Elizabete II. No, nakon deset godina braka, Telmu je sve više nerviralo nasleđe porodice u koju se udala. Njen sin pamti kako je jednom prilikom rekla: „Da sam znala za Vajldovu prljavštinu, nikada se ne bih udala u ovu porodicu.“ Telma je umrla 1995. godine, njen sin danas samo kaže: „Oskar se isprečio između nas.“